„I dalje nezgodan po sistem, nudim otrežnjenje, opisujem realnost ali nudim i rešenje. Još uvek gradski bus, još uvek periferija, još uvek izvan agresije i kolektivnog ludila“…
Ovaj stih, moglo bi se reći, i dalje verno slika život njegovog tvorca, Radenka Stojanovića alias Vudu Popaja. On se drži svog kontinuiteta – i svakako je izvan kolektivnog trenda. Živi na periferiji Zemuna, u kraju gde, kako kaže, nije popularno ni šerparenje ni bakljada a nema ni aplauza za medicinare.
– Čuo sam juče dva, tri lupanja u lonče i to neka deca. Ovde je tako. Realno – kaže za Danas. Zna da se njegova hit pesma „Karantin“ medijski rabi, imajući u vidu aktuelnu situaciju pandemije korona virusa, ali to za Vudu Popaja nije ništa novo. Slično se desilo i sa njegovom pesmom „Rap Sodia“ za vreme bombardovanja.
– Ja sam prirodan, spontan, neposredan čovek. Ne bavim se onim što je u trendu niti o tome pišem i pevam, nego o onome što mi dođe – kaže Vudu Popaj na početku razgovora za Danas.
* Pesma „Karantin“ kao da je pisana za ovo vreme, a zapravo je nastala pre više od dve decenije. O čemu govori ta pesma, kako je nastala?
– Ta konkretna pesma je bila skup raznih mojih iskustava i onda sam razmišljao o refrenu koji bi sve njih sublimirao. Tako je nastao i taj o karantinu. On govori više o temi kojom se bavi pesma a to je bilo koja situacija u kojoj se čovek povuče u sebe i čeka da zlo ili tuga ili neka nevolja prođu.
* Kazao si da te je donekle povredilo što te se mediji nisu setili iako je tvoja pesma „Karantin“ precizan šlagvort za aktuelnu situaciju. Kako to komentarišeš?
– Jedino se Kesić u svojoj emisiji osvrnuo na moju pesmu u vezi sa celom situacijom i napravio akciju da ljudi iz svojih soba reaguju na kreativan način. Živimo sa licemernim, selektivnim, monopolizovanim medijskim kompanijama gde se pravih vrednosti i umetnika sete kad moraju, mada i tada teško. Posle kažu „bio je veliki talenat“ ili „šteta, bio je neshvaćen“. Istina je da zbog zatvorenih interesnih krugova u kojima glavnu reč vode silne moralne nakaze, aždaje i ale koji se svuda trpaju, mnogi talentovani i pametni ljudi nemaju ni priliku da nešto kažu ili pokažu. Zbog toga i to čuveno pitanje „zašto pametni ćute“. Pa, ne ćute nego im se ne daje prilika od onih koji kreiraju našu medijsku i političku stvarnost. Zanimljivo je koliko je klipova sa mojom pesmom napravljeno i emitovano na netu, a da medijske kuće ignorišu tu činjenicu dok favorizuju sve druge koji nemaju nikakve veze s pojmom karantin.
* Kako si ti provodio vreme u izolaciji i kako ti izgledaju mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa?
– Živim na periferiji i trudim se da kreativno provodim vreme. Da nešto pišem ili pravim neka zanimljiva jela. U početku sam dosta šetao. Što se tiče mera mislim da je trebalo da se preduzmu čim se pojavio prvi slučaj i da bude dovoljno tih maski. Ovako je bilo sve haotično i nelogično. Sve su to budalaštine koje se vrte, a ljudi, u stvari, nemaju informacije.
* Kad si već spomenuo maske da li si ti mogao sebi iste da priuštiš, kao i rukavice?
– Imam tri maske koje se peru i peglaju i sve vreme koristim njih. Jedno vreme sam nosio šal. Ne idem u gužvu. Idem negde svojim putem. Skontao sam – ako ideš 16 puta u apoteku dobićeš možda taj virus. Tražio sam rukavice u farbarama. Palo mi je na pamet da ih možda oni imaju da ne bih čekao u apoteci.
* Praviš li nove pesme i gde se mogu čuti?
– Uglavnom na internetu i Jutjub kanalu ljudi mogu da ih nađu. Sad sam napravio novu pesmu, zove se „Ženo“, a imao sam i neka gostovanja na albumima. Uglavnom imam kontinuitet.
* Da li te je situacija pandemije možda inspirisala da napraviš neku pesmu o tome?
– Ne baš. Više me je inspirisala za društveno angažovane komentare, nego za pesmu. O samoj pandemiji bih možda ubacio rečenicu. Ne trošim uzalud situacije koje su zicer. Više volim da govorim o univerzalnim stvarima. Ima ideja. Ja to sve zapišem i onda se to pretvori u neku pesmu, priču ili strip.
* Kazao si da te zanimaju društveno angažovana pitanja. Koja?
– Zanima me opšta slika stanja i da skrenem pažnju na zablude kojima se manipuliše. Recimo, na internetu se pojavi neka priča u kojoj vas ispituju o tome koliko vam je vremena potrebno za ovo ili ono, koliko vremena trošite na čitanje nepotrebnih stvari i tek na kraju shvatiš da je sve to marketing. Voleo bih da ljudi budu svesniji toga, da umeju to da prepoznaju, kako bi se od toga i odbranili.
* Pored globalne marketinške tiranije, zanima li te ovdašnja društveno-politička zbilja?
– Već sam rekao da mi je sve haotično i neshvatljivo. Siguran sam i da se manipuliše određenim podacima. To se vidi i po tome što se informacije plasiraju u odnosu na region. Recimo, ako stojimo bolje u odnosu na republike iz ex YU po broju smrtnih slučajeva to se ističe. Ističe se samo pozitivno, dok se o negativnom ćuti ili se gura pod tepih.
* Šta misliš kakva će Srbija biti posle izbora?
– Ja mislim da će Srbija posle izbora biti još praznija, još nesrećnija, pogotovo za one koji rade za dobrobit društva a ne samo za sebe. Njima će biti još gore.
Margina je ovde život
– Po mom mišljenju, najintenzivniji život se odvija na marginama društva gde ljudi moraju da prežive, gde se dešava razmena energije, razmena dobara, pomaganje. Ono ljudsko postoji samo na margini, a sve što se zove kao elita, gde se ljudi bore kao za nešto veliko, to ostaje samo njihova stvar i to nema veze sa običnim ljudima. Tako to ide. Margina je život ovde – kazao je između ostalog Vudu Popaj.
(Danas)
