PIŠE: Slobodan Durmanović
Više od četiri meseca prošlo je od opštih izbora u Bosni i Hercegovini (BiH), kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će “izneti frapantne dokaze o mešanju pojedinih zapadnih sila u izbore u BiH”, ali do danas nije izneo nijedan jedini dokaz o tome. Još više vremena – skoro godinu i po dana – prošlo je od prvog Vučićevog obećanja da će Srbija i Republika Srpska (RS) doneti zajedničku deklaraciji o očuvanju srpskog naroda, ali do danas se to nije dogodilo.
„Ja ću sačekati kraj izbora(….) ali ću posle izbora izneti dokaze, frapantne dokaze o najbrutalnijem mešanju pojedinih zapadnih sila u izbore u RS(…) Ovakvu knjigu imam da se vidi kako to izgleda“, kazao je Vučić petnaestak dana pred opšte izbore u BiH održane 7. oktobra prošle godine, sve šireći ruke da bi opisao kakvu “ima knjigu” .
Odmah zatim je tadašnji kandidat opozicionog Saveza za promjene (SzP) za srpskog člana Predsedništva BiH Mladen Ivanić benigno prokomentarisao da ni Srbija ni bilo ko drugi ne bi trebalo da se meša u izbore u RS, valjda tumačeći da pomenuta Vučićeva izjava ide u prilog Ivanićevom protivkandidatu Miloradu Dodiku, koji je izbornu kampanju većim delom vodio na optužbama da su Ivanić i SzP-a “izdajnici”. Pritom je Ivanić dodao da neće komentarisati Vučićeve navode o mešanju stranaca dok ne vidi dokaze, ali to je samo razljutilo Vučića. “Ako bude imao priliku da me sretne jednog dana, ne brinite, i njemu (Ivaniću, op.a.) ću u lice reći, ali ću svakako i javno reći šta mislim o svemu tome po okončanju izbora(…) Samo ću pokazati po imenu i prezimenu šta su neki radili i ništa više(…) Ali ništa to za vas nije veliko iznenađenje, sve vi to znate, samo se prave svi naivni” rekao je Vučić sedam dana pred izbore.
Onda su izbori prošli, Ivanić je izgubio od Dodika, ali ni Ivanić ni Dodik nisu zatražili da im Vučić pokaže ni “frapantne dokaze”, niti bar jedno ime i prezime “šta su neki radili”. SzP se ubrzo raspao, a Ivanić i PDP, čiji je on i dalje počasni član – ćutali su. Valjda zato da ne poremete Vučićevo ćutanje, koji je odjednom “zaboravio” da je obećao da će otkriti svoju “veliku tajnu” odmah posle izbora.
Oglasila se jedino novoizabrana poslanica PDP-a u Narodnoj skupštini RS Jelena Trivić – izgleda na svoju ruku – ne bi li podsetila Vučića na njegovo obećanje. “Molim Vas da u što skorije vreme iznesete frapantne dokaze koje posedujete. Ukoliko to ne učinite ili ako se pokaže da su frapantni dokazi bili samo jedna izjava koja je zapravo potvrdila Vaše mešanje u izborni proces u RS, ostaćete u mojim očima i očima velikog dela Srba na ovim prostorima upamćeni kao državnik koji je samo dodatno produbio jaz između srpskog naroda zapadno od Drine“, poručila je Trivićeva u otvorenom pismu Vučiću, petnaestak dana posle izbora. Vučić je, naravno, odgovorio – ćutanjem.
Odgovor su zatim od Vučića zatražili i pojedini novinari iz RS, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Srbije, koji svakome garantuje pravo da dobije informacije kojima raspolažu javni organi. Od Generalnog sekretarijata predsednika Srbije zatražili su da im dostave “sve dokaze o mešanju zapadnih sila u izbore u RS, ali iz pomentog sekretarijata su, sa zakašnjenjem od sedam dana nakon isteka zakonskog roka, dobili kratak odgovor. “Dokument sa traženom informacijama se ne nalazi u posedu generalnog sekretarijata predsednika Republike” – odgovorili su iz Vučićeve službe. “Nije nam rečeno da li ti dokazi o podrivanju suvereniteta i demokratskog poretka naše države uopšte postoje, ko njima raspolaže i kada će predsednik Vučić da ispuni svoje obećanje i da objavi te informacije od prvoklasnog značaja za Srpsku i njene građane”, konstatovali su, na kraju, novinari koji su odgovor tražili .
Nešto “bolje” prošli su novinari koji su pred kraj prošle godine lično od Vučića zatražili isti odgovor.
“Medijima neću ništa da otkrivam, jer ne želim da pokazujem podatke do kojih su različite službe došle, ali ću svakoga od njih koji su učestvovali na različitim stranama obavestiti i to pokazati(….) Dodiku sam već pokazao deo dokumenata koji dokazuju direktno mešanje u izbore u BiH, i predočiću ih i Ivaniću, kada sledeći put dođe u Beograd”, kratko je odgovorio Vučić na zajedničkoj pres konferenciji u Beogradu sa Dodikom , na šta je Dodik dodao da je on lično “bio svedok kada je Vučić pokazao Ivaniću operativni nalog za prisluškivanje (rukovodstva RS i Srbije od strane Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, op.a.)”. ” Znači, Ivanić je imao priliku da to vidi”, ponovio je Dodik jednu od tvrdnji koju je već tokom predizborne kampanje iznosio u više navrata, na šta je Ivanić odgovarao zahtevom Dodiku da iznese konkretne dokaze.
Na kraju je, početkom ove godine, Ivanić rekao da od Vučića neće tražiti ništa od dokaza o mešanju stranaca u izbore, niti da ima potrebu to da radi. ” Nisam ni rekao da se stranci nisu mešali, samo sam rekao da niko ne treba da se meša, pa ni Srbija. To je rečenica iza koje i danas stojim”, rekao je Ivanić .
Dakle, Vučić je najpre slagao da će posle izbora izneti “frapantne dokaze koje ima”, a zatim indirektno poručio građanima i Republike Srpske i Srbije da im ništa od toga neće pokazati, već da će tu “privilegiju” imati samo oni čija se imena i prezimena navode u Vučićevoj “knjizi”!? Ne bi li skinuo malo odgovornosti sa sebe, Vučić je u taj svoj igrokaz upleo Dodika i Ivanića, a oni su postupili slično kao i Vučić. Dodik je očigledno iskoristio “deo dokumenata” sa “frapantnim dokazima” koje mu je Vučić dao da nadugačko i naširoko optužuje Ivanića i tadašnji SzP za “izdaju”, a Ivanić ni danas ne želi da “knjigu” zatraži od Vučića i predoči građanima Srpske imena i prezimena njenih “junaka”, ne bi li i ti građani procenili s kim imaju kakva posla.
“Sve vi to znate, samo se prave svi naivni” – te Vučićeve reči na televiziji “Pink” upućuju, zapravo, na zaključak da Vučićevo pravo da “sve znaju” – ali, na kašičicu – imaju samo oni koje on lično izabere, a nikako građani koji biraju i kojima bi trebalo svi da odgovaraju: po Vučiću, oni mogu samo da se “prave naivni”. Ali, zar nije Vučićeva dužnost da “svima naivnima” pročita njegovu “knjigu”, da bi ih uozbiljio? Odgovor bi bio potvrdan da je reč o ozbiljnom državniku. Ovako, Vučićevi nastupi u ovoj priči najviše liče na političko šarlatanstvo još jednog samoljubivog političara ubeđenog u sopstvenu “istorijsku” misiju da bez njega ni Republici Srpskoj nema spasa. U takvoj Vučićev(sk)oj političkoj atmosferi, građani Srpske se, u najmanju ruku, smatraju nedostojnim da znaju ono na šta imaju pravo, a da političari za koje su glasali, poput Dodika i Ivanića – koji su takođe dužni da im to omoguće – treba da zavise od Vučićeve milosti kome će i kada pokazati njegovu “knjigu”, i to samo iz njegovih ruku. Pritom, Dodik sa onim delom te “knjige” koji mu je Vučić pokazao, obilato manipuliše, tražeći, zapravo, da se veruje na reč njemu i Vučiću, a ne da Vučić izađe i pokaže građanima sve što u toj “knjizi” piše. Ivanić to čak ne želi ni da zatraži: bez obzira što je izgubio izbore, trebalo bi da ima barem tu moralnu obavezu prema onih svojih skoro 300.000 birača na proteklim izborima.
Jer, očigledno je da za Vučića ta vrsta obaveze prema građanima Srpske ne postoji. Tačnije, Vučić ih tretira slično kao i građane Srbije, nedostojne da budu ni blizu malog kruga odabranih oko njega, u čijem posedu nije samo moć već i “sveznanje” koje niko drugi nema. “Poštujem integritet BiH za razliku od 90 posto ljudi u Srbiji”, nedavno je izjavio Vučić, ne iznoseći niti jedan podatak na kome zasniva jednu od svojih najnovijih “opservacija” . Možda se u toj izjavi krije i jedan od razloga zbog kojih zajednička deklaracija Srbije i RS o zaštiti srpskog naroda do danas nije usvojena, iako je njeno donošenje Vučić najavio pre godinu i po dana. Poslednja dva puta, usvajanje te deklaracije prolognirano je za Sretenje prošle godine, pa za period posle beogradskih izbora 4. marta prošle godine, a onda je sasvim nestala iz Vučićevog političkog rečnika. Iako je i on sam istakao da ta deklaracija ni na koji način neće zadirati u integritet i suverenitet BiH.
Možda se donošenje deklaracije oteglo zbog otezanja sa postizanjem “Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine” i “rastezanja” Vučićevog plana o “razgraničenju” Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Pa, da jednog dana kada postigne “sporazum o razgraničenju” – uz tu “pobedu” – malo pre ili posle Vučić pokloni Srpskoj i Srbiji deklaraciju o zaštiti srpskog naroda. Time bi ovaj sveznajući srpski vođa potpuno zaokružio svoju ulogu “svesrpskog zaštitnika”.
(nspm.rs)
