Prenosimo dijelove velikog novogodišnjeg interjvjua koji je predsednik Srbije dao portalu espreso.rs.
Jedna od gorućih tema proteklih dana je sve ono što se dešava u Banja Luci na protestima pod nazivom “Pravda za Davida”. Kako ste vi kao čovek, a onda i kao političar reagovali kad ste videli da su uhapšeni roditelji tog momka?
– Dovodite me u situaciju da kao predsednik Srbije komentarišem nešto što ne bi trebalo da komentarišem i nije prijatno. Nemam ni nameru, ni želju, ni mogućnost da se mešam u rad organa Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Želim Republici Srpskoj stabilnost, mir i dobru budućnost. Nisam davao intervjue, ovo je jedini ozbiljan intervju koji dajem za Novu godinu i čini mi se da niko nije analizirao godinu za nama ni u Srbiji, ni u regionu i da su se svi bavili onim što je njihov fokus u poslednjih 3 ili 15 dana. Ova 2018. godina je za Srbiju bila jedna od najboljih u smislu fabrika koje smo otvarali, smanjenja nezaposlenosti, smanjenja javnog duga, privrednog rasta… Po svim parametrima, jedna od najboljih godina. Bilo bi dobro kad bi 2019. bila tako dobra kao 2018, ali to nigde ne možete da čujete. I da opet dođemo na temu i pitanje koje ste mi postavili. Kod nas možete da čujete samo ono što nije dobro, jer i ovo što sam sad rekao niko neće ni da sluša, niti iko hoće da čita. Ako imate nekog da opsujete, da neko vas opsuje, dobro, to ljudi progutaju, mržnja, to je naša svakodnevica. Ružna reč je jedino merilo nečije vrednosti i što više opsujete, to ste bolji. Ja s tim ne mogu da se takmičim. U skladu s tim, uveren sam da će predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik naći rešenja o porodici koja je neutešna, koja je izgubila sina i u da će u budućnosti naći spokoj i mir i znati šta se desilo s njihovim detetom, jer strašno je teško reći nekom ko je izgubio svoje dete da nikad neće saznati kako ga je izgubio.
Kad kažete “teško”, da li u taj korpus teških rečenica spada i ono što je Milorad Dodik rekao, da Velika Britanija kroz ovaj slučaj pokušava da ruši njega, a onda i vas? Da li je ta izjava primerena?
– Vi mene sad pitate da analiziram izjave Milorada Dodika. Dodik je bio predsednik Republike Srpske, pa je bio predsednik Vlade, sad je predsedavajući u Predsedništvu BiH. Ne zaboravite jednu stvar oko koje smo postigli dogovor. Dodik je nekad na mitinzima govorio protiv mene. Ali kad sam postao predsednik Vlade, mi smo napravili dogovor. Ja vas molim gospodine Stajiću, nemojte na dnevnom nivou da donosite odluke da biste dodvorili bilo kome na Tviteru, nemojte u svojoj glavi. Mi smo napravili dogovor da Srbija mora da pomaže Republici Srpskoj i Srbija je pomogla u teškom trenutku, Dodik to zna. Srbija je pomagala u izgradnji škola, bolnica, vrtića, puteva, autoputa, a mnogo toga je u planu. Mi imamo dogovor da nikad više, kao nepisano pravilo, a kao u zakon da je upisano, da nikad Republika Srbija ne ide protiv Srpske, niti da Srpska ide protiv Srbije. Molim vas da to pokušate da razumete kao strateško opredeljenje koje mora da izdrži mnoga iskušenja. Da ja sad ulazim u nešto, da se postavljam kao mnogo bolji, niti mogu, niti hoću. Nemam pravo da mu naređujem, ali imam pravo da ga saslušam i da ga molim i kažem mu: “Mile, dragi prijatelju, samo da bude mir”, ali da mu kažem više od toga nema smisla. Uvek sam speman da čujem: “Aleksandre, molim te, možeš li to i to”. Takvo poštovanje koje gajiš prema Repubici Srpskoj ti ne daje mogućnost i pravo da budeš tutor, niti da tražiš nešto više od toga. Mislim da je to svakom jasno. To što neko nema u Beogradu ideju, pa su jedan dan žuti prsluci i dođu kao šoferi u Skupštini, pa se eto prave važni kao da je svetska revolucija. Biković je to lepo rekao: “Posle takvih gluposti koje slušam, trežnjenje je veoma bolno”. Razgovarao sam s nekom trojicom ljudi koji su mi pričali, pa kažu: “Nema veze, ti to radiš dobro, nego hajde da mi malo nešto promenimo, ovo-ono. Ma, kakav Đilas i ovi lopovi, pa mi njih mrzimo”. Na šta sam se zapitao: “Ček, da li pričamo o istoj stvari?”. Mislio sam da klinci iz Kontravizije izmišljaju i da je sve to neka nameštaljka i da ti ljudi ne postoje, da oni izmišljaju da postoje ljudi koji ne znaju ko su Nadežda Petrović, Paja Jovanović, Uroš Predić, da su to korumpirani tipovi koje sam ja korumpirao. Shvatio sam da je nama obrazovanje stalo u tih nekoliko karaktera na Tviteru i kad se to ponovi jedno sto puta da ljudi misle da je to sušta istina i da nam je obrazovanje negde zaostalo u vremenu i prostoru. Plašim se da to jednim delom generiše našu budućnost i nadam se da ćemo imati snage da to promenimo.
Da li vas pogađa kad čujete: “Vučića Zapad drži dok ne potpiše predaju Kosova, a onda će da ga pustiti niz vodu”?
– Mene Zapad drži? Slušao sam i kako me mrzi Rusija, pa sam se više puta sreo s Putinom nego svi predsednici i premijeri Srbije pre mene zajedno. Je l to činjenica ili nije? Samo mi recite, Saša, pošto s vama mogu da razgovaram?
Nama je više puta stavljano do znanja iz Evropske unije da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo ulazak u EU.
– Hajmo prvo da razjasnimo ovo. Je li činjenica da sam se kao predsednik i premijer više puta sastao s predsednikom Putinom nego svi ostali predsednici i premijeri Srbije pre mene zajedno u prethodnih 19 godina ili koliko već?
Evidentno je da balansirate u međunarodnoj politici.
– Dakle, to je jedna stvar. Je li istina da sam više puta video Si Đin Pinga, predsednika Kine, nego svi srpski i jugoslovenski lideri od 1948. naovamo ? To smo zaključuli. Samo smo nas dvojica, a neću da govorim ko je drugi lider, bez zapadne podrške došli na vlast, bez zapadne, ali i bez istočne. Ja sam ponosan na činjenicu što sam lider jedne nezavisne zemlje koja sama donosi svoje odluke. Meni ne donosi odluke ni u jednoj zapadnoj ambasadi, kao što znate, donose se odluke na ovom mestu: u Nemanjinoj, u Skupštini Republike Srbije, tu se donose odluke.
Koju ćete odluku da donesete ako vas Evropska unija pritisne da moramo da se distanciramo od Rusije. Šta će se tad događati?
– Nećemo da se distanciramo od Rusije.
Kako ćemo onda ući u Evropsku uniju?
– Čekajte, čekajte, polako. Pa, nama nisu ni otvorili poglavlje 31.
Ako želimo da bude otvoreno, šta onda?
– Ako želimo da bude otvoreno, onda da se distanciramo od Rusije?
To ste i vi sigurno čuli?
– Nisam čuo nikad.
Niste? Niko vam nikada nije rekao da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo u EU?
– Ne. To sam čuo sto puta, ali nikad nisam čuo da je uslov za otvaranje poglavlja. Oni će da kažu da je to uslov za zatvaranje poglavlja i ulazak u Evropsku Uniju.
I šta ćemo mi da radimo po tom pitanju?
– Polako, ljudi. Ko zna kako se menjaju stvari u svetu, ko zna šta će biti do maja ili juna sledeće godine, a ne šta će biti u narednih šest ili sedam godina. Srbija ima dobre odnose s Rusijom i neće da ih kvari. Srbija se nalazi na evopskom putu i ja to ne krijem nigde, pa ni u Moskvi. A to što ćete vi da mi kažete – srušite svoje odnose s Rusijom. A što da ih srušimo? Vi da gradite Severni tok, a mi ne možemo da gradimo Južni tok? Što? Pa, zato što ste vi veliki, a mi mali. Ja tu vrstu argumentacije neću da prihvatim i sa mnom tako ne možete da razgovarate, ni u Briselu, ni u Berlinu, niti bilo gde drugde. Ja kad im postavim pitanje oni ljudi ne umeju da mi odgovore.
Opozicija već mesecima unazad traži TV duel s Vama, a toga nema…
– Pa, ljudi svake nedelje imaju po tri duela.
Nema ga s vama.
– Sa mnom hoće?
Da, s vama.
– Svi sa mnom hoće? Ja ne bežim nikad. Da li sam išao u Skupštinu kao premijer najviše puta? Jesam li ih svaki put porazio u Skupštini?
Je l možete da mi obećate da ćete da idete na duel pred kamerama s liderima opozicije?
– Mogu s njima petoricom da idem.
Kad će se to desiti?
– Čim se njih pet dogovore kojih su to pet. Njih pet da izađe na duel sa mnom. Oni na jednu stranu, ja na drugu. Samo tražim da imam isto vreme, ne više, isto vreme kao i oni. Pregaziću ih, pobediću ih. Da ne kažu: “jao, preti nam”. Pobediću ih argumentima, pobediću ih činjenicama, pobediću ih politikom, jer oni politiku nemaju, a jedina politika koju imaju je politika mržnje. Nije problem, dogovorite se vas petorica, neću ja da vam biram lidere.
Da li Espreso.rs može to da organizuje? Da pozovemo njih petoricu, a onda da pozovemo vas ?
– Može, ali to moraju da budu političke stranke zastupljene u parlamentu.
Naći ćemo ih.
– Jer sam ja ipak predsednik Srbije, ali i lider jedne stranke.
Ima li neko u opoziciji s kim biste mnogli da sarađujete? Da li biste mogli da izdvojite jednog čoveka i da kažete – on je razuman čovek, s njim može da se razgovara?
– Svuda ima razumnih ljudi.
Ko je taj s kim biste mogli da razgovarate?
– Ja sa svima mogu da razgovaram ko je pristojan, oni koji nisu s njima ne želim da razgovaram, niti da se dodvoravam. Samo sa objasnim moju poziciju. Moja pozicija je, mislim, veoma poštena i fer. Zašto sam ja jedina meta napada najbrutalnijih napada ovih kretena najgorih?
Zato što ste najmoćniji čovek u Srbiji?
– Čekajte, niste ni sačekali da završim. Niste ni čuli na koga sam mislio.
Znamo svi.
– Ko, kažite mi?
Na sve one koji vas prozivaju na Tviteru.
– Ne, nisam o Tviteru pričao. Nisu tamo kreteni, tamo su jednim delom normalni ljudi, a i ima i ovih kretena poput onog Višekrune, e, to su kreteni, ali ja njih ne računam, ja se njima ne obraćam. Ne pričam o njima. Pitam vas kako je moguće da budem jedina tema i jedina meta Milovana Brkića? Jeste li nekad postavili to pitanje? Složićete se da je kreten. Dakle, svi u Srbiji znaju, samo što niko ne sme da izgovori. Znate u čemu je moja prednost? Za razliku od svih vas, ne bojim se tog nečeg što će neko negde da izgovori. Što neću da kupujem milost. Zašto nikad nije napadnut Dačić, na primer? Šta mislite zašto?
Bilo je slučajeva, Miša Banana, afera kofer…
– Bilo je nekad malo, sad toga više nema. Da vas pitam, a što nema nekad nekog iz moje partije? Što nema trećih koalicionih partnera? A što nema ne znam koga? Hoćete da vam kažem zašto? Zato što sam ja jedini koji neće da kupuje milost i koji neće da kupuje lepe reči, jer moj posao je da radim za zemlju, a ne da radim za to da me vređaju na najstrašniji način. Moj odnos je takav, ja ne pravim dilove. Nema onog: “našao sam se s Vučićem u kafani, bio je Đinđić kod Slobe na kanabetu”, bio je ovaj kod ovog, onaj kod onog. Kod mene nije. Niko od njih. Ne znam o čemu bih pričao s njima.
Da li želite da neko od njih dođe da pričate i da eventualno usaglasite pozicije?
– Ne želim. Koje pozicije da usaglasimo? S čovekom koji kaže ” ti si vidno narušenog zdravlja”, a vi mu kažete: “vi više govorite o sebi” i onda on kaže, “Vučić je rekao da će da mi se osveti”. Gde je Vučić to rekao? “Ne, to je moja pouzdana informacija”. Ajde nemoj da lažeš bre, barabo jedna.
Ko je vaš omiljeni opozicioni političar – Vojislav Šešelj, Čeda Jovanović ili Nenad Čanak?
– Moji omiljeni opozicioni političari su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović. Njih ću da pobeđujem dokle god budem hteo.
Đilasu ste svojevremeno nudili premijersko mesto.
– Nikada mu to nisam nudio.
Šta je tu istina?
– Istina je da me je on pozivao oko nekih drugih porodičnih stvari, za neke stvari molio, ali o tome neću da pričam.
Vuka Jeremića ste podržali u Ujedinjenim nacijama.
– Zato što sam pristojan čovek i videli ste dobro da sam bio veoma uzdržan i tad jer je bio jedini kandidat iz Srbije, a da budem neko ko neće da podrži jedinog kandidata iz Srbije, bilo bi nedgovorno i nefer. Inače, o njemu nikad nisam mislio ništa dobro i teško da ćete naći nešto dobro.
Kako biste voleli da vas upamte Srbi?
– Samo su mi dve stvari važne. Ekonomske reforme koje će svakako ući u udžbenike, jer to su činjenice, i drugo: pokušao bih da izgradimo trajni mir, a to je trajno rešenje naših odnosa s Albancima i naši bolji odnosi s Hrvatima i Bošnjacima u budućnosti, a da ti odnosi ne budu zasnovani na gaženju Srba i nipodaštavanju našeg naroda, već na međusobnom poštovanju. Vi znate da ja za ta priznanja nisam bio nikad, ali videćemo da li ću možda dobiti ovaj najviši orden.
Ruski?
– Poslednji put ga je dobio Nikola Pašić 1921. Sto godina kasnije ga nijedan Srbin nije dobio.
Da li ćete pisati memoare?
– Želeo bih da ih napišem, ali ne danas. Nikad ne bih voleo da pišem o tome šta je bilo na tajnim sastancima. Ali kad govorimo o onom što je bilo javno, oko potpisivanja sporazuma i pritisaka? Samo o tome mogu i o emocijama i ponjašanju ljudi u našoj zemlji. Nisam naročito talentovan, ali bih mogao kao jednu istorijsku građu da zabeležim otprilike 500 stranica.
Za kraj, hoće li biti izbora u ovoj godini i koja je vaša poruka za građane?
– Ne isključujem tu mogućnost, jer u martu ili aprilu ulazimo u izbornu godinu i to nije ništa vanredno. Očigledno svi misle da su mnogo snažni i da mogu da pobeđuju. Mislim da na izbore možemo da idemo. Ima ideje unutar stranke da ja vodim izbornu listu SNS pre nego što dođe neko drugi. Čini mi se da bi im to moglo doneti ubedljivije rezultate. Ali mnogo je važnije videti šta je u interesu građana Srbije. A njima želim dobru 2019, da bude ne manje uspešna nego 2018. godina u istorijskom smislu, kao i u pogledu našeg ekononskog rasta, smanjenja javnog duga i obezbeđivanja bolje budućnosti našoj deci. Želim im da svi zajedno sačuvamo mir, da imamo više racionalnog nego iracionalnog pristupa u rešavanju problema. Da svi zajedno imamo više, jer ako budemo radili više, onda će sve ove mjoe želje biti ostavarene. Ako ne budemo radili više, džaba nam sve ovo što sam poželeo, jer ništa s neba ne pada. Dobro zdravlje, sreće i naravno, pamet.
(espreso.rs)
