Odlukama na terenu i u ideološkom diskursu Ukrajina se sve više približava ponovnom ratu i nacizmu koji je u Drugom svetskom ratu imao pristalice u delu naroda.
Samo nekoliko sati po isteku ratnog stanja, proglašenog na 30 dana u 10 regiona države, Ukrajina je prekršila Sporazum iz Minska i vratila svoje oružane snage u „sivu zonu”.Sporazumom je bilo predviđeno da se iz prostora koji razdvaja zaraćene strane postepeno povuku jedinice i teško naoružanje, što je i učinjeno. Međutim, savetnik predsednika Ukrajine Jurij Birjukov rekao je da su ukrajinske snage zauzele praktično celokupnu zonu bezbednosti.
U isto vreme ukrajinske vlasti su donele odluku da Lavov, rodni grad ukrajinskog ekstremiste Stepana Bandere, 2019. proglasi „godinom Bandere”, što je izazvalo revolt ne samo Rusa, nego i Jevreja.
A ukrajinski parlament je prošle nedelje proglasio 1. januar nacionalnim danom komemoracije Stepanu Banderi, koji se nadao da će Nemci dozvoliti nezavisnost Ukrajine od Sovjetskog Saveza. Njega su nacisti kasnije uhapsili, što je Ukrajincima koji veličaju njegove tekovine razlog da tvrde da on nije ni bio nacista.
Bandera je bio vođa ekstremističke Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) tokom Drugog svetskog rata, a 1. januar, datum njegovog rođenja pre 109 godina, i ove godine je u Kijevu i drugim gradovima u Ukrajini obeležen maršem desetine hiljada ultradesničara, koji su uz baklje i nacističku ikonografiju uzvikivali parole: „Slava Ukrajini, slava herojima”, „Slava naciji, smrt neprijateljima”, „Bandera će doći i uvesti red”. Među njima su bili članovi partije Sloboda i pokreta ekstremista iz Desnog sektora.
Pripadnici Ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske gerilske armije (URA) bili su saveznici s nacistima tokom Drugog svetskog rata i krivi su za masakr više hiljada ljudi različitih nacionalnosti.
Pre desetak dana Ukrajina je, zajedno sa SAD, kao i prethodnih godina, glasala protiv Rezolucije o veličanju nacizma i neonacizma, pa pokušaji da demantuju veličanje nacizma izgledaju svake godine sve neuverljivije.
Izraelski ambasador u Ukrajini Džoel Lion odmah je oštro kritikovao odluku regionalnih zvaničnika da odaju poštu ovom ukrajinskom nacionalističkom lideru. Lion je rekao da je bio „šokiran” odlukom poslanika u gradu Lavovu, na zapadu Ukrajine, da 2019. proglase „godinom Stepana Bandere”, čime se obeležava 110 godina od njegovog rođenja. Jevrejske grupe povezuju sledbenike Bandere s masovnim ubistvima Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
„Ja zaista ne mogu da shvatim kako veličanje onih koji su direktno učestvovali u antisemitskim zločinima pomaže u borbi protiv antisemitizma i ksenofobije”, rekao je ambasador. I portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da proslavljanje Banderinog rođendana predstavlja uvredu naroda Ukrajine jer su hiljade njihovih predaka i sunarodnika stradale od njegovih sledbenika, a „godina Bandere” naročito je uvreda za Lavov, koji je preživeo jedan od najgorih pogroma u svojoj istoriji, i to po naredbi ovog lidera ukrajinskih nacionalista.
U znak protesta zbog ovog političkog poteza, Tarik Jusef Kiril Amar, bivši direktor Centra za istoriju Istočne Evrope u Lavovu i vanredni profesor istorije na Univerzitetu Kolumbija, vratio je nagradu koju mu je ranije dodelio grad. Izraelski dnevni list „Haarec” je izvestio da je u međuvremenu Državni komitet Ukrajine za televiziju i radio-difuziju zabranio „Knjigu lopova” švedskog istoričara Andersa Ridla, koja nosi podnaslov „Nacističko pljačkanje evropskih biblioteka i borba da se povrati literarno nasleđe”, u kojoj se nalazi i kritička analiza delovanja nacionaliste Simona Petljure, čije su trupe ubile nebrojene Jevreje u pogromima, počevši od 1919. godine. Knjiga je zabranjena dekretom 10. decembra, s obrazloženjem da Ridl u njoj „podstiče etničku, rasnu i versku mržnju”. On je ubijen u atentatu, a Simon Vizental je protestovao kada su vlasti dale njegovo ime ulici u Lavovu.
(politika.rs)
