Nosilac liste “Samoopredeljenje” Sulejman Ugljanin je pobedu na izborima za Nacionalni savet Bošnjaka u Srbiji proslavio u Novom Pazaru kao političku pobedu, sudeći po uzvicima njegovih pristalica “Sandžačka republika”.
Prema preliminarnim rezultatima Ugljaninova lista osvojila je 15 od 35 većničkih mandata, pa će im za formiranje većine biti neophodno i sedam predstavnika liste “Vakat je” koju je podržao potpredsednik Vlade Rasim Ljajić. Zukorlićeva “Matica bošnjaka” u budućem sazivu imaće 13 većnika.
Lider SDA Sandžaka nije bio nezadovoljan što, za razliku od prethodnog saziva, sada neće imati apsolutnu većinu u nacionalnom savetu Bošnjaka.
– Zadovoljan sam što ćemo sada sa više političkih opcija deliti odgovornost i što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu srpsku državu Srbiju, koja želi da legalizuje genocid i zločine kao sredstvo osvajanja teritorija i rešavanja političkih pitanja – zaključio je Ugljanin.
Proglašavajući pobedu Ugljanin je poručio “Beogradu da mu propao posao preuzimanja Veća i da je ono ostalo bošnjačko”.
Pristalice Bošnjačkog nacionalnog veća su njegovo obraćanje prekidale više puta, uzvikujući “Sandžačka republika’, “Živela sandžačka zastava”, “Suljo mi te volimo”, “Vučiću pederu”…
Ugljanin je sinoć pred okupljenima izjavio i da Bošnjaci još nisu rešili svoj status, da je srećan i ponosan što su izbori protekli bez incidenata, u pozitivnoj atmosferi, a da je Aleksandar Vučić poražen u Novom Pazaru.
Ugljanin je posle izbora rekao i da je BNV “bošnjačko javno dobro” čiji je cilj da unapredi ustavom i zakonima zagarantovana prava.
Kaže i da su to najznačajniji izbori za Bošnjake od raspada bivše SFRJ zato što Bošnjaci u Srbiji, kako tvrdi, “imaju mnogo nerešenih pitanja i veliki broj problema”.
– Bošnjaci nemaju status konstitutivnog naroda u Srbiji, a nije rešen ni status Sandžaka koji je okupirana zemlja od 1912. godine. Srbija i Crna Gora nemaju tapiju nad Sandžakom, a ako žele da ga uknjiže kao svoju teritoriju moraće da u Ustavu uknjiže Bošnjake kao narod. Mi smo na tome dobili izbore i to ćemo zastupati – naveo je Ugljanin.
Ugljanin takođe tvrdi i da Veće ima zakonska ovlašćenja da sa predstavnicima međunarodne zajednice rešava “nagomilane probleme”.
Ljajić: Potpuno neprihvatljive poruke
Poruke Sulejmana Ugljanina izrečene nakon pobede na izborima za nacionalni savet Bošnjaka su potpuno neprihvatljive, ocenio je predsednik SDPS Rasim Ljajić i poručio da svaka konfrontacija sa državom nanosi štetu upravo građanima u Sandžaku.
„Niko nam neće više pomoći od vlade i institucija države u kojoj živimo”, kaže Ljajić za Tanjug, komentarišući Ugljaninovu poruku da je Srbija „neman i fašistička tvorevina”, te da je Aleksandar Vučić poražen u Novom Pazaru, koje Ugljanin uputio svojim pristalicama slaveći pobedu u Novom Pazaru.
„Posebno su neprihvatljive i štetne izjave koje su date protiv predsednika Aleksandra Vučića, jer lično znam koliko se zalaže i koliko mu je stalo da popravimo infrastrukturu u Sandžaku i da se radi na ekonomskom razvoju regiona”, naveo je Ljajić.
On kaže da je potpuno pogrešno izbore za savete nacionalnih manjina poistovećivati sa političkim izborima.
„Ovo nisu bili ni izbori za lokalne samouprave ni za parlament niti su bili izbori za verske zajednice. Nažalost, oni su se pretvorili upravo u to i ono što se događa i posle izbora samo potvrđuje tu činjenicu”, kaže Ljajić.
Ističe da bi nacionalne savete trebalo u potpunosti depolitizovati i vratiti nadležnostima koje su predviđene zakonom, a to su pitanja informisanja, kulture, obrazovanja, službene upotrebe jezika.
Ljajić podseća da nacionalni saveti nemaju političke ingerencije i dodaje da je na političkim strankama da artikulišu zahteve i da se kroz institucije sistema zemlje bore za njihovo ostvarivanje.
„Sve drugo je zloupotreba nacionalnih saveta”, dodaje Ljajić.
On navodi i da je njegova stranka jedina u Sandžaku koja nije direktno učestvovala na izborima, jer su smatrali da saveti treba da budu nosioci očuvanja kulturnog identiteta manjinskih zajednica.
„Da smo hteli da učestvujemo kao stranka na izborima, ja sam siguran da bismo mi na tim izborima pobedili. Ali smo smatrali da treba da podržimo listu stručnjaka, kompetentnih ljudi koji će se baviti onim nadležnostima koje su zakonom i predviđene”, zaključio je Ljajić.
Zukorlić: Izgubio sam zbog Tutina i Sjenice
Nosilac liste „Matica bošnjačka” Muamer Zukorlić izjavio je sinoć da je ta lista pobedila na izborima za Bošnjačko nacionalno veće (BNV) u Novom Pazaru i da je sa malom razlikom izgubila u Sjenici i Tutinu.
„Ono što je neprijatan deo priče je ono što govorimo godinama. Bošnjaci su taoci političkog mraka posebno u Tutinu i delimično u Sjenici. Tamo gde jedna vlast preko dve decenije drži naš narod u ropstvu biće polje našeg delovanja u budućnosti”, rekao je Zukorlić.
Oni su, kako je naveo pobedili samo tamo gde su „masovno krali i kršili izborna pravila”.
„Moramo u budućnosti učiniti sve da skinemo tu crnu mrlju”, rekao je Zukorlić okupljenim simpatizerima ispred svog izbornog štaba.
On je kritikovao neažurirane biračke spiskove.
Prema njegovim rečima, „Matica bošnjačka” dobila je najviše glasova i u Beogradu, Novoj Varoši, Priboju, Prijepolju i drugim gradovima u Srbiji, prenosi Tanjug.
Milivojević: Ugljanin napravio pun krug
Analitičar Cvijetin Milivojević ocenio je danas da je izjava Sulejmana Ugljanina, nosioca liste “Samoopredjeljenje” na izborima za Bošnjačko nacionalno veće (BNV), o “fašističkoj tvorevini srpskoj državi Srbiji”, vrsta političkog egzibicionizma kao i da je nedostojna za političara koji poštuje Ustav i državu Srbiju.
Navodeći da je Ugljanin tom izjavom mislio na Srbiju kao na državu koja je antibošnjačka, Milivojević je agenciji Beta rekao i da je nosilac liste “Samoopredjeljenje” jedan u nizu političara u Srbiji koji je tokom prethodnih godina obrnuo “pun krug” u svom delovanju.
“Imao je Ugljanin ratnohuškačke izjave, ali povremeno i one koje su vodile ka toleranciji. On je početkom devedesetih proveo tri godine, faktički u egzilu, u Turskoj, ali je potom bio deo vlasti i vrlo lojalan partner, najpre Demokratskoj stranci u vladi Mirka Cvetkovića, a potom i Aleksandru Vučiću u prvoj vladi Srpske napredne stranke od 2012. do 2014. godine”, rekao je Milivojević.
Milivojević je naveo da se Ugljanin sada setio da traži da Bošnjaci postanu konstitutivan narod u Srbiji i u Crnoj Gori iako je ranije “otvoreno bio na poziciji otcepljenja BiH od te iste Srbije, odnosno tadašnje zajedničke države”.
“Ugljanin je taj koji je pozdravljao stvaranje granice na Drini izmedju dela Bošnjaka sa one i ove strane granice, takodje je bio jedan od političara koji je bio protiv otcepljenja Crne Gore 2006. godine jer je bio svestan da će granica izmedju nezavisne Srbije i nezavisne Crne Gore ići sredinom onoga što oni smatraju teritorijalnim, istorijskim Sandžakom”, kazao je Milivojević.
Po njegovim rečima, Ugljanin nije jedini političar u Srbiji koji je imao takve vrste “punih krugova” u političkom delovanju.
“Muamer Zukorlić je danas neformalni partner Aleksandra Vučića koji govori kao jugoslovenski komunista iz 80-ih godina maltene o bratstvu i jedinstvu, a ranije je znao da izrekne fatvu ili kletvu zbog jednog običnog, manje ili više simpatičnog, uratka u jednoj karikaturi u beogradskim novinama. I sam predsednik Republike počeo je karijeru sa izjavama tipa ‘100 za jednoga’ a danas bi se radije svadjao sa Srbima koji ne priznaju potencijalno priznanje Kosova, tako da je i on obrnuo pun krug”, kazao je Milivojević.
Kamberi dominantan kod Albanaca
Pripadnici 22 nacionalne manjine u Srbiji birali su svoje nacionalne savete. Izuzev 18 manjina koje su neposredno, na biralištima glasale za članove novih saziva svojih nacionalnih saveta (pravo glasa je imalo 467.545 glasača), hrvatska, crnogorska, ruska i makedonska manjina su se o svojim nacionalnim savetima izjašnjavali elektorski, u dve zgrade republičke skupštine u Beogradu. Njihovi elektori su glasali u ime ukupno 44.424 birača.
Svoje predstavnike prva je izabrala hrvatska manjina čijih je svih 77 elektora jednoglasno izabralo listu „Hrvati zajedno” s Jasnom Vojnić na čelu. Elektorsko glasanje su obavili i predstavnici makedonske manjine, ali glasanju za listu čiji je nosilac Borče Veličkovski nije prisustvovalo 20 elektora, koji su skupštinu napustili „nezadovoljni uplivom politike u izbor Saveta”.
Što se tiče neposrednog izjašnjavanja, glasanje su obeležile pobede liste „Samoopredeljenje” Sulejmana Ugljanina na izborima za Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) u Novom Pazaru i Tutinu, kao i Partije za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija, predsednika opštine Bujanovac, na izborima za članove Nacionalnog saveta Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Prema preliminarnim rezultatima, koji ne obuhvataju mesta van Sandžaka, „Samoopredeljenju” je pripalo 16 mandata, a iza ove liste su „Matica bošnjačka” Muamera Zukorlića sa 13 i „Vakat je”, koju predvodi Sait Kačapor sa šest mandata, prenosi Beta. Prema podacima „Samoopredeljenja”, na izborima za BNV je glasalo 52 odsto Bošnjaka upisanih u poseban birački spisak.
S druge strane, Kamberijeva partija je, prema nezvaničnim rezultatima, osvojila 4.721 glas Albanaca, na drugom mestu je Alternativa za promene, koju predvodi predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi (3.725 glasova), a treća Demokratska partija Nagipa Arifija (2.325 glasova). Biračko pravo je iskoristilo 14.026 od ukupno 35.662 birača. Najviše glasova Mađara je osvojila „Mađarska sloga”, saopštio je predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, čija je stranka podržala tu listu, koja će, prema njegovim rečima, imati 30 od 35 mandata u nacionalnom savetu te manjine.
Kada je reč o neposrednim izborima, prema saopštenju Republičke izborne komisije, svih 926 biračkih mesta otvorena su na vreme, u sedam časova, a zatvorena u 20 sati. Izborni proces je tekao bez većih nepravilnosti, osim incidenta u Vranju, gde su, prema rečima Dušana Aritonovića, načelnika tamošnje Gradske uprave, predstavnici lokalnog odbora Narodne stranke vređali i provocirali predsednika i članove biračkog odbora. Prema Aritonovićevim tvrdnjama koje je preneo Tanjug, incident se desio u dvorištu Narodnog univerziteta u Vranju, kada su predstavnici Narodne stranke Đorđe Ristić i Dragan Pavlović nazivali članove biračkog odbora „Ciganima i Bugarima i pretukli predsednika biračkog odbora Božidara Popovića”.
S druge strane, predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević izjavio je da RIK nije dobio nijedan prigovor ili primedbu na celokupan proces izbora, preneo je Tanjug.
U trci za nacionalne savete 18 manjina na neposrednim izborima bilo je ukupno 58 lista. Najviše je proglašeno rusinskih – sedam, zatim albanskih – šest, pa romskih i ukrajinskih – po pet lista. Između četiri izborne liste birali su Bošnjaci, Rumuni i Slovaci. Po tri su imale Aškalije, Egipćani, Nemci i Česi, a po dve liste Bugari, Bunjevci, Vlasi i Mađari. Grci, Poljaci i Slovenci imali su po jednu proglašenu izbornu listu.
Izborni proces su nadgledali strani posmatrači, predstavnici misije OEBS-a i delegacije EU u Srbiji, nekoliko ambasada i udruženja.
(Agencije)
