PIŠE: Zoran Panović
Često čujete kako ovde – u Srbiji – nikad nije bilo dobro. Bilo je bar dobro one julske noći 2007. kad su na Ušću nastupili The Rolling Stones i kad je mnogo naivnih pomislilo da posle toga ništa više neće biti isto.
Ne znam da li znate za jedan mali urbani mit povodom tog koncerta sa čuvene A Bigger Bang turneje:
Mik Džeger se potrudio da nauči dovoljno srpskog, da potvrdi da je gospodin – ‘Dobro veče Srbija! Zdravo Beograd! Fala vam lepo! Presrećni smo što smo ovde! Konačno smo stigli! – ali i da bude crtu iznad kurtoazije, kad je zgodnoj Lizi Fišer (kako je samo pevala na I’ II Go Crazu) dobacio kako joj je suknja lepa, a sandale ružne. Po toj urbanoj legendi bilo je planirano da se Džegeru ‘došapne’ da kaže ‘Kosovo je srce Srbije’ (tada je Koštunica bio premijer), tako da se albanska stvar nikada više od toga ne bi marketinški oporavila. Urbana legenda kaže i da je subverzija patriotskih snaga sprečena u poslednji čas.
Nešto slično čujem i ovih dana kad je CNN Travel preporučio američkim turistima jedanaest destinacija u Srbiji, od kojih su neke, kako je objašnjeno, namenjene poklonicima noćnog života, a druge – ljubiteljima netaknute prirode. Doduše, ima malo i kulture i istorije. Beograd je opisan kao ‘dinamična prestonica’, dok je Novi Sad nazvan ‘Srpska Atina’, pa mi jedan patriota, kome je i danas ‘krivo’ što se Džegeru onda ‘ne omače’, sugeriše kako su ‘naši lobisti’ propustili da CNN negde proturi i da je Crna Gora ‘srpska Sparta’. Eto, moj sagovornik se setio toga, a nije primetio da CNN u jedanaest destinacija ne navodi nijednu s Kosova. Čak ni manastire. Režimski mediji su euforično preneli pohvale na CNN jer državna strategija je jačanje Srbije kao turističkog odredišta. Nijedan nije bio naslov u režimskim medijima tipa ‘zloglasni CNN izbrisao Kosovo sa turističke mape Srbije’. Prosto je nemoguće da u ‘top 11 turističkih tačaka’ ne bi ušla nijedna s Kosova ako bi se i ono računalo.
Jedan od glavnih uzroka što Vučić tako ubedljivo pobeđuje na izborima jeste i to da ogroman broj njegovih nelukrativnih, a patriotskih, birača ne uviđa glavne kontradikcije politike i propagande. Doduše, ta mimikrija je i Vučićev talenat. Teško je prosečnom njegovom biraču da poveže da nešto logički nije u redu između prorežimskih saznanja da mrski Zapad predvođen neporaženim snagama Klintonovih i nezahvalnim Trampom (nezahvalnim zbog nesebične srpske podrške koju je dobio u kampanji za američke izbore) sprema svakakve ujdurme Srbiji i da leto može čak biti i dramatično, dok istovremeno CNN poziva građane Amerike da već ovog leta posete Srbiju. Obično Amerikancima ni njihova vlada, ni njihovi glavni mediji, ma koliko bili protiv Trampa (kao CNN) ne sugerišu turizam tamo gde može biti politički i vojno neugodno. Tek je nepojmivo da mi, ako pravimo ‘planetarnu promociju Srbije’ (R. Ljajić), sami cenzuirišemo potencijale naše južne pokrajine.
Ima i ovdašnjih patriota koji znaju koliko je CNN prednjačio u opravdavanju bombardovanja Srbije 1999, a sada kao da žale što ta medijska kuća – sinonim antisrpske histerije – cinično ne preporuči obilazak ‘NATO posledica’ u Srbiji.
Perverzni turizam neke ‘negativne geografije’ možda bi u ponudu uvrstio i Hrtkovce. Da li će odlazak aktivista LDP, LSV i DS, spremnih da se tamo suprotstave Šešeljevim radikalima, donekle popraviti utisak ovih stranaka u moralnoj inspekciji ‘prave’ i ‘autentične’ opozicije’? Malo je neumesno sve svoditi na konspirologiju da Vučić istovremeno bilduje u rejtingu i Šešelja s jedne strane, i Čanka i Čedu s druge, te da ne treba učestvovati u njegovim ‘predstavama’. Ima i demokratskih snaga koje se gnušaju Šešeljeve politike, ali koje smatraju da se nesmotreno od Hrtkovaca može napraviti utisak nivelacije sa raznim ‘bljeskovima’ i ‘olujama’, a to sa stanovišta ‘demokratskog nacionalizma’ nije celishodno, ne umanjujući sramotu hrtkovačkog slučaja.
Kako danas deluju smešno nekadašnji strahovi njegovih seiza, da Zapad hoće da destabilizuje Vučića tako što će mu poslati Šešelja iz Haga. Kakvi su naprednjaci kao radikali – to znamo, ali to što Vučić od SNS nije uspeo i hteo da napravi ‘veliki LDP’ (sa malo DSS ‘različka’) to može ostati još jedna velika propuštena šansa Srbije. Ako se ‘keč ol’ primeni i na Hrtkovce, onda se to teško na kraju može izroditi u ‘suštinski progres’ kako to vole da tepaju briselski zvaničnici ovdašnjim reformama. Da li i katarza spada u reforme?
Mudri Lenjin je davno govorio kako ‘nema čiste revolucionarne situacije’. To opozicija mora da prihvati. Građanske inicijative niču po Srbiji. Pokazuju i određenu antirežimsku žilavost. Ako udruživanje s partijama smatraju dekadentnim, udruživanje njih samih moglo bi da ponudi ‘treći put’. Ta bi ‘organizacija’ , dakle, bila lišena koalicionih partnera, a samim tim i omraženih kvota i licitiranja. Zar to nije ‘novi optimizam’?
Koliko je veliki značaj lokalne vlasti, najbolje govori poznata izjava bivšeg spikera Predstavničkog doma američkog Senata Tipa O’Nila koja glasi: ‘Sva važna politika je lokalna.’ Sinergija lokalnih politika daje republičku. Potrebna je samo neka vrsta ‘građanske hajdučke česme’.
To zanavljanje opozicije ima elemente ‘samoorganizovanja naroda’. Iako bavljenje uslovno lokalnim temama pravi otklon od ‘ideologije’, sam izbor tema, način aktivizma i artikulacije pokazuje obrise nečega što u trenutnom nedostatku boljeg termina može da se podvede pod patetični okvir ‘moderne levice’. Za razliku od ‘liberalne levice’ koju interesuju manjine, institucije i mediji, ovu ‘novu levicu’ pored svega pobrojanog interesuju i radnička prava koja nisu obavezno pod korpusom ideologije ‘ljudskih prava’.
Duhovitiji Vučićevi protivnici već šeruju fejk pitanje – hoće li on onako nadahnuto govoriti i na Erdoganovom predizbornom skupu u Sarajevu? Cinizam i hejteri ne umanjuju spektakularizaciju spoljne politike kojom Vučić kompenzuje i deficite unutrašnje. Bibi Netanjahu je učinio da Vučić ne bude previše unikatni gost Putina za jednu formalno neutralnu zemlju. U utisku antifašizam je bio ispred geopolitičkog prestrojavanja jer čak ni Rusija ne može istovremeno biti i za Izrael i za Iran. Uvažavanje koje je Vučić dobio u Moskvi verovatno znači da Srbija neće bitnije obeležiti sedamdeset godina 1948. kao simbola suverenosti. Tim povodom sumnjamo da će Vučić da podseća na Tita kao što na njega podseća kad je infrastruktura u pitanju i broj i rang susreta sa svetskim liderima.
Iako mnogo zna i ume u političkom marketingu, ako je pogledao nastup Sergeja Trifunovića na HRT (Nedeljom u 2, novinara Aleksandra Stankovića), mogao je Vučić nešto i da nauči. Od čega i srpski nacionalni interesi i istorijska istina mogu imati koristi. Kad govori o ustašama, Sergej je ipak efikasniji od Vulina, zar ne? Empatija se trenira.
Svaki čas me neko pita da li je opoziciji pametnije da napusti parlament zbog njegove banalizacije i šešeljizacije? Sad je pitanje i kakvu taktiku i strategiju opozicija da zauzme u beogradskoj skupštini? I uprkos ‘aferi regler’ (RTS) i povodom nedavnog verbalnog okršaja Vesića i Đilasa u gradskom parlamentu, ostaje perverzna radoznalost kakvi bi zaista bili ti ‘novi laburisti’ za koje je Vesić pisao program i čiji je vođa Đilas trebalo da bude. Iako je pitanje ‘lične vlasti’ uvek vezano za dezavuisanje parlamenta, pitanje da li napuštati parlament je malo i filozofsko: Sećate li se brkova i manekenskog stasa Zorana Lilića? I on je bio jedno vreme ‘spiker’? Kad je opozicija napuštala salu, rekao je cinično – ‘Molim vas, zatvorite vrata.’ Da li bi vas i Maja ili Nikodijević tako lepo zamolili? Da zatvorite vrata. Doduše, naknadno – kad je napustio SPS – Lilić je rekao da mu je reakcija bila neprimerena.
Fudbalski savez Srbije predstavio je novi spot kao podršku pred Mundijal u Rusiju. Spot je režirao Dragan Bjelogrlić, dok je muziku uradio slovenački kompozitor Manjifiko sa posebnom verzijom alternativne srpske himne ‘Pukni zoro’. Liči li vam sve pomalo na scene iz ‘Gospodara prstenova’? I da li vas bolje ‘radi’ od starog ‘Ribljeg pušenja’ (Bora i Nele)? I one – Bogu hvala, mi idemo do finala?
Al Džazira ovih dana emituje dokumentarac na temu ‘rat je počeo na Maksimiru’. Tim povodom pričam sa zemljakom koji je tad bio na Maksimiru. Seća se dok je sa ostalim ‘delijama’ čekao da ih murija sprovede do kolodvora kako je semafor još radio i da je kao na traci u pravilnim razmacima na njemu išla reklama ‘cedevite’. I tad, priča mi ovaj moj, onako žedan pomisliš da bi i Zvezdu i srpstvo zamenio za čašu hladne ‘cedevite’. Dodaje da je svestan da veću jeretičku misao nije osetio čak do sada u životu. I uvek se nad njom zamisli.
(Danas)
