Rukometaši Srbije izgubili su od selekcije Hrvatske sa 24:21 (8:10), u poslednjem meču A grupe Evropskog prvenstva.
Srbija je odlično odigrala prvo poluvreme, čvrsto u odbrani i na pauzu je otišla sa dva gola prednosti. Utakmica je rešena sredinom drugog poluvremena kad su nakon početničkih grešaka rukometaša Srbije, protivnici serijom odmakli na bezbednu razliku.
Posle poraza od Belorusije (30:35) i Crne Gore (21:22) Srbija nije imala nikakve šanse za plasman dalje,dok je Hrvatska pobedila oba ta rivala i osigurala prvo mesto u grupi, tako da je meč bio samo stvar prestiža. Na početku se igralo prilično nervozno, izabranici Nenada Peruničića su izgledali najorganizovanije do sada, tehničke greške svedene su na minimum, a odbrana je delovalo veoma organizovano. Zaustavljena je kontra Hrvata, a u napadu se nije srljalo. Šanse su uglavnom realizovane, mada je opet najviše škripalo sa krila.
I drugo poluvreme išlo je u istom ritmu nekih desetak minuta. Ipak, od sredine drugog dela Hrvatska je velikom serijom stekla nedostižno vođstvo koje je uspešno sačuvala do samog kraja. Od 14:12 za Srbiju u 41. minutu do 15:21 u 51. Pre svega zbog brojnih grešaka u dodavanju rukometaša Srbije koje su otvarale lagane kontre Hrvatskoj, a zatim i zbog velikog broja promašenih zicera. Posle toga Srbija je još jednom stogla do „-2“, ali za više nije bilo ni snage, ni kvaliteta.
Najefikasniji u selekciji Srbije bili su Lazar Kukić i Bogdan Radivojević sa po četiri gola, dok su Zoran Nikolić i Vanja Ilić dodali po tri. U pobedničkoj ekipi Domagoj Duvnjak i Luka Stepančić su imali po pet pogodaka, dok su po tri postigli Cindrić, Karačić, Mandić i Horvat.
Reprezentativac Srbije Zoran Nikolić rekao je posle meča da su dali svoj maksimum i poslednji atom anage.
– Ostaće žal za prethodnim utakmicama i za ovom. Nismo uspeli i šta da se radi. Idemo dalje. Mislim da smo danas bili bolji nego u prethodnim mečevima i da je ovo pokazatelj, ne samo kako igrati protiv Hrvatske, već i svaki drugi meč – rekao je Nikolić.
Iz grupe A u narednu rundu plasirali su se Hrvatska i Belorusija, dok su takmičenje završili Srbija i Crna Gora.
“Višegodišnji problemi”
Ovakav rasplet je teško pao selektoru Srbije Nenadu Peruničiću koji je za Index pre svega pričao o problemima s kojima se već godinama susreće srpski rukomet.
“Jedan od problema su otkazi igrača koji više ne žele da igraju za Srbiju. Za mene su igrači koji su ovde najbolji zato što oni žele da igraju za svoju zemlju. Od 2006. nam se to sve dešava. Negde je rukomet izgubio tu draž u Srbiji. Bio je jedan od najpopularnijih sportova. Izgubili smo se u traženju talenata, ljudi misle da će to doći samo od sebe, ali sad je drugo vreme i biznis je ključan. Deca u Srbiji idu na košarku, odbojku i borilačke sportove. U moje vreme deca su masovno dolazila na rukomet. Sad to više nikog ne zanima kod nas”, rekao je Peruničić.
Iako je Srbija na EP igrala u Gracu, koji je relativno blizu naše zemlje, ali i u državi u kojoj živi dosta naših iseljenika, “Orlovi” su imali slabu podršku sa tribina. U derbiju sa Crnom Gorom ih je bilo tek oko 100.
“Žao mi je što nas navijači nisu podržali na ovom EURO. Mnogo Srba živi u Beču, a to nije daleko od Graca. Voleo bih da osećaju veću pripadnost reprezentaciji. Razumem da ljudi kod nas idu na košarku i odbojku jer dožive pravi rezultat, ali podrška je potrebna i onda kada ne ide. Žao mi je, ali vrlo malo navijača iz Srbije je bilo uz nas. Kada vidim s koliko strasti hrvatski navijači idu uz svoju reprezentaciju, voleo bih da je tako u Srbiji. Svi nose dresove, to je lepo videti. Voleo bih da vidim stotinjak srpskih zastava, a ne deset na tribinama. Osećamo se usamljeno. Igrači osećaju da nemaju podršku. Možda ne zaslužujemo, možda je takvo vreme, a možda ljude ne zanima”.
Peruničić je kao jedan od problema srpskog rukometa istakao i klupsku scenu.
“Nemamo klub u koji se ulaže i u kojem se stvaraju budući reprezentativci koji igraju zajedno kroz celu godinu. Negde smo se izgubili. Imamo nekoliko klubova, sve je vrlo skromno. Novac je danas najveći motiv, zbog neimaštine guraju decu u sportove koji donose zaradu, a rukomet to nije. U Srbiji je 38.000a registrovanih rukometaša, to je vrlo široka baza, a upitno je hoće li ijedan dogurati do reprezentacije. Imamo volju, treneri se trude, ali ne postoje uslovi. Klinci odlaze za 500 evra, žive za trenutak. Ja ipak verujem da će se pojaviti generacija koja će uspeti da dođe do medalje. U Hrvatskoj je rukomet jedan od glavnih brendova, tako je to složeno i već dugo traje. Srbi moraju poduzeti nešto slično, moramo znati šta želimo. Vi imate barem dva ozbiljna kluba, nešto se i ulaže u rukomet. U reprezentaciji se sprovode sistemske smene generacija, klinci se uvode postepeno kao u vreme dok sam ja igrao. U Srbiji toga nema već deset godina. Ne možeš biti premlad da igraš uz svetsku klasu poput Domagoja Duvnjaka, tako se raste”.
(Danas, B92)
