Zoran Tegeltija, ministar finansija Republike Srpske, rekao je danas na sjednici Narodne skupštine RS da razlog za rebalans budžeta za ovu godinu nije političke ili neke druge prirode, već rast izvornih prihoda u budžetu Srpske za ovu godinu.
Tegeltija je rekao da će cjelokupan višak prihoda biti usmjeren u kapitalna ulaganja, za čiju realizaciju je potrebno određeno vrijeme, zbog čega se nije moglo čekati da rebalans bude razmatran u četvrtom kvartalu godine.
Obrazlažući Prijedlog rebalansa budžeta po hitnom postupku u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Tegeltija je naveo da je Vlada Srpske upoznala socijalne partnere sa planovima rebalansa, iako nisu vođeni zvanični pregovori.
Tegeltija je naveo da su budžetski korisnici dostavili izjave o budžetskoj odgovornosti, te smatra da je Fiskalni savjet svoje mišljenje dostavio Narodnoj skupštini.
On je dodao da je o rebalansu budžeta razgovarano i sa Međunarodnim monetarnim fondom, čija je Misija trenutno u BiH.
“MMF nema primjedbi na prihodovnu stranu budžeta. Njihove primjedbe odnose se na način upotrebe tih sredstava na rashodovnoj strani, prije svega na subvenicije za poljoprivrednu proizvodnju, a nisu limitirani iznosom već time da prikupljamo prihode od doprinosa poljoprivrednih proizvođača”, rekao je Tegeltija.
On je podsjetio da se pri usvajanju budžeta za ovu godinu procjenjivao realan rast BDP-a od 3,7 odsto, te da je projektovan privredni rast u naredne tri godine zasnovan prije svega na doprinosu rasta domaće potrošnje pozitivnim doprinosom spoljnotrgovinskog bilansa.
“Nominalan rast BDP-a u ovoj godini je 4,6 odsto i poslije mnogo godina planirali smo da ćemo imati pozitivnu inflaciju. Planirali smo rast broja zaposlenih od 1,9 odsto i rast plata od 1,1 odsto”, napomenuo je Tegeltija.
On je objasnio da je nakon prvog kvartala ove godine, evidentan rast industrijske proizvodnje, značajan rast izvoza i uvoza, pokrivenost uvoza izvozom, poboljšanje na tržištu rada, stabilnost cijena i stabilizacija učešća javnog duga u BDP-u sa tendencijom blagog pada.
“Procjenu rasta BDP-a za 2018. godinu zadržali smo na nivou procjena na kraju 2017. godine. U prvom kvartalu ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 3,4 odsto, kao rezultat rasta proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, dok je pad u oblasti vađenja rude i kamena”, dodao je Tegeltija.
On je naveo da je u prvom kvartalu nastavljen rast spoljnotrgovinske razmjene po stopi od 15,5 odsto, pri čemu je izvoz rastao 13,7 odsto, a uvoz 16,9 odsto, dok je pokrivenost uvoza izvozom 74,8 odsto.
“Broj nezaposlenih u perodu januar-mart je 113.373 lica, prosječne plate nisu rasle u prethodnom periodu, dok je prosječna penzija u 2017. godini iznosila 344 KM. Prosječna penzija za period januar-mart je 351 KM ili dva odsto više, dok je od aprilske penzije rast za još dva ostao”, istakao je Tegeltija.
On je dodao da je kod direktnih poreza i doprinosa u periodu januar-april ostvaren rast od 6,5 odsto ili 41,2 miliona KM, indirektni porezi ostvarili su rast od 7,8 odsto ili 36,1 milion KM u odnosu na isti period prošle godine.
“Svi prihodi koje smo planirali u rebalansu budžeta su pažljivo procijenjeni i rasli su po manjoj stopi od rasta koji imamo u prva četiri mjeseca. Sigurni smo da će prihodi biti ostvareni u okviru planiranih iznosa”, tvrdi Tegeltija.
On je dodao da je planiran rast prihoda od 74 miliona KM, te da su najznačajnije pozicije rasta porez na dohodak, porez na dobit, doprinosi za PIO i indirektni porezi i prihodi od dividendi.
“Kad su u pitanju rashodi, naše osnovno opredjeljenje je bilo i ostalo da se tekući rashodi drže pod kontrolom, a da se sav višak prihoda prije svega usmjerava na kapitalne projekte i servis javnog duga. Ono što su najznačajnije razlike jeste povećanje naknada troškova zaposlenih koji su rezultat odluke Ustavnog suda vezano za troškove prevoza. Povećali smo subvencije za 12,4 miliona KM, od čega se 11 miliona KM odnosi na Agenciju za agrarna plaćanja. Povećali smo grantove za 12,8 miliona od čega je 12 miliona KM namijenjeno Univerzitetskom kliničkom centru”, rekao je Tegeltija.
Tegeltija je naglasio da je rebalans budžeta rezultat reformi koje je Vlada premijera Željke Cvijanović, zajedno sa parlamentom provodila prethodne tri godine, kao i da su te reforme dale svoje rezultate i da su one danas jasno vidljive u budžetu Srpske.
“Reforme su dale rezultate jer je uspostavljen socijalni dijalog u Srpskoj. Prvodili smo teške i nepopularne mjere, ali smo znali da to mora dati rezultate. Posebno podsjećam na odluke vezane za dogovor sa poslovnom zajednicom i vraćanje neoporezivog dijela dohotka od 200 KM”, rekao je Tegeltija.
Po tom osnovu, tvrdi Tegeltija, poslodavcima na godišnjem novou ostaje preko 90 miliona KM, dok građanima ostaje preko 16 miliona KM po tri osnova, za svakog izdržavanog člana, za kamate za stambene kredite i za takozvano životno osiguranje.
“Spremni smo i dalje raditi na resterećivanju privrede, implementirati memorandum koji smo potpisali sa poslovnom zajednicom i sindikatom. Od nas prema poslovnoj zajednici postoji samo jedan uslov koji treba da urade, a to je rast plata zaposlenih kod privatnih poslodavaca. Mislimo da su stvorene pretpostavke, da je Vlada stvorila uslove da to može da se dogodi”, poručio je Tegeltija.
On je zaključio da će rebalans budžeta uravnotežen na nivou od 3.424.000.000 KM omogućiti nesmetano funkcionisanje svih institucija u Srpskoj, dalji nastavak značajnih investicija u zdravstvu i obrazovanju, te tri odsto za kapitalna ulaganja u Srpskoj.
“Rebalans će omogućiti da se 1,5 odsto BDP odvoji za servis duga, a stvoriće i pretpostavke za redovno servisiranje svih obaveza u ovoj godini. Rebalans stvara pretpostavku za nastavak rasta penzija u Srpskoj, kao i pretpostavku da se ukine moratorijum na rast plata u javnom sektoru”, rekao je Tegeltija.
On je dodao da će poslije gotovo osam odsto BDP-a koji se izdvaja za plate u javnom sektoru, na kraju 2018. godine učešće plata zaposlenih u javnom sektoru biti ispod sedam odsto BDP-a.
(Srna)
