Depoziti građana BiH dostigli su krajem septembra do sada najviši zabilježeni nivo od 11,02 milijarde KM, podaci su Centralne banke BiH.
“Depoziti građana čine 57,6 odsto ukupnih depozita u komercijalnim bankama i u ovoj godini bilježe kontinuiran rast. U poređenju sa stanjem na kraju septembra prošle godine, depoziti su porasli za čak 770,9 miliona KM ili 7,5 odsto”, saopšteno je iz Centralne banke.
Uprkos niskim kamatama na depozite, građani nastavljaju sa držanjem depozita u domaćim bankama.
Oročeni i štedni depoziti rastu manjim intenzitetom i na godišnjem nivou su imali porast od 0,6 odsto (34,2 miliona KM).
Znatno brže rastu transakcioni računi, koji su u poređenju sa stanjem na kraju septembra prošle godine porasli za 17,4 odsto (411,4 miliona KM), a zatim depoziti po viđenju koji bilježe porast od 13,1 odsto (325,3 miliona KM).
Prema ročnoj strukturi, oročeni i štedni depoziti su u septembru iznosili 5,44 milijarde KM, što predstavlja 49,4 odsto ukupnih depozita stanovništva, a od toga kratkoročni depoziti (s rokom oročenja kraćim od godine dana) imali su 504 miliona KM ili 9,3 odsto, a dugoročni 4,94 milijarde KM ili 90,7 odsto.
Transakcioni računi i depoziti po viđenju iznosili su 5,58 milijardi KM ili 50,6 odsto ukupnih depozita stanovništva.
Tokom prethodnih pet godina, evidentan je kontinuiran snažniji porast depozita u domaćoj valuti jer su na kraju 2012. godine učestvovali u ukupnim depozitima stanovništva sa 36,4 odsto, a sada su dostigli gotovo 50 odsto.
Depoziti stanovništva u KM valuti iznose pet milijardi KM i imaju 45,4 odsto učešća u ukupnim depozitima, a depoziti u evrima iznose 5,47 milijardi KM i imaju učešće od 49,6 odsto.
Depoziti stanovništva kontinuirano rastu, uprkos činjenici da prosječne plate i penzije ne bilježe značajan porast.
Centralna banka BiH čestitala je svim građanima i poslovnim bankama 31. oktobar – Svjetski dan štednje, kojim se obilježava sjećanje na Prvi međunarodni kongres štedioničara, održan 31. oktobra 1924. godine u Milanu.
Na ovom kongresu predstavnici svjetskih štednih ustanova tražili su izlaz iz krize koju je prouzrokovao Prvi svjetski rat, te zaključili da štednja predstavlja temelj rasta i razvoja.
(Srna)