Ministar finansija Siniša Mali nije plagirao doktorski rad stoji u izveštaju stručne komisije koji je usvojilo naučno-nastavno veće Fakulteta organizacionih nauka. Komisija utvrdila da je svega sedam odsto disertacije bez navoda izvora. “Ne može se malo prepisivati. Moraju se poštovati akademski standardi”, kaže profesorka Biljana Stojković.
Naučno-nastavno veće Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu usvojilo je danas izveštaj stručne komisije za procenu originalnosti doktorske disertacije Siniše Malog, prema čijem stavu ministar finansija svoj doktorat nije plagirao.
Članovi akademske zajednice najavili su žalbe, jer kažu – ukoliko se ozvaniči da Mali nije prepisao svoju doktorsku tezu, ugrožen je kredibilitet čitave nauke u Srbiji.
Zaključak stručne komisije Fakulteta organizacionih nauka je da je Siniša Mali malo prepisivao, odnosno da je ministar finansija u svom doktoratu bez navođenja ukrao svega sedam odsto tuđih tekstova.
Iako je, kažu, propusta bilo, nisu dovoljni da ospore doprinos Siniše Malog nauci, koji bi postojao sve i da se sporni delovi izbace.
Za Biljanu Stojković, profesorku Biološkog fakulteta, čiji doktorat nikad nije osporavan izveštaj komisije pao je na ispitu.
“Zaista je zabavno, ali u akademskim standardima – nedopustivo”, poručuje ona.
Naime, argument stručne komisije da Mali nije citirao tuđe studije, već originalne radove autora čije tekstove je u velikoj meri preuzeo, profesorka Stojković zna i pod drugim imenom – prikrivanje plagijata.
Ministar je u svom radu naučnike čije rečenice je preuzeo pravilno citirao samo dvaput od 126 slučajeva, dok je bez ikakvog navođenja izvora preuzeo čak 4.500 reči. Na Fakultetu organizacionih nauka nismo uspeli da dobijemo dodatno pojašnjenje stava komisije.
Član stručne komisije FON-a, profesor Dejan Erić, rekao nam je da svi članovi komisije imaju potpisan ugovor koji im striktno zabranjuje da daju bilo kakve izjave za medije dok se postupak i zvanično ne okonča.
Postupak nije okončan jer krajnji sud treba da donese Univerzitet u Beogradu, a profesor Raša Karapandža, čovek koji je prvi ukazao na sumnjive podudarnosti u doktorskoj disertaciji Siniše Malog, već najavljuje žalbu.
Nakon objavljivanja mišljenja komisije, Karapandža je objavio stranice doktorata u kojima je crvenim označeno ono što je Mali prepisao – stranice koje komisija nije ni pomenula.
“Moj zaključak je da je ta komisija imala zadatak da odbrani tezu Siniše Malog, a ne da ispita da li je ta teza plagirana ili ne. Da su oni zaista ispitivali da li je to plagijat ili ne, pronašli bi još neke od plagijata koji postoje u toj tezi, a oni ih nisu ni spomenuli. Ja bih ovim putem zamolio Nastavno-naučno veće FON-a i stručnu komisiju da mi kažu koliko procenata nije OK, pa da ja objavim još”, kaže Karapandža.
U akademskoj zajednici kažu – sedam odsto plagijata ne može biti mera za prepisivanje koje se toleriše, jer ne postoji dozvoljen procenat ukradenog teksta koji je dopušten.
“Ne može se malo prepisivati. Moraju se poštovati akademski standardi”, ističe profesorka Stojković.
“Postoje načini da vi nekog od reči do reči citirate, ali to naznačite navodnicima – to može da prođe ukoliko je u kontekstu, ukoliko postoje objašnjenja rečenice koje ste kopirali. To svakako ne mogu biti pasusi, to svakako ne mogu biti čitave strane”, objašnjava ona.
Profesorka Stojković smatra da je krajnje vreme da se stane na rep dvostrukim aršinima kada se radi o akademskim doprinosima javnih ličnosti, jer je, kaže, na kocki autoritet celokupne naučne zajednice u Srbiji.
