Pad koji mnogi predviđaju Milu Đukanoviću i njegovoj vladavini u Crnoj Gori sve je izvesniji, a toga su izgleda svesni i u vladajućoj kliki.
Iako je vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) u kampanju za parlamentarne i lokalne izbore zakazane za 30. avgust, na kojima će nastupiti pod sloganom “Odlučno za Crnu Goru – DPS Milo Đukanović”, kao i mnogo puta do sada ušla sa predominantne pozicije u odnosu na ostale političke subjekte, kontrolišući, zajedno sa svojim političkim satelitima, sve državne (političke, pravne, administrativne, finansijske i ostale) resurse, teško je oteti se utisku da u dosadašnjem toku kampanje i nastupima najviših funkcionera ove stranke, prevashodno Đukanovića kao njenog lidera i dugogodišnjeg apsolutnog gospodara Crne Gore, i premijera i zamenika predsednika DPS Duška Markovića kao nosioca izborne liste, preovlađuje određeno zasićenje, praćeno manjkom novih ideja i recikliranjem uobičajene retorike, ali i manje-više istih lica u vrhu liste.
Na to, u evidentnom nedostatku konkretnijih rezultata, ali i inspiracije u vrhu vladajuće partije, ukazuje gotovo papagajsko ponavljanje teze o navodnoj ugroženosti Crne Gore i njenog suvereniteta i državnosti delovanjem “velikosrpskih krugova” i Srpske pravoslavne crkve (SPC), potenciranje navodne pune posvećenosti realizaciji infrastrukturnih i razvojnih projekata (uz neizbežno pompezno fotografisanje najviših zvaničnika, često predvođenih samim Markovićem, u situacijama kao što je otvaranje delova putnih pravaca nižeg prioriteta), te, u cilju dopune postojećeg narativa, pozivanje na navodni uspeh crnogorskih vlasti u suzbijanju epidemije koronavirusa, iako su iste te vlasti najodgovornije za njeno razbuktavanje u aktuelnom periodu.
Imajući sve to u vidu, verovatno ne treba da čude nagoveštaji Đukanovićeve rastuće rezigniranosti pravcem u kojem se kreće stranka na čijem je čelu, i sa tim povezano nezadovoljstvo kapacitetima ne samo najbližih saradnika, koji predvode izbornu listu DPS, već i mlađih stranačkih kadrova, koji bi jednog dana trebalo da ga naslede. Kako saznajemo, Đukanović je iz tih razloga veoma letargično ušao u aktuelnu predizbornu kampanju, nevoljno dopuštajući da njegovo ime bude u nazivu stranačke liste, i određujući Markovića, čuvenog mojkovačkog “Radijatora” upitnih intelektualnih, moralnih i političkih kapaciteta, sa kojim je u ranijem periodu bio u sukobu oko prevlasti u DPS, za njenog nosioca.
Usled toga, ne treba biti previše iznenađen ukoliko se u perspektivi ispostavi da je Đukanović aktuelni period zapravo iskoristio za pravljenje svojevrsne odstupnice za povlačenje iz političkog života, svakako, uz neophodan “dil” sa zapadnim centrima moći, koji bi ga poštedeo očekivanog krivičnog procesuiranja za pustošenje resursa Crne Gore tokom višedecenijske vladavine, i za preseljenje na neku od egzotičnih destinacija u inostranstvu, čiji je, kao bez ikakve sumnje najveći bonvivan među aktuelnim liderima iz regiona, i do sada bio veoma čest posetilac.
Da li su Đukanovićevi planovi isključivo posledica ličnog zasićenja, ili možda, u kontekstu predstojećih izbora, lider DPS raspolaže podacima i projekcijama koji ne idu u prilog njegovoj stranci, uskoro bi trebalo da bude razjašnjeno.
(Glas javnosti)
