Glumac Srđan Žika Todorović prvi put se posle dugo vremena nakon porodične tragedije pojavio u javnosti i to na 53. filmskim susretima u Nišu gde je dobio nagradu “Milorad Mandić Manda”, koja se dodeljuje u čast njegovom preminulom kolegi, a za najbolju ostvarenu komičnu ulogu u protekloj godini. U intervjuu je govorio o svom prijatelju Mandi, novim projektima, porodici, ali i o tome zašto uvek “beži” od medija.
Jedan od najboljih glumaca na prostoru bivše Jugoslavije tu nagradu je dobio za ulogu narkobosa Sergeja u filmu “Prokleti pas”, a za koju je dobio i titulu glumca večeri drugog festivalskog dana, a i za rolu u filmu “Južni vetar”, koji je otvorio Festival.
Poznato je da ovaj glumac ne daje intervjue, a svoj prvi “telefonski”, kako je rekao, dao je za “Dnevni avaz”. Sin velikog Bore Todorovića jedno vreme se bavio paralelno muzikom i glumom, a svirao je gitaru u nekoliko bendova. Ipak, gluma je danas njegov svet.
“To što pišu da se vraćam glumi, nije baš tako, jer je nisam nikad ostavio. Ustvari, ja glumu živim”, rekao je Todorović, a o nagradi koju je u Nišu dobio, dodaje:
“Dobio sam nagradu koja mi mnogo znači. Manda je bio glumčina i sjajan čovek, a priznanje je, u neku ruku, doprinos sećanju na njega. Prijateljstvo na Akademiji je mnogo jače i sadržajnije od veselja jednih s drugima, a tokom tih studentskih dana prošli smo svašta, delili i dobro i zlo. Nakon što sam dobio nagradu, kazao sam da ljudi neke stvari o mom dobrom prijatelju ne znaju. Bio je bubnjar, kao i ja, ali zaista dobar bubnjar. Svirao je bubnjeve u svom bendu. A inače je svirao, kao i ja, gitaru. Bio je talentovan i za to da skida pesme po sluhu, a ne uz pomoć muzičkih čitanki. Bio je muzički talentovan. Da smo, kojim slučajem, pali godinu, možda bismo kao bubnjari delili neku narodnu tezgu. Kako god, bio je muzički talentovan. Često bi, dok je svirao gitaru, izvodio ‘Vasu Ladačkog’ od Đorđa Balaševića, što je mene nerviralo, jer tada nisam baš voleo Balaševića. Danas su se stvari promenile, volim i cenim Balašev rad. Moram da priznam da me je nagrada iznenadila, nisam je očekivao”.
Iako se nagrada dodeljuje za komediju, Žika je naveo da se trudio da je odigra na naozbiljniji mogući način.
“Inače, nisam neko ko gleda na uloge kao komične i dramske. Ali, svakako da postoji razlika u likovima, posebno kada su drugačiji mediji u pitanju. U teatru je nebo granica, a na filmu moraš da nađeš meru. Mislim da je na filmu žanr komedije možda čak i teži nego odigrati dramsku ulogu.
Nedavno ste snimali seriju “Žigosani u reketu”, za koju režiju potpisuje Nikola Đuričko, a scenario je napisao Dragan Bjelogrlić?
“Da, iako sam samo tri dana snimao seriju, moram reći da je bilo fantastično. Iskreno, mnogo detalja vam ne mogu otkriti o seriji, jer ne igram veliku ulogu. Ali sama činjenica ko su autori, govori o tome da je na pomolu dobra priča. Radujem se ponovnoj saradnji s Bjelom, koji je odličan u svakom poslu”.
Osim toga, najavljeno je i snimanje druge sezone “Senki nad Balkanom”?
“Istina, snimanje počinje 15. oktobra. Mnogo mi je drago što sam se našao među vrhunskom ekipom glumaca koji su u ‘Senkama’. Nekako, stiče se utisak da su to snimanja i setovi kao nekad što su bili u bivšoj Jugoslaviji”.
Na osnovu čega ste stekli taj utisak?
“Pa, okupili su se glumci iz svih republika i nadam se da će ubuduće biti više takvih stvari i projekata. Iskreno, očekivao sam da će tema poput ove osvojiti simpatije publike, zato što je o tom periodu između dva rata vrlo malo filmova napravljeno i veoma je zanimljivo videti kako se živelo u kraljevini, zapravo zajedničkoj državi pre SFRJ. Samim tim, serija je dobra i zbog nekih političkih događaja kojih će biti više u drugoj sezoni.
A šta će to, konkretno, doneti druga sezona?
“Radnja se dešava 1934. godine, kada je u oktobru izvršen atentat na kralja Aleksandra, i to odmah najavljuje da će biti više politike i aktuelnih tema. Iskreno, ne bih da otkrijem više detalja, jer je to posao mog prijatelja i kolege Bjelogrlića”.
Koliko vam znači priznanje publike za vaše uloge?
“Mnogo mi znači, lepo je kad vas publika voli i ceni ono što radite. Opet, iz drugih republika bivše Jugoslavije skoro me niko ne zove i ne angažuje na projektima, ali to ne znači da i neće. Zapravo, nisam nikad ništa radio izvan Srbije, a mogao bih, zašto ne”.
Krajem prošle godine Srđana Žiku Todorovića zadesila je tragedija, kada je iznenada preminuo njegov sin Dejan. Supruga Ana i on teško su podneli gubitak, ali bez obzira na izuzetno težak period, nastavili su dalje i jedno drugom bili podrška.
Ne umem da pričam…
“U principu, ne dajem intervjue, ovo je, mislim, prvi put u životu da dajem telefonski intervju. Ne umem da pričam za medije i nekako ne znam šta da odgovorim. Nadam se da nisam, i u ovom jedinom razgovoru, nalupetao nešto što nisam trebao da kažem”, iskreno je kazao Todorović.
(avaz.ba, foto: gloria.rs)
