Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot rekao je da “ima dobrih razloga za zabrinutost” zbog ruskog centra u Nišu.
Visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji je na pretresu o situaciji u Jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbjednosnu saradnju u Senatu, objasnio da je od vitalnog značaja za SAD da Srbija ide ka EU, iako ima kulturološke i istorijske veze sa Rusijom, prenosi Glas Amerike.
“Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne vjerujemo da Rusija ima dobre namjere da pomogne Balkanu da ide ka EU”, rekao je Ji.
Prema njegovim riječima, Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga nije pozitivan pomak.
“Važno je, i to uvjerenje dijelimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad dijelom svoje teritorije”, rekao je Hojt Ji.
Rusija, kako kaže, koristi zavisnost Zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti tamošnjih država: korupciju, neslobodne medije, tenzije među susedima. “Trend je zabrinjavajući, ali ne mislim da smo izgubili bitku. Crna Gora je uspela da se odupre uticaju Rusije, vidimo da se i situacija u Makedoniji stabilizovala uz našu i pomoć EU”, kaže Ji.
Potpredsednik Pododbora, senator Kris Marfi ocenjuje, međutim, da predlog budžeta SAD ne govori u prilog većem američkom prisustvu na Balkanu. Podseća da su fondovi za stranu pomoć za Albaniju smanjeni za 98 odsto, Hrvatsku 60 odsto, Kosovo 48 odsto, BiH i Makedoniju za po 40 odsto, Crnu Goru 34, a Srbiju 31 odsto.
Ipak, i senatori i učesnici pretresa smatraju da je, osim finansijske, važna i diplomatska podrška SAD Zapadnom Balkanu.
Izvršni potpredsednik Atlanstkog saveta Dejmon Vilson je ocenio da “američka ravnodušnost danas može da izazove krizu sutra“ i podsetio da i EU ima svoje probleme, te da je Balkan zato prepušten Rusiji.
“Vreme je da se angažujemo na tome da sve balkanske zemlje sprovedu reforme i da mogu da postanu članice NATO-a. Da osigurano da članstvo Crne Gore bude uspešno i da razmislimo o dugoročnom američkom vojnom prisustvu u regionu. Stalno prisustvo američkih u okviru NATO snaga na Kosovu može da spreči uticaj Rusije“, kaže Vilson.
“Ne znam tačno šta oni rade, nikada nisam posetio taj centar”
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot rekao je u Nišu da “ima dobrih razloga za zabrinutost” zbog postojanja Rusko-srpsko humanitarnog centra u Nišu.
“Ne znam tačno šta oni rade, nikada nisam posetio taj centar, ali mislim da ima dobrih razloga za zabrinutost”, rekao je Skot kao odgovor na pitanje novinara da li smatra da je Rusko-srpski humanitarni centar zapravo špijunski centar.
Skot je rekao da je to to pitanje više za Srbiju, za ljude koji tu žive i za Vladu Srbije.
“To je pitanje za njih, šta misle da oni (Rusi) zapravo rade u tom centru”, naglasio je američki ambasador.
Skot je u Nišu otvorio simpozijum “Uloga NATO u jugoistočnoj Evropi” i pri tom istakao da je saradnja sa tom vojnom alijansom pre svega u interesu Srbije. ;
“Članstvo u NATO, kao i svim drugim zemljama, Srbiji bi donelo zaštitu. To je takođe i sistem vrednosti. Sve zemlje članice sarađuju ne samo na vojnoj osnovi već i na političkoj, na polju borbe protiv terorizma i reagovanja u vanrednim situacijama”, naglasio je Skot.
On je podsetio da Srbija i NATO sarađuju već deset godina i sada postoji skoro 100 zajedničkih aktivnosti Srbije i članica NATO-a.
“Odluka je na Srbiji da li će ostati neutralna ili će ući u NATO. Mislim da može ostati neutralna, a ući u Evropsku uniju. Ima članica EU koje su neutralne”, rekao je Skot.
Istina je, kazao je Skot, da je 1999. godine bilo civilnih žrtava i SAD žali za svakom civilnom žrtvom, ali i SAD i Srbija moraju ići dalje.
Na simpozijumu koji su organizovali Klub srpsko-američkog prijateljstva i američka ambasada u Srbiji učestvovali su predstavnici ministarstava odbrane Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije.
(B92)
