Ričard Grenel, specijalni izaslanik za pregovore između Beograda i Prištine i ambasador SAD u Nemačkoj, dobio je novu funkciju – direktor američke Nacionalne obaveštajne službe (Director of National Intelligence, DNI). Reč je o jednoj od najznačajnijih pozicija u američkoj administraciji, ali ujedno i jednoj od rizičnijih funkcija, s obzirom da njegov šef Donald Trampa poznat lako deli otkaze.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu DNI direktor ove službe “služi kao šef Obaveštajne zajednice, nadgledajući i upravljajući izvršenjem budžeta Nacionalnog obaveštajnog programa i služi kao glavni savetnik predsednika, Saveta za nacionalnu bezbednost i Saveta domovinske bezbednosti, za obaveštajna pitanja koja se odnose na nacionalnu bezbednost”. Grenel će biti nadležan za 17 obavještajnih agencija SAD.
Prosto rečeno, Grenel će biti šef svih američkih špijuna. Pod njegovom kontrolom biće, između ostalog, Centralna obaveštajna agencija (CIA), Federalni istražni biro (FBI), zatim Uprava za borbu protiv droge (DEA), Odbrambena obaveštajna agencija (DIA) i Nacionalna bezbednosna agencija (NSA). Budžet kojim raspolaže je čak 54 milijarde dolara.
Grenel novu funkciju preuzima od Džozefa Magvajera, koji je na čelu obaveštajne službe od ostavke Dena Koutsa, bivšeg republikanskog senatora iz Indijane. Megvajer mora da ustupi svoju mesto v.d. DNI do 12. marta, do kada će i Senat morati da potvrdi Grenelovo imenovanje na pomenutu funkciju. S obzirom da u Senatu većinu imaju republikanci, glasanje o Grenelovom imenovanju trebalo bi da bude puka formalnost.
Služba na čije čelo dolazi Trampov specijalac relativno je mlada. Ideja za osnivanje ODNI (Office of the Director of National Intelligence) nastala je nakon terorističkog napada 11. septembra 2001 . godine, kada su u Nuujorku srušene “kule bliznakinje” Svetskog trgovinskog centra.
U narednim godinama, reforma obaveštajnih službi izrodila je ODNI i poziciju DNI, sa idejom da se pod jednom kapom objedine svi obaveštajci ne bi li se njihova rad unapredio. Prvi koji je obavljao funkciju direktora bio je Džon Negroponte, bivši američki ambasador u Iraku, kojeg je imenovao Džordž Buš.
Poslednjih godina, odnosno od kada je Donald Tramp ušao u Belu kuću, odnos predsednika i DNI bio je, blago rečeno skeptičan. Nedavno se čak nagađalo i da je zviždač čije su informacije dovele do pokretanja postupka impičmenta protiv Trampa bio pripadnik CIA, verovatno najpoznatije agencije pod kapom ODNI. Grenel, kao čovek od velikog poverenja Donalda Trampa, trebalo bi taj odnos da popravi.
Široj domaćoj javnosti Ričarad Grenel postao je poznat tek nakon što ga je početkom oktobra 2019. godine Donald Tramp imenovao na pozciju “specijalnog predsednikovog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova”.
Prema saznanjima “Blica”, Grenel će i dalje biti angažovan u dijalogu Beograda i Prištine.
Grenel se juče nije izjašnjavao o novoj funkciji, a bilo je pitanje da li će zadržati poziciju posrednika između Srbije i Kosova. Zatražili smo ovu informaciju od šefa službe za medije Dika Kastina.
– Možemo da potvrdimo da će ambasador Grenel služiti kao američki ambasador u Nemačkoj, specijalni izaslanik predsednika za Srbiju i Kosovo, i – sada – v.d. direktora Nacionalne obaveštajne službe, istovremeno. Napominjem da je ambasador Grenel pristao, na zahtev predsednika Trampa da bude vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe na ograničeni vremenski period, i da će Bela kuća uskoro objaviti svog kandidata. S obzirom na te činjenice, ambasador Grenel je zadržao službu američkog ambasadora u Nemačkoj i specijalnog izaslanika predsednika za Srbiju i Kosovo , kojima j ostaje 100 odsto posvećen – rekao je za “Blic” Kustin.
Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je juče da je Grenelovo imenovanje na mesto direktora Nacionalne obaveštajne službe važna vest, ali da će se tek videti kako će se to odraziti na američku ulogu u dijalogu Beograda i Prištine.
Đurić je rekao da razgovori koje je srpski tim vodio sa Grenelom nisu bili laki, ali da je on u tom posredovanju imao pragmatičan stav koji je doveo do rezultata – potpisivanje pisma o namerama za otvaranje železničkog saobraćaja i izgradnje auto-puta koji će povezati Beograd i Prištinu, kao i obnavljanje avio-linije.
Prema njegovim rečima, Grenel je iskreni američki patriota koji se bori za interese svoje zemlje, ali je na funkciji pregovarača gledao da pomogne boljem infrastrukturnom povezivanju, što, kako je rekao za TV Happy, nije bilo u suprotnosti sa srpskim interesima.
(Blic)
