Premijer Republike Srpske Radovan Višković istakao je danas u Banjaluci da su glavni ciljevi politika Vlade Srpske za period 2018-2022. godina dati u sedam prioriteta među kojima su povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede, s ciljem povećanja plata, te održiv zdravstveni sistem.
– Prioriteti su efikasan ukupan javni sektor, obrazovni sistem i tržište rada prilagođeni potrebama privrede, poboljšanje demografske pozicije Republike Srpske, istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna ekonomija, te evropske integracije, regionalna i međunarodna saradnja – rekao je Višković u Narodnoj skupštini Republike Srpske, obrazlažući Prijedlog programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine.
On je naglasio da prethodno definisani ciljevi obuhvataju mjere kojima će biti realizovane i smjernice za politike koje su u maju usvojene na ekonomskom i finansijskom dijalogu, ali uz puno poštovanje ustavnih ovlašćenja svakog nivoa vlasti u BiH, te nadležnosti institucija.
– Vlada Republike Srpske zadužila je koordinatora iz Republike Srpske da proces izrade Programa ekonomskih reformi BiH 2020-2022. vrši isključivo na način da Republika Srpska ostane jasno vidljiva u procesu i dokumentu, u skladu sa ustavnim ovlašćenjima i nadležnostima institucija Republike Srpske – kaže Višković.
On je podsjetio da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda /BDP/ za 2018. godinu iznosila 3,9 odsto.
– Za prvu polovinu 2019. godine BDP bilježi prosječan rast od 2,2 odsto, što ukazuje na usporavanje privrednog rasta kao rezultat pada privredne aktivnosti u industriji, izazvano smanjenjem proizvodnje električne energije u odnosu na visoku prošlogodišnju osnovicu, te smanjenja proizvodnje drugih proizvoda kao rezultat slabije eksterne tražnje – rekao je Višković.
To se odrazilo, kaže on, i na smanjenje spoljnotrgovinske razmjene Republike Srpske, uz veći pad uvoza u odnosu na izvoz.
U ovoj godini, tržište rada dalje bilježi povećanje broja zaposlenih i smanjenje broja nezaposlenih, kao rezultat veće zaposlenosti i negativnih demografskih kretanja. Očekuje se da će, pod uticajem slabije eksterne tražnje i usljed usporene privredne aktivnosti, ekonomski rast Republike Srpske u ovoj godini iznositi tri odsto uz pretpostavku da će domaća potrošnja, pored smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, predstavljati najveći oslonac rasta BDP-a”, kaže Višković.
REFORMSKE MЈERE TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIЈE
Višković je rekao je da se reformske mjere u oblasti tržišta električne energije odnose na unapređenje regulatornog okvira u elektroenergetskom sektoru i restrukturisanje i reorganizaciju “Elektroprivrede Republike Srpske”.
– Reforma će uticati pozitivno na potrošače u segmentu prava izbora snabdjevača, višeg kvaliteta usluga, veće sigurnosti snabdijevanja električnom energijom kao jednim od esencijalnih proizvoda, odnosno pružanjem univerzalne usluge po kojoj svaki potrošač iz kategorije domaćinstva i mali potrošači moraju da imaju slobodan pristup energiji po razumnim, lako i jasno uporedivim, transparentnim i nediskriminatornim cijenama – rekao je Višković.
On je istakao da bi, prema trenutnoj situaciji na tržištu električne energije, poslovanje na potpuno tržišnim principima moglo dovesti do znatnog povećanja cijena za električnu energiju, imajući u vidu niže nivoe cijena električne energije u Republici Srpskoj u odnosu na veleprodajne i na cijene električne energije u bližem i daljem okruženju.
– Ovdje je potrebno imati u vidu pozitivan segment reforme koji predviđa da će svi krajnji kupci električne energije imati pravo da slobodno biraju svog snabdjevača na tržištu. Povećanje prihoda elektroenergetskog sektora bi se pozitivno odrazilo na njegovu sposobnost za investiranje u nove infrastrukturne projekte i povećanje energetske sigurnosti, dok bi uvođenje konkurencije trebalo da dovede do povećanja kvaliteta usluga u sektoru – kaže Višković.
On je naglasio da će se povećanje tarifa kroz usklađivanje sa tržišnim pozitivno odraziti na prihode elektroenergetskog sektora, dok će uticaj na privredu i socijalne prilike očekivano biti blago negativan.
– Povećanje cijena električne energije u manjoj mjeri bi se negativno odrazilo na konkurentnost privrede u obimu u kome električna energija učestvuje u troškovima poslovanja. Procjena je da je učešće troška električne energije kod najvećeg dijela privrede od jedan do tri odsto u ukupnim troškovima poslovanja, a najviše šest odsto Rafineriji nafte Brod – rekao je premijer Srpske.
CILJ UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI POLJOPRIVREDE
Premijer Republike Srpske Radovan Višković istakao je danas da je unapređenje konkurentnosti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede jedan od strateških ciljeva definisanih strateškim planovima razvoja u tri strateška sektora – poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.
– Kao prioriteti u narednom trogodišnjem periodu definisani su informatizacija sektora u cilju efikasnijeg usmjeravanja finansijskih sredstava, podizanje nivoa investiranja unutar sektora kroz obezbjeđivanje dodatnih izvora finansiranja, unapređenje spoljnotrgovinskog bilansa kroz uvođenje mjera zaštite domaće proizvodnje i unapređenje izvozne sposobnosti sektora – rekao je Višković.
Takođe, kaže on, usklađivanje zakonodavno-pravnog okvira i strateških programa u smislu njihovog približavanja okvirima EU i zajedničke agrarne politike predstavlja jedan od načina unapređenja konkurentnosti sektora.
– Mjera se sprovodi u kontinuitetu i predstavlja kontinuiranu aktivnost u pravcu dostizanja prosjeka EU mjerenog indikatorima kao što su produktivnost u sektoru, nivo investicija i zaposlenosti – dodao je Višković.
On je naglasio da je cilj izrada novog informacionog sistema u šumarstvu i uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela.
– Cilj jeste sprovođenje procesa identifikacije životinja kroz usavršavanje sistema kontrole kretanja životinja, te unapređenje spoljnotrgovinskog poslovanja i zaštite domaće poljoprivrede – rekao je Višković.
On je napomenuo da je cilj i usvajanje novih zakona o podsticajima i o poljoprivredi, kao i novog strateškog okvira za poljoprivredu i ruralni razvoj do 2025. godine.
NASTAVAK STABILNOG KRETANJA PRIVREDNOG RASTA
U Republici Srpskoj se od 2020. do 2022. godine očekuje nastavak stabilnog kretanja privrednog rasta po stopama 3,5 odsto, 3,7 i četiri odsto respektivno, kao rezultat održivog rasta domaće potražnje, laganog oporavka izvozne potražnje i pozitivnog efekta investicija, ističe se u Prijedlogu programa ekonomskih reformi.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da će očekivani rast privredne aktivnosti u zemljama okruženja, iako nižeg intenziteta, omogućiti pozitivna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmjeni.
– To će se odraziti na rast industrijske proizvodnje, posebno prerađivačke koja je izvozno orijentisana – rekao je Višković obrazlažući ovaj dokument.
On je naglasio da se u navedenom periodu očekuje oporavak energetskog sektora.
– Rast industrije omogućava veća ulaganja, kao i povećanje broja zaposlenosti, što će uz rast ličnih primanja omogućiti rast domaće potrošnje. Planirana investiciona ulaganja bi trebalo da doprinesu ukupnom privrednom rastu – dodao je Višković.
On je naveo da je Prijedlogom programa ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2020-2022. godina definisano 18 strukturnih mjera u okviru osam reformskih oblasti.
– Planirano je jačanje podrške oblasti malih i srednjih preduzeća unapređenjem postojeće i stvaranjem novih oblika preduzetničke infrastrukture, te uspostavljanjem efikasnijeg sistema upravljanja naučnoistraživačkim i inovacionim potencijalom u Republici Srpskoj – pojasnio je Višković.
Prema njegovim riječima, jedan od glavnih ciljeva ostaje sprovođenje reforme zdravstvenog sistema i socijalne zaštite, kao i aktivnosti u oblasti povećanja efikasnosti tržišta rada.
– To uključuje reformu Zavoda za zapošljavanje i unapređenje usklađenosti obrazovanja sa tržištem rada, s ciljem bolje povezanosti, što jeste jedan od najozbiljnijih i najhitnijih izazova – rekao je Višković.
PREDVIĐENO POVEĆANJE TRANSPARENTNOSTI ЈAVNOG SEKTORA
Prijedlogom Programa ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine predviđeno je povećanje transparentnosti javnog sektora u Republici Srpskoj finaliziranjem potpune evidencije, rekao je predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Višković je istakao da su u Republici Srpskoj u toku aktivnosti smanjenja učešća izdataka za tekuću potrošnju u javnoj upravi, što će biti realizovano uspostavljanjem registra zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava, te izmjenom organizacije javne uprave i povećanjem efikasnosti njenog rada.
On je naglasio da su donošenjem Zakona o registru zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srpske stvorene pretpostavke za realizaciju navedene reformske mjere.
– Cilj je da bude uspostavljen sveobuhvatan registar zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava radi stvaranja jedinstvene evidencije broja zaposlenih i transparentnijeg korišćenja budžetskih sredstava za lična primanja zaposlenih, a to će biti osnov za operacionalizaciju strateških planova za smanjenje ukupne potrošnje na plate – rekao je Višković.
On je naveo da se neefikasnost javnog sektora ogleda u neefikasnosti javnih preduzeća, a postoji prostor i za unapređenje javne uprave Republike Srpske, prvenstveno njenom digitalizacijom.
– Reformu javnih preduzeća treba posmatrati u tri segmenta – javna preduzeća koja zahtijevaju budžetsku podršku, komunalna javna preduzeća u vlasništvu jedinica lokalne samouprave, te strateška javna preduzeća od kojih se očekuje da budu profitabilna i da budu jedan od izvora prihoda budžeta Republike, čija reforma mora da bude pažljivo sprovedena radi efikasnijeg poslovanja – rekao je Višković.
Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada, kaže on, dovodi do strukturne nezaposlenosti, negativno utiče na konkurentnost i produktivnost privrednih subjekata, dovodi do neracionalne upotrebe resursa, a povećava i troškove privrednim subjektima kako bi prekvalifikovali kadar.
– U oblasti visokog obrazovanja, školujući kadar za zanimanja za kojim Republika nema potrebe, stvara se jaz između obrazovnog sektora i tržišta rada i nezadovoljstvo onih koji završavaju fakultete za kojim tržište rada trenutno ne iskazuje potrebu – rekao je Višković.
Kada je riječ o demografskoj situaciju u Republici Srpskoj, Višković je ocijenio da, dugoročno posmatrano, predstavlja ključni problem sa kojim se Srpska suočava, a ostaje kao izazov i u narednom periodu.
– Negativni demografski trendovi dugoročno pogoršavaju poziciju tržišta rada i fiskalnu poziciju i održivost svih budžetskih davanja, smanjujući ponudu radne snage i dovodeći do starenja populacije. Negativne demografske prilike uzrokuju posebne probleme fondovima socijalne zaštite i utiču na adekvatnost ukupnih socijalnih davanja – naveo je Višković.
On je napomenuo da negativna demografska slika zahtijeva da u svim politikama u narednom periodu dominiraju i imaju prioritet one koje utiču na poboljšanje uslova, koji će dovesti do zadržavanja stanovništva na prostorima Republike Srpske i povećanja stope ukupnog fertiliteta.
NEOPHODNA REFORMA ZDRAVSTVENOG SISTEMA
Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da se jedna od ključnih reformi u narednom periodu odnosi na zdravstveni sistem.
– Zdravstveni sektor je opterećen neadekvatnom mrežom zdravstvenih ustanova, demografskom strukturom stanovništva koja veoma nepovoljno utiče na njegovu održivost, velikom neefikasnošću sistema, a u isto vrijeme i sa prevelikom solidarnošću i socijalnom osjetljivošću koja u mnogome prevazilazi paket usluga koji je optimalan, u skladu sa doprinosom svakog pojedinca sistemu – rekao je Višković.
On je istakao da je strateško opredjeljenje Vlade Republike Srpske da se u narednom periodu izvrši uvođenje javnih zdravstvenih ustanova i fonda zdravstvenog osiguranja u trezorski sistem poslovanja.
– Da bi se ova aktivnost realizovala, potrebno je ispuniti dva preduslova – definisati i sprovesti mjere koje će zaustaviti dalji rast neizmirenih obaveza u svakoj zdravstvenoj ustanovi pojedinačno i definisati model za izmirenje neizmirenih obaveza svake zdravstvene ustanove pojedinačno kako se problem neizmirenih obaveza ne bi prenio na budžete opština i gradova ili budžet Republike – dodao je Višković.
On je naglasio da reforma zdravstvenog sistema od 2020. do 2022. godine treba da obuhvati šest mjera.
– To su praćenje i kontinuirano izmirenje obaveza javnih zdravstvenih ustanova, kontinuitet poslovanja javnih zdravstvenih ustanova, zaustavljanje trenda povećanja ukupnih obaveza u zdravstvenom sistemu, te smanjenje mogućnosti zloupotrebe prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja – kaže Višković.
On je naveo da je neophodno osmisliti i primijeniti nove modele za finansiranje zdravstvenog sistema, osigurati da se raspoloživa sredstva koriste na efikasniji način i prilagoditi organizaciju i poslovanje Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i na taj način podržati realizaciju akcionog plana i ostalih mjera.
Govoreći o obrazovanju u Srpskoj, Višković kaže da je u narednom periodu potrebno raditi na usaglašavanju struka i zanimanja, pogotovo sa aspekta lakšeg prilagođavanja programskih sadržaja novim zahtjevima tržišta rada lokalnih zajednica.
– U kontekstu održivog razvoja lokalnih zajednica potrebno je raditi i na definisanju novih zanimanja kroz izradu kvalitetnog oglednog nastavnog programa koji bi u procesu primjene bio praćen, a poslije evaluacije programa donesena i odluka o njegovoj primjeni u redovnom nastavnom procesu – rekao je Višković.
BIĆE NASTAVLJENI REFORMSKI PROCESI
Višković je rekao da će od 2020. do 2022. godine biti nastavljene inicijative i reformski procesi koji su početi u prethodnom periodu.
– Reformski procesi biće nastavljeni imajući u vidu da je riječ o kompleksnim i opsežnim višegodišnjim procesima, čija implementacija će doprinijeti realizaciji glavnih ciljeva politika Vlade Republike Srpske, datih u sedam prioritetnih oblasti, a koje su definisane nakon identifikacije ključnih prepreka za rast i konkurentnost Republike Srpske”, rekao je Višković.
On je naglasio da se strukturne mjere Republike Srpske odnose na reformu tržišta energije i transporta, poljoprivredu, industriju i usluge, poslovno okruženje i smanjenje neformalne ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalnu ekonomiju, reforme vezane za trgovinu, zapošljavanje i tržište rada, te socijalna zaštita i inkluzija.
Višković je pozvao poslanike da usvoje predloženi dokument.
(Srna, RTRS)
