Nijedna knjiga pesnikinje Luiz Glik, nagrađene Nobelovom nagradom za književnost za 2020. godinu, nije objavljena u prevodu na srpski jezik.
Ako bi hteli da odmah pogledaju na našem jeziku neko od dela za koje je američka pesnikinja dobila Nobelovu nagradu, čitaoci imaju tri mogućnosti: da nabave “8 savremenih američkih pesnika”, u izdanju Zadužbine Petra Kočića iz 2008. godine, da pretresaju odeljenja periodike u biblioteci u potrazi za njenim pesmama ili da se okrenu blogovima zaljubljenika u poeziju koji su prevodili njene stihove.
U bilingvalnoj knjizi “8 savremenih pesnika”, u izboru i prevodu Petra Pende, Luiz Glik zastupljena je sa pesmama “Udavljena djeca”, “Parabola leta” i “Oktobar”.
Luiz Glik autorka je više zbirki poezije i dve knjige eseja. Nagrađena je i Pulicerovom nagradom za poeziju 1993. godine za zbirku “Divlji iris”, kao i praktično svim drugim važnijim pesničkim nagradama u Americi. Pored ove zbirke, izdvajaju se i “Kuća u močvari” (1975), “Silazeća figura” (1980), “Ahilejeva pobeda” (1985), “Ararat” (1990), “Averno” (2006), “Seoski život” (2009), “Pesme 1962-2012” i “Verna i vrla noć” (2012).
Nobelova nagrada pripala joj je, kako je danas obrazloženo u Švedskoj kraljevskoj akademiji u Stokholmu, za njen „nepogrešivi pesnički glas koji britkom lepotom čini pojedinačno postojanje univerzalnim“. Nobelov komitet izdvojio je pesmu “Visibaba” iz zbirke “Divlji iris”.
Visibaba
Znaš li šta sam bila, kako sam živela? Znaš
šta je očaj; onda
zima treba da za tebe ima značaja.
Nisam očekivala da opstati,
zemlja me pritiska. Nisam očekivala
da se opet probudim, da osetim
u vlažnoj rupi svoje telo
spremno da ponovo odgovori, setivši se
nakon toliko vremena kako da se opet otvori
u hladnom svetlu
najranijeg proleća —
uplašena, da, ali opet među vama
plač da rizik radost
na sirovom vetru novog sveta.
(nova.rs)
