Poslovni sistem “Svislajon-Takovo” od 2006. godine u Hercegovinu je uložio više od 200 miliona konvertibilnih maraka, i postao najveći investitor u ovom delu Republike Srpske.
Ovo za “Novosti, kaže Rodoljub Drašković, predsednik poslovnog sistema “Svislajon-Takovo” i ističe da je biznis u Srpskoj počeo kupovinom IAT.
* Kako ste se odlučili za preuzimanje ove firme?
– U leto 2006. godine, u prolasku kroz Hercegovinu, svratio sam u Trebinje. Slučaj je hteo, da se sretnem sa vladikom Grigorijem. Zamolio me je za razgovor, a ja sam ga prihvatio. I danas pamtim njegove reči: “Znam da možeš pomoći Hercegovini, molim te da to učiniš.” Ispričao mi je da je Trebinje grad u kome izdiše privreda, da su sva industrijska preduzeća u stečaju, izuzev IAT-a kome takođe sledi stečajna sudbina. Iseljava se narod iz Hercegovine, jer u Hercegovini nema životne perspektive. Vladaju kriminal i bezakonje, mafija hara. Nad Hercegovinom se nadvio oblak i bez pomoći ozbiljnih ljudi, nebo nad Hercegovinom nikada se neće razvedriti. Nisam ostao ravnodušan na reči vladike. Iskreno, taj razgovor sam doživeo duboko emotivno. Odgovorio sam mu: “Upriliči mi sastanak sa Miloradom Dodikom, tadašnjim premijerom Republike Srpske, da kupim IAT.”
* Kako je proces tekao dalje?
– Uskoro je usledio sastanak i konkretan dogovor. Dogovoreno je da ja preuzmem obavezu kupovine državnih akcija u IAT, da izvršim dokapitalizaciju i da sa tim kapitalom izmirim sve obaveze IAT, kredite, poverioce, dobavljače, što je iznosilo više od 30 miliona KM. Vlada RS se obavezala da otpiše dug po osnovu poreza i doprinosa sve do momenta preuzimanja IAT kad preuzme novi vlasnik. U tom momentu nisam sumnjao da će tadašnji premijer izigrati dogovor. Raspisan je tender o prodaji državnog kapitala IAT-a, na koji sam se javio i bio jedini učesnik. Platio sam državne akcije 1,5 milion KM i odmah investirao u “IAT” 17,5 miliona KM.
* Šta ste tada zatekli, u kakvom stanju je bio IAT i kakva je bila uopšte privredna klima?
– Sa 17,5 miliona konvertibilnih maraka obavljena je finansijska konsolidacija IAT. Vraćeni su krediti, izmireni dobavljači, namireni poverioci. Nijedan zaposleni koji je otišao u penziju nije otišao bez uplaćenog penzijskog i invalidskog osiguranja i povezanog radnog staža. Nažalost i dalje se vode obaveze IAT za neplaćene poreze i doprinose iz vremena kada je država bila vlasnik. Umesto stečaja definisao sam program sanacije i revitalizacije, odmah posle realizacije finansijske konsolidacije. Ovaj program je podrazumevao organizaciono-ekonomske mere, jer bez njih bi IAT i dalje stvarao gubitke i bilo je pitanje vremena, kada bi otišao u stečaj. Isplaćivao sam tehnološki višak, tražio od režije prekvalifikaciju u proizvodne radnike. Investirao sam u stambene zgrade, izgradio skoro 300 stanova za radnike IAT-a jer većina nije imala krov nad glavom…
* Kakav je danas status IAT?
– “Svislajon” je od IAT-a kupovao napuštene građevinske objekte, rušio ih i gradio nove fabričke hale, za pokretanje proizvodnje prehrambene industrije. Danas je IAT konsolidovano preduzeće sa dugoročnom tržišnom perspektivom, priznat sa svojim proizvodnim programom na svetskom tržištu i izvozi na skoro sve kontinente.
* “Grad sunca” postao je turistički bum u Hercegovini, ali i u čitavom regionu. Kako ocenjujete taj projekat?
– Dugoročno gledano, to je projekat budućnosti. Zbog toga sam kupio 85 hektara tada nepristupačnog zemljišta u kamenu i divljem rastinju, uradio sam zoning plan novog grada Trebinja – “Grad budućnosti – Grad sunca”. Investicije koje su u toku, biće završene ali nove nemam nameru da otvaram dok traje ova društveno-politička agonija u Trebinju odnosno Hercegovini.
* Da li Hercegovina može i dalje da računa na Rodoljuba Draškovića?
– Nijednog momenta nisam se pokajao ni zbog čega što sam učinio u Hercegovini i za Hercegovinu. Nikada u životu nisam imao prazan hod. Ili sam učio ili sam radio. Dalji hod kroz Hercegovinu je prazan hod koji sebi ne mogu dozvoliti.
* Uvek ste se ograđivali od politike i tražili samo partnera u realizaciji projekata za koje ste smatrali da su u interesu cele istočne Hercegovine. Da li ste imali podršku?
– Nažalost, imao sam u svima njima protivnike. U dobroj nameri, okupio sam ih na jednoj poslovnoj večeri gde sam insistirao na činjenici da ne smeju prodavati interese privrede Hercegovine radi svojih ličnih interesa … To veče sam napravio incident kada sam shvatio sa kim sedim. Prevrnuo sam sto, napustio večeru i idućeg dana materijalnu štetu nadoknadio vlasniku restorana. To se desilo pre tri godine i do danas ništa se nije promenilo.
* Koliko je novca u proteklom periodu uložio poslovni sistem “Svislajon-Takovo” i koliko je radnika zaposleno?
– Poslovni sistem “Svislajon-Takovo”, kome pripadaju i preduzeća u BiH, investirali su više od 200 miliona KM. Za sve ove godine, izgrađivali smo privredni ambijent u Hercegovini. Uspostavili smo partnerstvo sa realnim sektorom privrede, kako sa sektorom trgovine, ugostiteljstva i turizma, tako i u sektoru investicija, jer na investicionim projektima bilo je više od 1.500 uposlenih. Cilj nam je bio da izgrađujemo poslovno partnerstvo, odnosno da osposobimo sva ta preduzeća da uspešno opstaju na tržištu.
(novosti.rs)
