Ne nezavisnosti prevladalo je na danas održanom referendumu u Novoj Kaledoniji, francuskom arhipelagu u južnom Pacifiku, sa 53,26 odsto glasova, pokazuju konačni rezultati, uz izlaznost bez presedana.
Broj onih koji su glasali protiv nezavisnosti je, međutim, pao za više od tri procentna poena u odnosu na sličan referendum održan 4. novembra 2018. godine.
Pre dve godine protiv nezavisnosti je bilo 56,7 odsto glasova u odnosu na 43,3 za nezavisnost. Taj razmak se suzio na današnjem referendumu, gde je protiv nezavisnosti bilo 53,26 odsto glasača, a za nezavisnost 46,74 odsto, prema konačnim rezultatima.
Rezultati takođe pokazuju i da je izlaznost bila istorijska, 85,64 odsto, veća za 4,5 procentna poena nego na referendumu 2018. kada je izašlo 81 odsto glasača.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u izjavi posle objavljivanja konačnih rezultata i pobede onih koji su za ostanak u Francuskoj izrazio „duboko osećanje zahvalnosti“.
„Glasači su se izjasnili, oni su većinski potvrdili svoju želju da Nova Kaledonija ostane u Francuskoj. Kao šef države ja primam taj znak poverenja u Republiku sa dubokim osećanjem zahvalnosti. Takođe primam te rezultate sa poniznošću“, rekao je francuski predsednik u obraćanju iz Jelisejske palate.
Danas se glasalo o budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili od stroge politike segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.
Referendumsko pitanje je bilo „da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?“, a pravo glasa imalo je više od 180.000 ljudi.
Pobeda „ne“ znači da je dozvoljeno organizovanje i trećeg referenduma do 2022. godine. Tu opciju već odbaciju oni koji su za ostanak u Francuskoj dok su oni koji su za odvajanje rekli da hoće da je sprovedu.
Na ulicama Numee i u narodnim kvartovima gde većinski žive pripadnici Kanaka, celog dana se veselilo, kola trubila i mahalo se zastavama.
Na toj teritoriji koja se nalazi 18.000 kilometara od Pariza i predstavlja jednu od poslednjih uporišta evropskog suvereniteta u toj oblasti, trebalo je nekad više sati čekanja da se stigne na red za glasanje.
Glasanje se odvijalo bez maski i ograda zato što na tom arhipelagu nema Kovida-19 zahvaljujući drastičnom smanjenju međunarodnih letova i obaveznom karantinu za svakog posetioca.
Oba referenduma su poslednji koraci dugog procesa koji je počeo pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.
Mirovni sporazum između suprotstavljenih strana postignut je 1988. godine a deceniju kasnije, Numejskim sporazumom Nova Kaledonija dobila je političku moć i široku autonomiju i predviđena su tri referenduma o statusu do 2022. godine.
Današnjim glasanjem Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija, samim tim i deo Evropske unije, sa građanima koji zadržavaju francusko državljanstvo.
Referendum je dugo planiran i usredsređen je na lokalna pitanja, ali dolazi u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma pod novom lupom na globalnom nivou posle protesta poslednjih meseci protiv rasizma koji su inspirisani pokretom „Crni životi su važni“ u Sjedinjenim Državama.
(Agencije)
