Ako je do sada i postojala neka sumnja po pitanju stvarnih ciljeva odnarođenog režima crnogorskog diktatora Mila Đukanovića prema mirnim šetnjama, litijama i molebanima za odbranu svetinja Srpske pravoslavne crkve (SPC) i njihovim učesnicima, možemo slobodno reći da je takva sumnja u potpunosti razvejana nakon poslednjih događaja u Nikšiću. Da se samo ukratko podsetimo: najpre je, u večernjim časovima 12. maja, na praznik Sv. Vasilija Ostroškog, nakon veličanstvene liturgije u manastiru Ostrog kojoj je prisustvovao veliki broj vernika, policija privela episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i još sedmoricu sveštenika SPC na informativni razgovor zbog navodnog kršenja mera propisanih u sklopu suzbijanja pandemije koronavirusa, posle čega im je određena mera zadržavanja u trajanju od 72 časa, da bi narednog dana pripadnici policije, uključujući specijalne jedinice za ovu priliku dopremljene iz Podgorice u Nikšić, primenili najogoljeniju i najbrutalniju silu nad okupljenim građanima koji su zahtevali oslobađanje vladike Joanikija i ostalih sveštenika, pritom premlaćujući čak i maloletnike i decu.
Kako smo saznali od krugova bliskih vrhu Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS) odanim SPC, koji se zgražavaju nad represijom nad učesnicima protestnih okupljanja i litija, u najužem rukovodstvu DPS doneta je odluka da u narednom periodu među učesnike protestnih skupova u organizaciji SPC širom Crne Gore budu ubačeni aktivisti ove stranke, koji bi svoje prisustvo pomenutim skupovima foto-dokumentovali i potom objavljivali na društvenim mrežama. Nakon toga, za ova lica bi bili fingirani pozitivni testovi na prisustvo koronavirusa, čime bi crnogorski režim pokušao da opravda pribegavanje nasilju i suzbijanje mirnih šetnji, litija i molebana, koristeći kao izgovor za svoje zversko postupanje navodnu želju da očuva zdravlje svojih građana.
U narednom koraku, kriminogena DPS kamarila bi ovo iskoristila u propagandno-subverzivne svrhe, pokušavajući da unese nesigurnost i strah za sopstveno zdravlje među učesnike pomenutih skupova, kako bi barem deo njih odustao od daljeg učešća u njima, i kako bi potom došlo do još dubljeg raslojavanja i razvodnjavanja ovih skupova.
Iz ovog scenarija se može zaključiti da crnogorski režim sebe vidi kao (zlog) naučnika u punom zamahu vršenja eksperimenta, pri čemu je njegova laboratorija čitava Crna Gora, a njeni građani ništa više od pokusnih kunića. Međutim, u duboko izopačenom ubeđenju da su procesi koje pokušava da pokrene i kontroliše egzaktni, te da njihov ishod može predvideti i na njega uticati sa matematičkom preciznošću, on pravi fatalnu grešku – zanemaruje najbitniju komponentu vere, ljubavi i privrženosti naroda svojim vekovnim svetinjama. A to će mu, nema nikakve sumnje, ne samo u potpunosti upropastiti eksperiment, već i njega lično oterati u više nego zasluženu propast.
(nacionalist.rs)
