Pozivajući se na nezvanična saznanja od predstavnika najviših diplomatskih krugova na Zapadu, beogradski dnevni list “Danas” tvrdi da postoje realne šanse da kosovski čvor bude raspleten organizovanjem međunarodne konferencije na kojoj bi Beograd i Priština pregovarali uz učešće „najvećih svetskih igrača“.
Sagovornici Danasa preciziraju da bi na takvom skupu, pored zemalja „kvinte“ – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije, učestvovali predstavnici Rusije, „a ne isključuje se ni mogućnost učešća Kine i, čak, Turske“.
„Međunarodna konferencija najvišeg nivoa, koja bi zapravo predstavljala novi Rambuje, odnosno Rambuje dva, mogla bi da bude održana u nekoj državi Zapada ili na neutralnom terenu poput Švajcarske. Budući da bi najveće svetske sile razmatrale načine da se konačno u potpunosti normalizuju odnosi Beograda i Prištine, ne mogu se izbeći poređenja sa pregovorima u Rambujeu, iako bi srpske vlasti, predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, više volele da to bude neka vrsta novog Dejtona, jer je Dejtonski sporazum doveo do stvaranja Republike Srpske. U svakom slučaju, i za samog Vučića bi bilo bolje da sporazum o rešavanju kosovskog pitanja bude postignut na skupu najkrupnijeg formata, a ne u nekoj briselskoj kancelariji“, ukazuju diplomate.
Kako Danas saznaje, Nemačka ne krije nezadovoljstvo „dosadašnjim tokom i dinamikom Briselskog dijaloga Beograda i Prištine“.
„Nemci imaju brojne primedbe na rad posrednice u dijalogu, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, ali i komesara EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana. Mogerini se, pre svega, zamera što ne vodi u dovoljnoj meri takozvanu šatl diplomatiju, koja je prethodila postizanju Dejtonskog sporazuma“, objašnjavaju izvori Danasa.
Prema rečima dobro obaveštenih sagovornika Danasa, Berlin nije odustao od ideje da imenuje specijalnog izaslanika „koji bi bio zadužen isključivo za Briselski dijalog“.
„Izbor će, verovatno, pasti na nekog bivšeg nemačkog zvaničnika, koji je poštovan i u Berlinu, Briselu, Vašingtonu, ali i u Moskvi“, kažu diplomate.
Naši sagovornici otkrivaju da je „inicijalna kapisla“ za ideju o održavanju „Rambujea dva“ bio nedavni sastanak „kvinte“ u Njujorku i da je, po svemu sudeći, „ključ“ za rešavanje kosovskog pitanja „u rukama Amerikanaca“.
„Za razliku od Nemaca, koji i dalje neće ni da čuju da se kosovski čvor razmrsi podelom Kosova ili razmenom teritorija, već smatraju da bi Priština trebalo da dobije stolicu u UN, za Amerikance rešenje koje bi podrazumevalo da Srbija dobije sever Kosova i manastire uopšte nije neprihvatljivo. Takva podela Kosova išla bi naruku i Beogradu“, ističu diplomatski izvori Danasa.
Kako Danas saznaje, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je prilikom posete Nemačkoj pomenuo da bi Priština prihvatila i rešenje koje bi podrazumevalo razmenu teritorija između Srbije i Kosova, „ali da Berlin smatra da bi to otvorilo Pandorinu kutiju na Zapadnom Balkanu“.
„Za razliku od prethodne faze u pregovorima o Kosovu, kada se očekivalo da će Nemačka odigrati presudnu ulogu u postizanju sporazuma, sada su oči svih na svetskoj sceni uprte u SAD. U tom kontekstu, primetno je da se u poslednje vreme javno diskredituje Briselski dijalog, i to ne samo od strane Beograda i Prištine, već i od strane država članica EU, čime se, verovatno, utire put za organizovanje velikog međunarodnog skupa o Kosovu“, napominju diplomatski izvori Danasa.
Pojedini učesnici pregovora u Rambujeu, koji su vođeni februara 1999. u pokušaju da se reši kosovsko pitanje, za Danas nezvanično komentarišu da bi na budućoj međunarodnoj konferenciji trebalo izbeći greške zbog kojih su propali ti pregovori.
„Najkrupniji propust mirovnog skupa u Rambujeu odnosio se na činjenicu da se delegacije Beograda i Prištine nikad nisu srele direktno, već su poruke kosovskih Albanaca prenosili Amerikanci i što je Beograd bio ucenjen da mu se loše piše ako ne prihvati predloženo rešenje. Na kraju su pregovori propali jer nije prihvaćen aneks vojnog sporazuma, i Srbija je bombardovana, a problem Kosova nije rešen. Dakle, da bi se izbegla takva greška, potrebno je da se ovoga puta ne vrši pritisak ni na jednu od strana, u smislu da se ne preti Beogradu da će biti zakočen njegov put ka EU ako ne prihvati ponuđeno rešenje, a najbolje bi bilo da se na tom skupu razgovara ne samo o Kosovu već i šire o Zapadnom Balkanu, koji je i dalje izrazito trusna zona“, poručuju izvori Danasa.
Saznanja Danasa potvrdio je indirektno i predsednik Vučić, koji je izjavio juče da „očekuje nastavak dijaloga ili, kako je rekao, novog tipa dijaloga, o normalizaciji odnosa sa Prištinom do kraja juna“. „Što da budu uključene samo zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova. Da li je moguće doneti rešenje bez SAD i Rusije? Nije realno. Te zemlje moraju biti obaveštavane i saglasne s tim, što bi bio eventualni dogovor“, rekao je Vučić, preneo je RTS.
(danas.rs)
DW: Dijalog o Kosovu na prekretnici
Briselski dijalog Beograda i Prištine trenutno je u ćorsokaku i njegov nastavak je neizvestan. Najavljuje se i novi tip dijaloga. DW analizira da li je moguć nekakav „Rambuje 2“ o Kosovu.
Vrh vlasti u Srbiji daje protivrečne izjave. Tako se u jednom danu od državnih zvaničnika može čuti kako je dijalog do kraja juna neizvestan, da bi zatim predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao kako do kraja juna očekuje nastavak dijaloga s Prištinom.
U svakom slučaju, u Beogradu se ocenjuje da je sve neizvesno zbog nepredvidljivog ponašanja Prištine i da je sada pitanje o čemu se uopšte može razgovarati, i da li je moguć bilo kakav dogovor. Ako nema pomaka u dijalogu, šta je svrha svega, kaže tim povodom Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije.
Zvanični Beograd, dakle, smatra da je dijalog na prekretnici – i s tom ocenom se slaže i politički analitičar Dragomir Anđelković. On za DW navodi kako „Priština nije realizovala ništa od onoga što je dogovoreno. Nekako se dijalog razvija tako što samo Srbija daje ustupke, i stoga lično ne vidim kako bi dijalog mogao da se nastavi ukoliko se ne realizuje ono što je već dogovoreno u Briselu, a to je pre svega Zajednica srpskih opština“.
Do sada smo imali neku vrstu simuliranja dijaloga, u kojem je Srbija za svako poglavlje u evropskim integracijama davala nešto, dodaje Anđelković, ali se sada došlo do crte kada Beograd u tome ne može više dalje da ide ukoliko se sa albanske strane ne ispoštuje ono što je prethodno dogovoreno.
Briselski dijalog na raskrsnici vidi i Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. Odatle postoje dva puta, jedan je nastavak dijaloga i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine, a drugi su lokalni etnički sukobi i nastavak napetosti, smatra Janjić.
„Ali, postoji i treća varijanta razvoja događaja, a to je da se Briselski format potpuno raspadne i propadne sve što je do sada urađeno. To bi značilo da se onda traže neki drugi mehanizmi, bilo da su to neka jednostrana rešenja ili dugoročnije odlaganje puta Srbije u Evropsku uniju, a možda i neka drastičnija rešenja“, upozorava Janjić.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić sa svoje strane već najavljuje nekakav novi tip dijaloga Beograda i Prištine. U tom smislu dosta se govori o uključivanju u dijalog Rusije i Amerike. Prema rečima Dragomira Anđelkovića, to bi možda značilo „uključivanje i onih centara moći koji mogu da garantuju da će Priština ispuniti ono što je s njom dogovoreno. Srbija nema posla samo s Prištinom, već i sa ključnim zapadnim silama koje mogu da pritisnu Prištinu ako hoće. Oni to do sada nisu radili. Čini mi se da bi se na taj način skinula zavesa, da bi prestalo prebacivanje odgovornosti na Prištinu i da bi oni koji zapravo donose odluke morali da u tome učestvuju, i da ih to i obavezuje“, napominje Anđelković.
Dosta pažnje je u Beogradu posvećeno i spekulacijama da bi se kosovski problem na kraju mogao rešavati na nekoj konferenciji, poput recimo one u Rambujeu. Međutim, Dušan Janjić napominje da je ovde reč o zloupotrebi starih naziva za nove i drugačije stvari. Janjić objašnjava ključnu razliku između Rambujea i kosovskog problema danas. „To je zapravo maštanje o ponovnom pokretanju Kontakt grupe za Balkan, da će Rusija sedeti za pregovaračkim stolom, i da će njena ojačana uloga pomoći Srbiji. Rambuje, ali i Dejton, organizovani su u vreme oružanih sukoba. Rata sada nema i rat se neće dozvoliti. Pored toga, tada je Rusija imala punu saradnju sa Zapadom, što sada više nije slučaj, i Rusiji uopšte ne odgovara da se u to uključuje. Rusiji više odgovara izazivanje krize, upravljenje krizom, povremeno zaoštravanje, i da proda malo svoje stare tehnologije“, kaže Janjić.
Sa druge strane, Dragomir Anđelković smatra da bi jedino nekakav dogovor velikih sila mogao dovesti do pozitivnih rezultata. Anđelković dodaje da su u Rambujeu već bile postavljene neke smernice od strane Zapada, da je Rusija to pratila i da je Srbija bila izložena pritisku. „Mislim da su sada takva konferencija i takav model nemogući. Moguće je samo ukoliko se Zapad i Rusija oko nečega dogovore, pa da onda zajednički izvrše pritisak na srpsku i albansku stranu da to prihvate. To mi ne deluje realno i ne vidim da je Zapad spreman na takvu vrstu dogovora“, ocenjuje Anđelković.
Osim zastoja u pregovorima, protekli period obeležili su i napadi na Srbe i njihovu imovinu na Kosovu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da je reč o koordinisanoj i isplaniranoj akciji, i da ti napadi nisu slučajni. Predstavnici Srpske liste susreli su se i s ambasadorima Kvinte, ali su naglasili da nisu zadovoljni njihovim odgovorima.
Dušan Janjić smatra da je tu reč o više vrsta događaja. „Imamo za početak obračune bandi. S jedne strane bi srpske vlasti morale da objasne zašto mladi ljudi iz Leskovca kradu po Gračanici i zašto se sve to stavlja u isti koš s eventualnim etničkim incidentima? Da li je sada cilj da se, nakon severa Kosova koji je već destabilizovan posle ubistva Olivera Ivanovića i hapšenja Marka Đurića, destabilizuje i Gračanica? Bezbednosna situacija zaista je katastrofalna, ali sve to ne bi trebalo da sprečava međunarodne predstavnike da budu pripravni i da reaguju“, ističe Janjić.
Dragomir Anđelković primećuje da svi ti incidenti „nisu prava pretnja već psihološki pritisak na Beograd. Jer, Albanci 2004. godine tokom pogroma Srba nisu imali svoju kvazi-državu i mogli su tako da postupe. Kada bi danas tako nešto uradili, praktično bi priznali da je Kosovo zona bezakonja. Mislim da to stoga neće eskalirati, jer bi se albanskoj strani to vratilo kao bumerang“, zaključuje Anđelković.
(Deutsche Welle)
