U susret kongresu DPS ponovo čitamo o veroispovednom planu ove partije. Planu za uređenje crkve. Pravoslavne, jasno. O katoličanstvu i islamu ova partije ćuti. To su za nju zabranjena pitanja, ili, tačnije, pitanja izvan sfere interesovanja. Brat njih interesuje, najbliži, i ono što je njegovo, ali i njihovo, ako veruju. Sve je to verujućeg pravoslavnog naroda, kako Srba, tako i Crnogoraca.
Ali, veruju li oni u Boga? Vuković, recimo, da li se krstio, molio, postio ispovedao, miropomazao, pričestio ove godine, ili Milo, možda? Nije to obaveza, stvar je slobodnog izbora i slobodnog društva. Radi se o tome da o Bogu i Hristovoj crkvi ne mogu odlučivati oni koji nisu „deo tela Hristovog“. Nikako ne na partijskim sastancima, pa bio to i kongres.
Međutim, oni to svejedno hoće, uprkos svemu civilizovanom. Njih ne interesuje vera, njihov jedini interes je – imovina. Oni su specijalisti za imovinu, a vere se dotiču načelno, deklaracijski ponavljajući da „svi imaju pravo na slobodu veroispovesti, i Crnogorci“. Zamislite, „i Crnogorci“. Kao da Crnogorci već ne idu u svoju crkvu, kao da se već vekovima na krste, slave dane radosti i vaskrsenja, sahranjuju.
DPS hoće da podeli sakralnu imovinu pravoslavnog naroda u Crnoj Gori, da je oduzme od kanonske crkve, od njenog pravog titulara, da je otme mimo sudova i zakona, prema partijskim zaključcima. To oni hoće. Da partija odlučuje čija je crkva, čija je njena imovina, i kome treba da pripada. Zaprepašćujuće. Nečuvena prećutna blasfemija i bogohuljenje. U srednjem veku inkviziciona porota iz reda dominikanaca imala bi pune ruke posla.
Hristova crkva i njena imovina treba da bude ne Božja, nego državna, i to po partijskom programu koji bi se ozakonio u njihovim propisima i opet pokušao „nacionalizovati crkvu“ u duhu svoje komunističke tradicije, kako su to već pokušali da urade, od naroda poništenim, Zakonom o verskim slobodama.
Ali i danas narod ponavlja „ne damo svetinje“, iako ih oni neće čuti. Zarobljeni svojim jednoumljem na kraju planiraju da proglase „happy end“, i onda će država omogućiti da „svi verski objekti budu otvoreni za pripadnike svih religijskih zajednica“!? Kakvo ubijanje intelekta, kakav teror nad razumom. Država će upravljati verskim objektima, to je proglas DPS. Dakle, ne verujući narod, ne kanonska crkva, ne Hristovi učenici, ne, ne. To je po DPS nadležnost upravnih činovnika iz podzemlja, ili, kako bi to možda F. M. Dostojevski, izvesno zaprepašćen, uzviknuo – „nema više Boga za DPS, Bog je država“, a u njihovoj tamnici jedini prvosveštenik je predsednik njihove partije.
I na kraju – pazite sada – dolazi sam vrhunac bestidne gluposti u vidu formulacije „svi će verski objekti biti otvoreni za pripadnike svih religioznih zajednica“!? Pa tu slobodu imaju svi građani Crne Gore i danas, bilo kao vernici ili kao turisti. Zašto ponavljati ono što svi već imaju kao pravo i koriste kao slobodu. Da li je to poruka da će predstavnici islamske zajednice moći da služe obred u pravoslavnim crkvama, eventualno adventisti, možda biskup kotorski? Ili je tu reč o tome da će država uvesti radno vreme za upotrebu verskih objekata, i to tako da bi vladika Joanikije služio liturgiju svaki drugi dan u crkvi Đurđevi stupovi, dok bi istovremeno tzv. vladika Mihailo partijskim aktivistima DPS, umotanim američkim zastavama, držao propoved u Cetinjskom manastiru? Pa da, naravno, mora se znati radno vreme i odgovornost, pa ako vladika slučajno zakasni na obred može mu se, na primer, oduzeti pravo na ranije propisanu liturgiju nedeljom.
Dakle, da se zna ko odlučuje u Crnoj Gori. Živeo kongres DPS: „Smrt (pravoslavnoj) crkvi – sloboda državi“!
(nacionalist.rs)
