Veće Specijalnog suda u ponovljenom postupku je osudilo predsednika kompanije Delta Holding Miroslava Miškovića na dve i po godine zatvora, njegovog sina Marka na godinu dana kućnog zatvora, a vlasnika Nibens korporacije Mila Đuraškovića na četiri godine i tri meseca.
Šest godina kasnije, pozicije su nepromenjene. Većinom glasova vlasnik Delta holdinga, njegov sin Marko, Đurašković i još osam osoba osuđeni su na zatvorske kazne zbog utaje poreza, odnosno malverzacija sa kruševačkom Fabrikom maziva (FAM).
Čitanje presude trajalo je duže od sat i po. Miroslav Mišković osuđen je zbog podstrekivanja na poresku utaju na zatvorsku kaznu od dve godine i 6 meseci, a moraće da plati kaznu od 8 miliona dinara. Marko Mišković osuđen je na jednu godinu kućnog zatvora i moraće da vrati 8 miliona dinara.
Milo Đurašković osuđen je na četiri godine i tri meseca zatvora zbog poreske utaje i zloupotrebe položaja odgovornog lica, a moraće i da plati šest miliona dinara. Takođe, moraće u budžet da uplati nanetu štetu od 142 miliona dinara.
Preostale osobe osuđene su na kazne u rasponu od šest meseci kućnog zatvora do 3 godine zatvora. Uz to, sud od njih traži da solidarno plate štetu od dve milijarde i 800 miliona dinara u roku od tri meseca.
U prethodnom postupku osuđeni su na više kazne zatvora
Kako javlja reporter N1, Miroslav Mišković nije prisustvovao izricanju presude, za razliku od njegovog sina Marka i Đuraškovića.
Obrazloženje presude
Tvdnje Tužilaštva za organizovani kriminal o izvlačenju novca iz putarskih preduzeća, koje su bile i centralni deo prvobitne optužnice, ranije su odbačene, a da su oslobođeni krivice u tom delu potvrdio je i svojevremeno Apleacioni sud.
Prema obrazloženju suda, dokazano je da je Miroslav Mišković podstrekivao Marka Miškovića da utaji porez u preduzeću “Mera investment” u iznosu većem od 7,5 miliona dinara.
Sud nije prihvatio obrazloženje Miškovića po kome porez, prema tadašnjim zakonima, nije morao biti plaćan, niti mu je poverovao kada je tvrdio da je za njega porez “svetinja”. Smatra da su Miškovići prikrivali finansijske transakcije prilikom prodaje akcija između dva preduzeća u vlasništvu Marka Miškovića radi povećanja kapitala “Mera investmenta”.
Za sud nije bila važna ni činjenica koju je sam Mišković više puta isticao, a to je da je samo u 2010. godini, koja je jedna od ključnih za optužbe, kompanija Delta na čijem je čelu platila porez državi koji je 100 puta veći od onog za koji se tereti u optužnici.
Kako je navela sudija Maja Ilić, za presudu su ključni bili iskazi dvojice svedoka ispitanih u ponovljenom postupku – Ivana Simića i Boška Lučića.
“Očekivala sam mnogo više od tih dokaza, ali sam tokom ispitivanja nailazila na neku vrstu ograničavanja kod njih, jer su stalno isticali da iznose lični stav, koji odvajaju od profesionalnog”, rekla je Ilić u obrazloženju presude.
Sud je odlučio i da su Milo Đurašković i ostali krivi za štetu nanetu kruševačkoj Fabrici maziva (FAM) od više od 200 miliona dinara.
Sporne odluke kojima je izvlačen novac, kako je navela sudija Maja Ilić, donošene na takozvanom velikom kolegijumu, na kome su, pored Đuraškovića, učestvovali i preostali osuđeni u ovom postupku.
Sudija je navela da su za presudu u tom delu bila ključna ekonomsko finansijsko veštačenje i iskaz veštaka.
“To je ishodovalo nešto povoljniji položaj za okrivljene, odnsono zbog manje štete koaj je određena, manje su i kazne nego u prvoj presudi”, navela je Ilić.
Odbrana tvrdi: Presuda rezultat političkih pritisaka
Advokati odbrane tvrde da je presuda rezultat političkih pritisaka kome je podleglo dvoje od troje sudija iz sudskog veća.
To obrazlažu činjenicom da je sastav sudskog veća, kako kažu, “sklepan” nakon odlaska bivšeg predsednika veća Vladimira Vučinića sa funkcije sudije zbog političkih pritisaka koje je trpeo u ovom postupku, ali i činjenica da su predstavnici vlasti, a pre svih predsednik države Aleksandar Vučić, bez suda presudili Miroslavu Miškoviću i da te svoje presude godinama ponavljaju u javnosti.
Obrazloženje presude napisano je na više od 30 strana i njeno čitanje u sudu trajalo je duže od sat i po vremena. Izazvala je ogromno interesovanje medija, pa je više od 20 redakcija poslalo svoje predstavnike na sud.
Iako ceo slučaj traje pet godina, ovo nije njegov konačni epilog. I ova odluka suda je prvostepena, a branioci najavljuju da će na nju podneti žalbe Apelacionom sudu.
Pošto se radi o ponovljenom suđenju, odluka Apelacionog suda biće konačna.
Prvobitno suđenje: Mišković dobio pet godina
Podsetimo, Apelacioni sud je prihvatio oslobađajući deo prvostepene presude za malverzacije sa putarskim preduzećima radi izvlačenja protivpravne finansijske koristi, što je bio centralni deo optužnice, i naložio ponovno suđenje za deo presude kojim su osuđeni za utaju poreza.
Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je u završnoj reči da sud osudi Miroslava Miškovića na pet godina zatvora, na koliko mu je izrečena kazna na prvobitnom suđenju, a njegovog sina Marka na četiri godine, pola godine više nego što je prethodno presuđeno.
I u ponovljenom suđenju Miroslav Mišković je naveo da je za njega “porez svetinja” i da je Delta samo u godini koja se pominje u optužnici platila državi 100 puta veći porez od iznosa za koji se tereti da je utajen.
Odbrana je ponovo zatražila oslobađajuću presudu i istakla da će ona biti mera “nezavisnosti pravosuđa”.
Sudsko veće je u prethodnom postupku osudilo strože Miroslava Miškovića nego njegovog sina, iako je kvalifikovan u optužnici kao pomagač, jer je on “osmislio krivično delo i bio taj koji se za sve pitao”, a ne Marko Mišković kojeg je, tvrdi Veće, savetovao kako da izbegne plaćanje poreza.
Tužilaštvo tvrdi da je Miroslav Mišković savetovao sina kako da njegova firma Mera Investment B.V. Fund, sa Holandskih Antila, ranije kupljene akcije Preduzeća za puteve Niš unese u firmu Mera invest, registrovanu u Srbiji, a zatim ih proda Nibens korporaciji, tako da se pri transakciji izbegne plaćanje poreza.
Obojici je presudom naloženo da plate po osam miliona dinara, a Marku Miškoviću da njegova firma uplati 320 miliona dinara u budžet države, jer tužilaštvo tvrdi da je toliki iznos utajenog poreza.
Apelacioni sud je, između ostalog, ocenio da osuđujući deo presude sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i naveo da prvostepeni sud nije “jasno i nesumnjivo” naveo kojim je to savetima Miroslav Mišković pomogao svom sinu da utaji porez imajući u vidu njegovu i odbranu saoptuženih u konkretnom poslovanju.
U ovom postupku na sedam godina zatvora osuđen je i vlasnik Nibens korporacije Milo Đurašković zbog utaje poreza i zbog toga što je oštetio Fabriku maziva iz Kruševca (FAM) u korist svoje Šer korporacije, a tužilaštvo je u ponovljenom postupku zatražilo kaznu od deset godina i plaćanje deset miliona dinara.
Miroslav Mišković je uhapšen krajem 2012. godine, u pritvoru je proveo sedam mesec, a određeno mu je jemstvo, najveće ikad izrečeno u Srbiji, od 12 miliona evra kao garancija da će prisustvovati sudjenjima.
U zvaničnoj biografiji piše da je Mišković od Delta Holdinga stvorio najveću kompaniju u Srbiji što je “po ukupnom prihodu potvrđeno 2009. kada je zapošljavao 25.000 ljudi i ostvarivao deset odsto bruto domaćeg proizvoda u Srbiji”.
Prošle godine izašla je autobiografija Miroslava Miškovića pod nazivom “Ja, tajkun” uz reklamu “ispovest o uspehu koji se ne prašta”.
Miškovića su 2001. oteli pripadnici zemunskog klana koji su ga pustili nakon što je im je plaćeno sedam miliona maraka. Neki od njih kasnije su osuđeni i za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
(N1)
