Crnogorska državna vrhuška koristi svaku priliku i medijski nastup zvaničnika kako bi istakli da predsednik Milo Đukanović navodno izuzetno brine o dobrobiti naroda Crne Gore, te se neštedeći sebe zalaže za odbranu slobode i nezavisnosti, suprotstavljajući se izmišljenom okupatorskom naletu Rusije i Srbije, koje žele da porobe Crnogorce, pokrste ih, ekonomski i kulturno upropaste i unište.
Naravno, opisani „napad“ se, prema tumačenju crnogorskih vlasti, realizuje i posredstvom Srpske pravoslavne crkve, koja ne želi da se odrekne svojih vekovnih svetinja na prostoru Crne Gore, a čime po Đukanovićevoj oceni, dovodi u pitanje dalji prosperitet ove države, čiji je dosadašnji „napredak“, pod njegovom tridesetogodišnjom vlašću, više nego očigledan.
Naime, Đukanovićeva propagandna mašinerija uporno pokušava da zaludi crnogorski narod korišćenjem osnovnih Gebelsovih principa, te se agresivno forsira kult „vođe“, spasitelja naroda, koji se uspešno suprotstavlja navodnim napadima daleko nadmoćnijeg neprijatelja, usled čega se apeluje na nacionalno jedinstvo i od naroda traži maksimalno odricanje. Međutim, ono što kreatori ovakve kampanje zaboravljaju je okolnost da je, od vremena kada su ti principi postavljeni i bili delotvorni, prošlo više od pola veka, te da se situacija u odnosu na taj period drastično promenila i da je sada gotovo nemoguće izvršiti cenzuru i kontrolu dotoka informacija, te u potpunosti izložiti kompletno stanovništvo jedne države svom propagandnom delovanju i „ispiranju mozga“.
U skladu sa navedenim, lažna slika koju Đukanovićev režim tako naporno nastoji da stvori i održi, veoma lako i brzo pada u vodu čim se sagledaju aktuelna „turistička sezona“ i njene neminovne ekonomske posledice. Odmah postaje jasno da je usled pokušaja prikupljanja političkih poena, te održavanja prethodno pomenute fikcije u nadi da će ipak „nekako“ opstati na vlasti, crnogorski režim žrtvovao stanovništvo Crne Gore zabranom turistima iz Srbije i Rusije da letuju u Crnoj Gori. Pri tome treba imati u vidu da turisti iz navedenih država već godinama čine natpolovičnu većinu ukupnog broja turista u Crnoj Gori, tako da je negativne ekonomske posledice ove političke odluke Đukanovićeve kamarile na crnogorsko stanovništvo lako proceniti.
S obzirom na to da je sve navedeno potpuno jasno i poznato, crnogorski režim pokušava da pomenutu, po narod katastrofalnu odluku, objasni i opravda navodnim preventivnim merama „usled epidemije koronavirusa“. Međutim, dovoljno je pogledati samo susednu Hrvatsku, čije primorje je puno jer nisu zabranili ulazak turistima iz Srbije, a takođe se bore protiv „korone“, što u potpunosti obesmišljava taj „argument“ crnogorskih vlasti. Još apsurdnija je situacija u BiH, u kojoj maleni Neum, koji je prepun zahvaljujući turistima iz Srbije kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru, u ovoj sezoni ima više posetilaca nego celokupno crnogorsko primorje, a u BiH se takođe sprovode mere na suzbijanju pandemije.
Evidentno je da zakazivanjem izbora u Crnoj Gori za kraj avgusta crnogorski režim pokušava da još jedanput prevari narod i iskamči podršku pre nego što nastupe tragične ekonomske posledice, velikim delom prouzrokovane upravo tom borbom za pobedu na izborima. O tome šta će biti posle, Đukanović i njegova organizacija će razmišljati naknadno, ali imajući u vidu kojim interesima se vode, na čiju politiku se ugledaju i gde pronalaze inspiraciju, iluzorno je očekivati bilo šta dobro.
(Glas javnosti)
