Predsednici Ukrajine i Srbije, Petro Porošenko i Aleksandar Vučić, ocenili su danas u Beogradu da u bilateralnim odnosima nema otvorenih pitanja i založili se za unapredjenje privredne saradnje dve zemlje.
Na zajedničkoj konferenciji za medije posle sastanka u četiri oka, Vučić i Porošenko su izrazili podršku teritorijalnom integritetu Srbije i Ukrajine.
Vučić je kazao da Srbija i Ukrajina jedna drugu smatraju “izrazito prijateljskim zemljama” i dodao da Kijev podržava teritorijalni integritet Srbije, kao što Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
“Ukrajina je uvek bila na strani teritorijalnog integriteta Srbije, na tome smo veoma zahvalni našim ukrajinskim prijateljima. Porošenko nam je poželeo da postignemo kompromis sa kosovskim Albancima, a mi se nadamo da će svi problemi u Ukrajini biti rešavani na miran način. Zalažemo se za poštovanje Minskih sporazuma i smatramo da je OEBS važna karika u uspostavljanju mira”, kazao je Vučić.
Porošenko je rekao da Ukrajina podržava rešavanje problema Kosova kompromisom koji bi uvažio interese Srbije i izrazio očekivanje da će Beograd podržati Kijev oko Krima, ukrajinskog poluostrva koje je Rusija pripojila 2014. godine.
“Želim da jasno kažem da poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Mi nismo priznali Kosovo i zauzimamo stav da problem Kosova treba da se reši kompromisom i uvažavanjem interesa Srbije”, rekao je Porošenko.
On je rekao da Ukrajina nastavlja da insistira na svom teritorijalnom integritetu, što ukljujučuje Krim, dodajući da bezuslovno računa na podršku Srbije za dolazak mirovne misije na istok Ukrajine.
“Uveren sam da će jasna implementacija Minskih sporazuma vratiti mir u celoj Ukrajini”, rekao je Porošenko.
On je izrazio uverenje da će i Srbija i Ukrajina postati članice EU 2025. godine. Vučić je reagovao rekavši da ne deli Porošenkov optimizam i dodao da gradjanima Srbije ne može da obeća članstvo u Uniji 2025. godine, već da može da obeća jedino da će se Srbija truditi da to ostvari.
Pred obraćanje dvojice predsednika, zvaničnici Ukrajine i Srbije potpisali su dva sporazuma.
Ministri spoljnih poslova Ukrajine i Srbije, Pavlo Klimkin i Ivica Dačić, potpisali su sporazum o izmenama sporazuma izmedju vlada Srbije i Ukrajine o ukidanju viza za državljane Ukrajine.
Klimkin je s direktorom Uprave carina Srbije Milošem Tomićem potpisao Protokol izmedju Uprave carina Ministarstva finansija Srbije i Državne fiskalne službe Ukrajine o saradnji u oblasti razmene statističkih podataka.
Vučić je u obraćanju medijima rekao i da je prisutna obostrana želja za unapredjenjem odnosa, jačanjem političkog dijaloga i ekonomske saradnje dve zemlje.
“Naši jezici su medju najsličnijima u svetu. Veoma je važno da ozbiljno, odgovorno i mnogo radimo na unapredjenju naših veza i prijateljstava”, kazao je predsednik Srbije.
Vučić je naveo da je trgovinska razmena Srbije i Ukrajine dostigla u 2017. godini 357 miliona dolara i izrazio nadu da će ona dostići milijardu evra narednih godina.
“Verujem da ćemo potpisati i sporazum o slobodnoj trgovini, to nije lako postići ali sam siguran da uz podršku Petra Porošenka to možemo uraditi”, kazao je Vučić.
Rekao je da je Srbija uverena da će Ukrajina imati konstruktivan i prijateljski stav po pitanju pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Navodeći da je sa Porošenkom razgovarao i o unapredjenju kontakata medju poslovnim ljudima, Vučić je kazao i da je pokrenuto i pitanje otvaranja direktne avio-linije izmedju Beograda i Kijeva, koja bi, kako je ocenio, dala značajan podstrek razvoju ekonomskih odnosa dve zemlje.
Vučić je naveo da je u prvih pet meseci ove godine zabeležen rast broja ukrajinskih turista u Srbiji od 12 odsto i naveo da bi povećanje broja ukrajinskih i srpskih turista u dve zemlje znatno doprinelo povezivanju privreda.
Porošenko je rekao da veoma ceni sve što je predsednik Srbije učinio za razvoj odnosa dve zemlje i dodao da u Beogradu oseća da je medju prijateljima.
“Prvi put je Beograd ukrašen ukrajinskim i srpskim zastavama i osećamo gostoprimstvo ne samo predsednika i vlade, već i naroda Srbije”, rekao je Porošenko.
U obraćanju medijima Vučić i Porošenko nisu pomenuli sporna pitanja koja opterećuju odnose dve zemlje, kao što su prošlogodišnje povlačenje ambasadora dve zemlje na konsultacije i učešće srpskih državljana na strani proruskih pobunjenika u borbama na istoku Ukrajine.
Odnosi Beograda i Kijeva zategnuti su u novembru 2017. godine, kada je ukrajinski ambasador u Srbiji Oleksandar Aleksandrovič rekao da “Putina nije briga za Srbiju” i da je koristi “kao još jedan instrument da uništi Evropu”. On je to rekao u vezi sa srpskim plaćenicima koji se bore na strani proruskih separatista na istoku Ukrajine.
Vučić je Porošenku priredio svečani doček ispred Palate Srbija, a posle obraćanja medijima, dva predsednika su otvorila Poslovni forum Srbija-Ukrajina na kojem su pozvala privrednike da investiraju u obe zemlje.
Porošenko je pozvao srpske privrednike da ulažu u Ukrajinu i rekao da će sutra potpisati zakon koji će doneti najveću liberalizaciju u toj zemlji od 1993. godine, dodajući da neće biti nikakvih ograničenja za investitore.
On je dodao da je ove godine Ukrajina započela veliki program privatizacije malih preduzeća i pozvao srpske biznismene da učestvuju na aukcijama za ta preduzeća.
Vučić je rekao da je razmena s Ukrajinom mala, ali da se oporavlja i pozvao privrednike obe zemlje da uspostavljaju medjusobne kontakte i da ulažu.
On je rekao da je Srbija u prvom kvartalu ove godine imala rast stranih direktnih investicija od 13,7 odsto, i ocenio da to govori “kakav je ambijent Srbija uspela da stvori”, jer je Hrvatska kao članica EU imala toliki rast za celu prošlu godinu.
Robna razmena Srbije i EU uvećana je 62 odsto, a izvoz Srbije u EU uvećan je 100 odsto od 2012. do 2017. godine, rekao je Vučić.
Porošenko je rekao da je za vreme njegovog mandata sprovedena temeljna reforma ukrajinskog pravosudnog sistema i izgradjena odlična antikoruptivna struktura.
On je rekao da zahvaljujući elektronskom sistemu državnog tužilaštva celokupno poslovanje može transparentno da se prati.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da današnjem forumu prisustvuje više od 110 kompanija koje aktivno pokazuju interes za saradnju dve zemlje.
Čadež je rekao da je trgovinska razmena dve zemlje ispod potencijala dve privrede, ali da je u ovoj godini zabeležila rast.
Generalni sekretar i prvi potpredsednik Privredne komore Ukrajine Mihajlo Nepran pozvao je poslovne ljude iz Srbije da aktivnije ulažu u Ukrajinu i rekao da će im Kijev pružiti svu moguću pomoć.
Sisojev: Poseta puna kontroverzi
Poseta predsednika Ukrajine Petra Porošenka Beogradu predstavlja logičan nastavak sadašnje spoljne politike Srbije i pokušaj balansiranja izmedju Rusije i Zapada, ali tim balansiranjem nisu zadovoljni ni Rusija ni Zapad, ocenio je danas dopisnik ruskog dnevnika Komersant sa Balkana Genadij Sisojev.
Tokom posete Porošenka Beogradu, Srbija rešava dosta teško izvodljiv zadatak da poboljša odnose sa Ukrajinom i dobije njenu podršku u medjunarodnim organizacijama za pitanja koja su važna za Beograd, ali i da, sa duge strane, ne ugrozi odnose sa Rusijom, rekao je Sisojev agenciji Beta.
On je ocenio da je poseta Porošenka “puna kontroverzi”.
“Sa jedne strane, Beograd toj poseti nije dao veliki publicitet, jer je najavljena tek dan uoči Porošenkovog dolaska, a dočekala ga je samo ministarka, a ne i premijerka. Sa druge strane, Porošenko je primljen na najvišem nivou, primili su ga i predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, pa čak i patrijarh Srpske pravoslavne crkve”, rekao je Sisojev.
Prema njegovim rečima, kada je reč o ključnom pitanju za Kijev, pitanju Krima, Srbija je jasno podržala teritorijalni integritet Ukrajine.
Ali, Beograd se i ovog puta izjasnio da se neće pridružiti zapadnim sankcijama koje su uvedene Rusiji, dodao je on.
“Sve u semu, poseta Porošenka je logičan nastavak sadašnje spoljne politike Srbije i pokušaj balansiranja izmedju Rusije i Zapada. Medjutim, tim balansiranjem nisu zadovoljni ni Rusija ni Zapad, tako da sadašnji srpsko-ukrajinski odnosi neće u potpunosti zadovoljiti ni Kijev ni Beograd”, rekao je Sisojev.
On je ocenio da je moguće da je do posete došlo pod pritiskom Zapada, koji je zainteresovan za prevazilaženje krize nakon incidenta sa povlačenjem srpskog ambasadora iz Kijeva na konsultacije zbog kritičkih izjava ukrajinskog ambasadora u Beogradu koji je u proišlog novembra u jednom intervjuu rekao da “Putina nije briga za Srbiju” već je “samo koristi kao još jedan instrument da uništi Evropu”.
Ukrajinski ambasador je to izjavio u kontekstu srpskih plaćenika koji se bore na strani proruskih separatista u istočnoj Ukrajini.
(Beta)
