Posle knjige “Kazuj krčmo DŽerimo” koja je dobila zapažen publicitet, Dragoljub B. Đorđević čitaoce časti još jednim naslovom s produžetkom na daljih tristotinak stranica većeg formata.
Knjiga se zove “Pitao sam malog puža”, izdali su je Službeni glasnik i Mašinski fakultet u Nišu. I, svojstveno ovom sociologu, kafanologu, šefu katedre za sociologiju na pomenutom faksu, posvećena je bardu romske i džez muzike Šabanu Bajramoviću. Zapravo nije posvećena, već je sva o njemu.
Iako je autor u podnaslovu sam napisao “Moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću”, ona je više od toga – svojevrsna biografska monografija o ovom čuvenom Nišliji. Ali sa ozbiljnim štikliranjima koja opravdavaju onaj epitet sociološki.
Jer vode ka ozbiljnim zaključcima i tezama a sve promičući između obilja tekstova o Šaletu, fotografija, eseja brojnih autora iz jugosfere nenametljivo i neprimetno, obilno se ispomažući bogatim jezikom, prijemčivim običnom čitaocu. Štaviše, taj jezik tvori atmosferu u kojoj se lako udiše dah juga, nišlijstva i romstva, niševljanstva, kako kaže Đorđević.
Uostalom, i kad delovi teksta, citati iz štampe i kolumni najznačajnijih autora regiona nemaju pretenzija da budu ni nauka ni sociologija, vešto Đorđevićevo komponovanje delova knjige učiniće da sami vidimo tu sociologiju. Kao što ćemo naučiti mnogo o (ne)ravnopravnosti, socijalnom položaju romskog etniciteta iz medaljona o Bajramovićevom kontroverznom, raspusnom, burnom čak gangsterskom životu.
I, konačno, o smrti te javnim dilemama da li će biti sahranjen na ciganskom groblju bezimenih ili na nekom zvaničnom… A dobićemo sliku i o čitavom našem društvu uživimo li se samo u redove koji svedoče o inicijativama i otporima na njih za imenovanje ulice Bajramoviću u spomen ili spomeniku koji samo treba da potvrdi postojanje svetskog velikana o čijem su velikanstvu do ove Đorđevićeve knjige mnogi malo znali. Ili nisu ništa.
Neće se iz nje saznati samo biografski, kafanski i estradni detalji iz života ovog pronosioca istine o ciganskoj duši već i obilje malo poznatih podataka o mestu Bajramovića u svetskom džezu, značaju pojave njegove i njegovih pesama u proslavljenim filmovima, pa sve do poetskih dometa pesama koje i kad češće čujemo ne znamo šta poručuju.
Baš poput one Šabanove o pužu koji lutalici, boemu, nesrećniku, neravnopravniku neće da proda kuću, a čiji je naslov pozajmljen za naziv Đorđevićevog iscrpnog istraživačkog dela, pa i za sljeme ovog teksta.
(Danas)
