Svaki drugi tinejdžer u BiH je funkcionalno nepismen, naši đaci 15-godišnjaci zaostaju, po istinskom znanju, oko tri godine za svojim vršnjacima iz EU i zemalja OECD-a, a među 79 zemalja, koje su prošle godine prošle kroz PISA testiranje, BiH je zauzela 62. mjesto i među najlošijima je u regionu.
Ovo su pokazali jutros objavljeni reuzultati posljednjeg PISA testiranja, koje je obavljeno 2018. godine. BiH je lani prvi put pristupila ovoj, u svijetu najznačajnijoj provjeri učeničkih dostugnuća i efikasnosti obrazovanja, koju organizuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD. BiH je učestvovala u PISA procesu zahvaljujući tome što je “članarinu” od 197.000 evra za Bosnu i Hercegovinu platila Evropska komisija.
Rezultati nisu baš sjajni, ali BiH se ipak, po nečemu ističe i može biti uzor čak i nekim bogatim zemljama zapada.
– Ono u čemu je BiH dobra jeste pravednost u obrazovanju, dakle pristup obrazovanju bez obzira na to iz kakve sredine učenik potiče. Po tome je BiH, na primjer, daleko ispred Francuske, gdje u obrazovanju imamo segregaciju. U BiH je na dosta visokom stepenu, čak iznad OECD prosjeka, i takozvana akademska otpornost, što znači da dobre rezultate postižu i đaci koji su u socijalno nepovoljnijem položaju od svojih vršnjaka – pojasnila je Tanja Bastijanić, predstavnica direktorata OECD za obrazovanje i vještine, na predstavljanju PISA rezultata.
Na PISA testiranju provjeravana je funkcionalna pismenost petnaestogodišnjaka, mahom učenika prvog razreda srednjih škola, u oblasti matematike, maternjeg jezika i prirodnih nauka.
Srbija: Drastično uvećati budžet za obrazovanje
Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji je nepismen, a po stepenu funkcionalnog znanja srednjoškolaca Srbija je na 45. mestu među 79 zemalja, pokazali su rezultati PISA istraživanja iz 2018. godine, koje je danas na konferenciji za medije predstavilo Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.
Prema rezultatima tog najznačajnijeg istraživanja u svetu, koje se organizuje pod pokroviteljstvom OECD, koje meri primenjljivost znanja petnaestogodišnjaka u oblasti čitanja, matematike i nauke, u vrhu su Kina, Singapur i Estonija.
Među bivšim jugoslovenskim republikama, ispred Srbije su Slovenija i Hrvatska, a obrazovno su niže rangirane Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Od 2003. godine, Srbija je pet puta učestvovala u PISA testiranju, a rezultati pokazuju da za to vreme nisu uočene razlike u postignuću učenika.
Objašnjavajući rezultate testiranja 8.500 učenika, rukovodilac PISA istraživanja Marina Videnović je objasnila da je ovoga puta u fokus stavljena čitalačka posmenost, odnosno sposobnost razumevanja teksta i njegove ideje da bi đaci mogli da ih primene za razvoj svojih potencijala i učestvuju u savremenom društvu. U odnosu na prosečno postignuće, koje za zemlje OECD iznosi 500 poena, uz standardno odstupanje od 100, Srbija za čitalačku pismenost ima 439, za matematičku 448, a za naučnu 440 bodova.
U srpskim srednjim školama devojčice su bolje u čitanju gotovo za 30 poena u odnosu na dečake. U oblasti matematičke i naučne pismenosti nisu uočene značajne razlike, dok su dečaci u zemljama OECD bolji matematičari u odnosu na devojčice. Zbog niskog nivoa pismenosti smatra se da će učenici imati teškoća u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, u profesionalnom napredovanju i u snalaženju u društvu. Dok je u zemljama OECD procenat takvih đaka između 21 do 25, u Srbiji se kreće od 38 do 40 odsto.
Marina Videnović je objasnila da to znači da je učenicima u Srbiju potrebno godinu i po dana dodatnog školovanja da bi dostigli tu razliku u obrazovanju. Karakteristika školstva u Srbiji je nedovoljan broj kompjutera u odnosu na prosek zemalja OECD i nedovoljan broj nastavnika sa odgovarajućim tehničkim i pedagoškim veštinama, a na drugoj strani veliki broj izostanaka i kašnjenja učenika u školu. Rezultati pokazuju i da svaki četvrti učenik smatra da nije vredno truditi se u školi, a polovina srednjoškolaca navodi da na časovima ne dobija jasnu povratnu informaciju od nastavnika.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je istakao da budžet za obrazovanje treba da bude „drastično povećan“ i dodao da je već izdvojeno 900 miliona dinara za kupovinu računara.
Podsećajući da je ozbiljna reforma obrazovanja počela 2016. godine, Šarčević je rekao da se ona ne odnosi samo na obaveze učenika, koje čeka testiranje na sveke dve godine, već i na edukaciju 80.000 nastavnika i licenciranje direktora.
On je posebno ukazao na značaj formiranja opštinskih saveta roditelja u budućem smanjenju nasilja u školama. Prema njegovim rečima, do sada je najviše urađeno na dostupnosti obrazovanja za decu iz svih sredina. To potvrđuju i rezultati PISA istraživanja, pa dok u zemljama OECD siromaštvo utiče na mogućnosti školovanja dece, taj faktor u Srbiji nije presudan za dostupnost obrazovanja.
Podsetimo, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je na konferenciji za medije, održanoj povodom objavljivanja rezultata PISA istraživanja, umesto odgovora na pitanje novinarke TV N1 Jelene Mirković, prokomentarisao da bi ona na ovom istraživanju bila „jako slaba“.
(Srpskainfo, FoNet)
