Legendarni kantautor Đorđe Balašević preminuo je u 68. godini tokom lečenja od kovida 19 u Kliničkom centru Vojvodine, potvrđeno je RTS-u. Ostaće upamćen kao jedan od najplodnijih umetnika na ovim prostorima, muzici koja je spajala generacije i nekim od najlepših balada, poput „Jesen stiže, dunjo moja“, „Ne volim januar“, „Ne lomite mi bagrenje“, „D-mol“, „Priča o Vasi Ladačkom“ i mnogim drugim.
Muzički kritičar Petar Peca Popović ističe da još nismo svesni gubitka koji nas je danas zadesio.
„Razni epiteti idu uz Balaševića, ali kada kažete naš Dilan, to je Đorđe Balašević. Ta poetika, darovitost, prepoznavanje sitnica i detalja u svakodnevnom životu“, poručuje Popović.
Kada pomisli na Đorđa Balaševića, Predrag Peca Popović kaže da su u prvom planu emotivnost, darovitost koju je nosio u sebi i uspeo da sačuva toliko godina, što uopšte nije lako.
Đorđa Balaševića je upoznao 1977. godine. „Došao je sa jednom kasetom i dao mi je ovlašćenje da se ta pesma objavi. Objavljena je, a zvala se U razdeljak te ljubim“, priča gost Beogradske hronike.
Nekoliko meseci kasnije, 1978. godine na festivalu u Opatiji Balašević je zastupao je Novosadski centar.
„U polufinalu je izašao u običnoj košulji, za razliku od svih koji su nosili leptir-mašne i frakove. Otpevao je pesmu i kada je završio kompletna sala je ćutala“, seća se Popović.
Uoči finala sedeli su u Balaševićevoj hotelskoj sobi i tada je, kako kaže, mladog kantautora pitao da li ima još neke pesme.
„Uzeo je akustičnu gitaru, otpevao mi pet-šest pesama i pitao me šta mislim. Rekao sam da mislim da te pesme vrede dva miliona dolara. Prevario sam se. Vredele su četiri miliona dolara“, ispričao je muzički kritičar.
Prema njegovim rečima, od Đorđa Balaševića nije se moglo znati šta će doneti i predstaviti kao svoje: „Imao je Sidran za Arsena Dedića jednu veliku misao – Kad je Bog delio talente, Arsen je stao nekoliko puta u red. Đorđe nije trebao da stoji u redu, njega je Bog panonski zasipao talentom, darovitošću i smislom za multikulturalnost i dobrotu koju podrazumeva Vojvodina.“
Popović naglašava da se vojvođanska kultura mnogo ogrešila o Balaševića.
„Što je bio Mika Antić za svoje vreme i svoju generaciju, to je bio Đorđe Balašević za sve one koji su rođeni posle 1950. godine“, ocenio je Popović.
Popović smatra da Balašević nije dobio priznanje kakvo njegovo delo zaslužuje: „Oni koji su se ogrešili o njega imaju priliku da mu se izvine, da se poklone i kažu koga smo izgubili, jer jedna mala kultura nema toliko velikih ljudi, toliko velikih umetnika.“
Đorđe Balašević bio je pevač, pesnik, kompozitor, zabavljač na sceni.
„Ovaj grad (Beograd) mu mnogo duguje, 130 rasprodatih koncerata u Centru ‘Sava’. Da je to neko uradio u Karnegi holu u Njujorku, jedna od sedam sala bila bi nazvana po njemu. I nemojte da merimo to kroz novac i brojeve nego kroz emocije koje su potrošene, kroz decu, mlade ljude koja su dolazila“, istakao je Popović.
Devedesetih godina, bilo je teško vreme, nije bilo mnogo para, bilo je hladno, ali se stajalo satima u redovima ispred Centra „Sava“ za karte – za koncert Đorđa Balaševića uvek se tražila karta više.
„Đorđe je 1987. godine snimio pesmu Samo da rata ne bude. On se zbog te pesme i drugih pesama raznima zamerio. I kada su se nedavno delili ordeni za Dan državnosti, ogrešili su se o njega, on pripada sa četiri vršnjaka koja su dobila orden. To je taj kvintet. Razni epiteti idu uz Đorđa Balaševića, ali kada kažete naš Dilan, e to je Đorđe Balašević. Ta poetika, ta darovitost, to prepoznavanje sitnica i detalja u svakodnevnom životu, nezaboravljanje istorije, čudesa prečanskih, taj rečnik, rehabilitacija jezika, to je sve Balaševiću išlo od ruke“, poručio je Popović.
(RTS)
