Piše: Aleksandar Petrović
Diktator skoro nikada ne misli o sebi kao o diktatoru. Više mu odgovaraju izrazi poput „spasilac“, „kralj“, „legenda“, ili slični. On uživa u njima, ali realnost je drugačija. Ako bi u jednoj rečenici mogli definisati ko je diktator, onda je to – onaj koji ima neograničenu moć i prezire one koji mu služe.
Evo primera za nas u Crnoj Gori. Uzmimo u razmatranje slučaj Milivoja Katnića, glavnog specijalnog državnog tužioca, i Zorana Bećirovića, vlasnika portala Aktuelno.me. Oba su Milovi „specijalci“ i oba su u ratu jedan protiv drugog. Prvi je specijalizovan za hapšenje njegovih „prijatelja“ i političkih protivnika, a drugi je još uvek aktivna veza sa Deripaskom i protivnik Milana Roćena. Protiv Bećirovića Katnić pokreće proces, njega privode, pa ga potom puštaju, a on, u isto vreme, u kolumnama na svom portalu ismejava Katnića kao „Milovog specijalca za tužbe po nalogu“. Milo ćuti, odgovara mu da se oni međusobno „jedu“, jer će, zaključuje, biti slabiji u odnosu na njega i još više od njega zavisni. Oba dolaze kod njega, ili on ide u noćni provod sa „Ćoćom“ Bećirovićem, od kojih se Katniću ledi krv u žilama. Svako svakog ogovara, a Milo ih zamišljeno sluša. Korisni su mu, oba vode rat protiv njegovih protivnika, poput bedema prethodnika, poput žrtvovanog puka, žrtvovani u odbrani njegove tvrđave moći. I ništa više od toga, iako im on daje za pravo da pomisle da su nešto važniji ili uticajniji.
Danas se Katnić nudi da „pogine“ umesto šefa, samo da njega ne diraju. „Ostaviću ja moje da ga čuvaju“, kaže tužilac, sinoć, pre izjave, negde u noći između Nikšića i ponora, navode svedoci koji se plaše da im se imena ne saznaju. Iako racionalno svestan da se tu radi o moralnom slugeranjstvu, kraju svake ljudskosti, shvata da time brani svog šefa. A Milo i dalje ćuti, koristi se njima sve dok su u „igri“, a oni kleče, mole za lojalnost i žrtvom plaćaju ostatak „javnog života“. Tako je to u Milovoj demokratiji. Što si nevažniji i niži pred sobom, njemu si potrebniji i vredniji. To je zakon njegove „demokratske diktature“. Pravo da pobede kod njega imaju oni koje on može prethodno „zgaziti“, i zato će ga Nikšić poraziti jer Nikšić nije ničiji sluga, naročito ne onome koji ga je odavno zaboravio i koji je svoje vrednosti iz Nikšića, uz pomoć omiljene ambasadorke, odavno preselio, kažu obavešteni, na lokaciju Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati.
(borba.me)
