Taman kada je trebalo da raširi „krila“ posle višenedeljnog kućnog karantina u kom je živela od povratka iz Kenije, slavnu srpsku (polu)maratonku Oliveru Jevtić snašla je opšta 60-časovna zabrana kretanja, pa se 43-išnja heroina dugih atletskih staza morala prilagoditi i novoj turi ograničenja.
– U Srbiju sam se vratila pre uvođenja vanrednog stanja i obaveznog karantina za ljude pristigle iz inostranstva, ali sam se tog 12. marta, svesna složenosti situacije, na svoju ruku povukla u samoizolaciju. I svoj svakodnevni rad prilagodila datim uslovima. Trčim po dvorištu kompleksa Kraljevi konaci na Zlatiboru. Redovni deo treninga je i savlađivanje sedmospratnih stepenika… Što na gore, što na dole, svaki dan 3.000 stepenika – kaže za Danas jedno od zaštitnih lica naše „kraljice sportova“ u ovom i prošlom veku, čija je karijera počela na deonicama od tri, pet i 10 hiljada metara.
Sve to bez nadzora svog drugog oca Slavoljuba Slavka Kuzmanovića, jer čovek čiji „potpis“ stoji ispod svih uspeha maratonske vicešampionke Evrope iz 2006. godine ima više od 65 godina i ne sme napolje bez dozvole.
– Stalno smo u telefonskom kontaktu, a viđamo se samo na daljinu. Kada njemu, njegovoj supruzi i ćerki odnesem naručene potrepštine. Svo troje su u rizičnoj grupi, pa zbog opasnosti od zaražavanja korona virusom svakako ne bi napuštali njihov dom. Tu sam ja da im se nađem u muci. Sve trčeći, kao i jednoj prijateljici. Pre neki dan me pitala mogu li joj uzeti vitamine u apoteci i stići za sat vremena do nje, jer nas deli podosta kilometara. Naravno, spojila lepo i korisno. Fino sam se istrčala i posle 25 minuta joj se stvorila pred vratima. Moramo se dovijati, kako znamo i umemo, da bismo bili korisni i drugima i sebi. Pa, ja nisam ni u vreme NATO napada 1999. godine bila neaktivna. Izlazila sam na stazu čak i kada je bombardovana Čigota. I sada se snalazim, sve u nadi da će ovo zlo proći u skorije vreme i da će atletska sezona biti regularno privedena kraju, kada su već otkazana mnoga takmičenja predviđena za ovo proleće, početak i sredinu leta.
Osvajačica pet bronzi u kros trkama na EP, šest medalja na Mediteranskim igrama (na 10.000 metara, 5.000 m i u polumaratonu), dvostruka kontinentalna prvakinja u tračanju na 10 kilometara u kategoriji starijih juniora i vlasnica još nekoliko odličja sa EP i SP iz mlađih dana, nada se da će dogodine učestvovati na svojim šestim Olimpijskim igrama.
– To mi je jedan od glavnih motiva u poslednje vreme. Prvih 20 godina karijere sam s više pritiska jurila rezultate, a poslednju deceniju više uživam na stazi. I gledam kako što bolje da iskoristim stečeno iskustvo. Biće mi potrebno i u borbi za olimpijsku normu. Skupila sam već prilično bodova, na trci u Hamburgu, krajem aprila, očekivala sam da napravim ključni korak ka Tokiju, ali je ova pandemija odložila celu tu priču. Razumni su mi i odluka o pomeranju Igara i davanje svima jednakih mogućnosti da se plasiraju na najveće sportsko takmičenje. Imam šansu da se sve do sledećeg 29. maja izborim za šesto učešće na OI.
Pre pokušaja da nastavi niz započet još 2000. godine u Sidneju, pa nastavljen 2004. u Atini, 2008. u Pekingu, 2012. u Londonu i 2016. u Rio de Žaneiru, nesalomiva Užičanka želi spremna da dočeka ovogodišnji šampionat Evrope.
– Već sam se kvalifikovala za to takmičenje u avgustu. Još da se situacija toliko smiri da bude moguće njegovo održavanje u Parizu. Vredno treniram i nadam se najboljem. Mislim, prvenstveno na zdravlje. Svih nas. U ovom trenutku nema preče stvari od toga – u pravu je Jevtićeva.
(Danas)
