Da se odnarođeni režim Mila Đukanovića nalazi u ozbiljnom problemu pokazuje činjenica da su mirne šetnje, litije i molebani verujućeg naroda u Crnoj Gori iz nedelje u nedelju sve masovniji, te da je propalo očekivanje da bi mogli da budu isprovocirani incidenti, i na taj način diskreditovana okupljanja protiv lakrdije zvane Zakon o slobodi veroispovesti.
Međutim, nova saznanja dobro obaveštenih krugova bliskih crnogorskom režimu upućuju na to da se Đukanović i njegova kamarila odskora nalaze i u pravom stanju panike. Naime, u pokušaju da pridobiju podršku za borbu protiv sopstvenog naroda počeli su da obijaju pragove najmoćnijih zapadnih prestonica, a koliko su u tome spremni da se ponize pokazuje i to da pojedine dojučerašnje saveznike mole i preklinju da povuku izjave i stavove koji im ne idu u prilog.
U ovoj disciplini se zasad posebno istakao ambasador Crne Gore pri Svetoj stolici i jedan od najlojalnijih Don Milovih satrapa, Miodrag-Mićo Vlahović. Vlahović je, po Đukanovićevim instrukcijama, moljakao vatikanske zvaničnike da demantuju i proglase lažnom izjavu mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija da je prilikom nedavne posete Vatikanu dobio podršku u zahtevima za povlačenje tzv. Zakona o slobodi veroispovesti. Inače, Vlahović se u ovom ponižavanju do te mere pogubio, da je krenuo da bulazni o nekakvom viševekovnom iskustvu crnogorskih vlasti sa katoličkom crkvom i zajednicom. Možda su iz njega progovorili stavovi čelnika nevladine organizacije zvane „Crnogorska pravoslavna crkva“, raspopa Miraša Dedeića, da bi pristao na sve samo da se odvoji od Srpske pravoslavne crkve (SPC), pa čak i da Crnogorci postanu katolici…
Može se samo zamisliti na kakve je reakcije predstavnika Svete stolice naišao Vlahovićev bedan nastup, posebno imajući u vidu da papa Francisko nastoji da izgradi što bolje odnose sa SPC, o čemu svedoči odlučno odbijanje da kanonizuje zločinačkog zagrebačkog nadbiskupa iz vremena fašističke tzv. Nezavisne države Hrvatske Alojzija Stepinca, ali i otpor Vatikana jednostrano proglašenoj nezavisnosti tzv. Kosova. A Đukanovićevom režimu ostaje da se nada da će obijanje pragova i moljakanje dati više rezultata na nekom drugom mestu.
(nacionalist.rs)
