Tri nedelje od početka mobilizacije pokreta “Žuti prsluci” i bunta građana nezavodoljnih opštom politikom vlasti, francuski predsednik Emanuel Makron sinoć je iz Jelisejske palate obećao narodu nekoliko mera za poboljšanje kupovne moći, povećanja minimalne zarade i ukidanje pojedinih poreskih dažbina za penzionere s niskim primanjima.
Makron je rekao da će od 2019. godine biti povećana minimalna zarada za 100 evra mesečno i da će biti ukinute neke poreske odredbe koje se odnose na penzije.
“Minimalna zarada će biti povećana za 100 evra mesečno počev od 1019. godine”, rekao je on i dodao da će biti povećane penzije koje su ispod 2.000 evra ukidanjem poreza.
Predsednik je rekao da želi preduzimanje hitnih mera među kojima je ukidanje poreza na dodatne sate rada zaposlenih od 1. januara. Prema njegovim rečima, ta mera stupa mnogo ranije na snagu jer želi da njegova obećanja bude odmah vidljiva.
Makron je takođe priznao da pored nelagodnosti kod zaposlenih postoji i nelagodnost u demokratskom procesu.
“Verovatno nismo dovoljno odgovorili na brojna pitanja za godinu i po dana rada. Možda vam se činilo da to nije moja briga i da imam druge prioritete. Večeras želim veoma jasno da kažem da sam sa vama”, rekao je Makron često kritikovan da je samo predsednik bogataša i da je arogantan prema drugima.
Makron je dodao da gnev i ogorčenje u društvu nisu od juče i da su nedavni događaji duboko potresli naciju, i osudio nasilje na ulicama tokom protesta.
Makronov govor, koje su prenosile uživo francuske televizije, trajao je 13 minuta i završen je rečima “Živela Republika! Živela Francuska!”
Novi ustupci koje je predsednik Francuske Emanuel Makron najavio u dugo očekivanom obraćanju naciji tek treba da ubede pokret “žutih prsluka” koji danas nastavlja mobilizaciju, dok se javnosti sve više pominje novi protest u subotu, preneli su danas francuski mediji.
Mnogi Francuzi na društvenim mrežama kritikuju od jutros Makronovo obraćanje iz Jelisejske palate, najpre što je snimljen govor, a ne uživo, što oni smatraju nedostatkom poštovanja prema građanima.
Oni postavljaju i pitanja kako će neki ustupci biti sprovedeni, jer se i dalje “ne dira u novčanike bogataša”.
Mediji različito reaguju, od lista “Parisien” s naslovom “Ovog puta je odgovorio” do levičarskog “Liberasiona” koji ironično navodi: “Samo malo smo vas razumeli”.
Makron, kojeg je gledalo 21 miliona ljudi, obećao je niz ustupaka kako bi smirio krizu “žutih prsluka”, među kojima povećanje minimalne zarade od 2019. godine za 100 evra mesečno, kao i razne olakšice za zaposlene i penzionere sa malim primanjima.
Mnogi stručnjaci smatraju da ma koliko Makronovi ustupci mogu biti jaki, takve mere nisu uspele da u potpunosti smire bes građana, koji su od 17. novembra mobilisani širom zemlje, a svake subote organizuju proteste u velikim gradovima.
Žuti prsluci navode da jesu vrata otvorena s vlastima ali da će nastaviti da se bore.
Opozicija je takođe bila medju prvim u reakcijama. Lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon već je reagovao pozivom na nastavak protesta.
Predsednica ekstremne desnice Marin Le Pen je rekla da je dobro što Makron odustaje od nekih poreza, ali konstatovala da predsednik ne priznaje da narod osporava model koji on zagovara, a to su “divlja globalizacija, nelojalna konkurencija, široko rasprostranjena slobodna trgovina i masovna imigracija”.
Predsednik sindikata CGT Loran Berže je rekao da Makron nije razumeo bes, jer je ponudio kratkoročna rešenja.
Sa političke strane, premijer Eduar Filip će se danas obratiti parlamentu dok su razni ministri pozvani da u medijima odgovore na pitanja gradjana.
Makron će danas imati sastanke s bankarskim i predstavnicima velikih preduzeća koje će zamoliti da učestvuju u zajedničkom naporu ka rešavanju krize, koja se smatra najvećom od njegovog dolaska na vlast u maju 2017. godine.
Vlada Francuske saopštila je danas da će poreske olakšice i ostale fiskalne mjere koje je objavio predsjednik Emanuel Makron, da bi ublažio velike proteste, koštati od osam do deset milijardi evra.
Ovaj podatak objavio je portparol Vlade Benžemon Grivo u izjavi stanici “BMF-TV”.
Grivo je rekao da će Vlada ostvariti uštede u državnom budžetu da bi omogućila finansiranje ovih mjera.
Protesti, tokom kojih je bilo i blokiranja puteva, nanijeli su velike ekonomske gubitke firmama koje su izgubile mušterije zbog nemira u centrima gradova i naselja.
Reakcije u Njemačkoj: Ustanak koji potresa francuske temelje
Nemački mediji u tekstovima koji se odnose na proteste „žutih prsluka” u Francuskoj navode da se radi o ustanku koji „potresa francuske temelje”, kao i da je predsednik Emanuel Makron poljuljan i da je „žrtva revolucije koju nije znao da predvidi”.
„Grad koji zadržava dah u išcekivanju. Deluje da su sve oči uprte u Pariz, Francusku, u Emanuela Makrona. Da li se Francuzi opet igraju revolucije ili će stvarno biti gadno? Da li je ovo možda poslednje poglavlje neoliberalne bajke u koju više niko ne želi da veruje”, piše list „Velt” o protestima „žutih prsluka” u Parizu.
„Paradoks je što je Makrona – čoveka koji je za godinu dana od političke zvezde postao babaroga – na kolena oborio protivnik koji delimično ima iste argumente kao on. Obe strane odbacuju stare partije i tvrde da nisu ni levo ni desno. ‘Žuti prsluci’ u svakom slučaju povezuju liberalni zahtev za nižim porezom s borbom levice za veće minimalce i protiv bogatih u Parizu”, navodi nemački javni radio Dojčlandfunk.
Radio ističe da su time „žuti prsluci” dvostruko u pravu, jer porezi i dažbine u Francuskoj su najviši u Evropi.
„Istovremeno, socijalna nejednakost je ogromna. To danas osećaju pre svih siromašni stanovnici unutrašnjosti koji su upućeni na vozila i treba im jeftinije gorivo, ljudi koji o globalizaciji samo slušaju, ali od nje ništa ne vide. Utoliko su ‘žuti prsluci’ deo populističkog tona koji se na Zapadu proteže od Mađarske do SAD, od Italije do Velike Britanije”, piše u komentaru Dojčlandfunk, a prenosi Dojče vele.
Georg Blume, dopisnik „Špigla” iz Pariza, podseća na sve francuske proteste i revolucije, ocenjujući da ko se čudi što su protesti „žutih prsluka” nasilni, taj ne zna ili zaboravlja istoriju.
„Vodeći francuski istoričari sigurni su da pokret ‘žutih prsluka stoji u dugoj tradiciji francuskih narodnih ustanaka protiv vladajuće klase. Ti su ustanci retko kada bili mirni”, napisao je Blume u komentaru. On dodaje i da bi „svest Francuza” o nepravdi mogla da odredi pravac.
„Svuda na Zapadu se ogorčenost srednjih i nižih slojeva u globalizovanom kapitalizmu ukazuje destruktivno. U zemljama G7 poput SAD i Italije to je već dovelo do izbora nacionalističkih vlasti u čija se demokratsko-humanistička ubeđenja može sumnjati. U Nemačkoj to hrani AfD. U Francuskoj se nezadovoljstvo ovih sedmica ne pokazuje na biračkim mestima, nego na ulici”, ocenio je Blume.
Prema njegovim rečima, u „žutim prslucima” se može videti i „nova snaga istorije”. „Makron ima izbor. Može da dopusti proteste, pa da ih onda guši. Na to ukazuju snimci 150 uhapšenih pariskih učenika koji kleče pred policijom kao u logoru. ‘Žuti prsluci’ traže novu socijalnu i obrazovnu politiku koja odgovara njihovoj epohi. Vreme je da Makron to prihvati”, zaključio je Blume.
(Agencije)
