PIŠE: Slobodan Durmanović
Iako je i pre zvanične inauguracije novih članova Predsedništva BiH bilo jasno da i sa njima u Predsedništvu BiH ostaju stare nepremostive političke razlike između srpskog, s jedne strane, te bošnjačkog i hrvatskog člana, s druge strane – to se vrlo glasno potvrdilo i prilikom zvaničnog stupanja na novu dužnost Milorada Dodika, Šefika Džaferovića i Željka Komšića.
Komšić je još pre inauguracije razljutio Srbe sa obe strane Drine izjavom da “BiH treba da prizna Kosovo”, mada je dodao da “čisto sumnja da ćemo u Predsedništvu BiH sa Dodikom doći do te odluke”. A u svom govoru tokom inauguracije čvrsto se založio za članstvo BiH u NATO alijansi, više negoli i za članstvo u EU. Budućnost BiH, po mome ubeđenju, jeste članstvo u NATO savezu i članstvo u EU. To su ujedno i garanti sigurnosti i prosperiteta naše države i njenih građana. NATO put Bosne i Hercegovine je danas tamo gde je bio kada sam poslednji put, pre četiri godine, u istom svojstvu, bio u zgradi Predsedništva. Sada je došlo vrijeme da to promenimo i ja neću propustiti priliku koja se može ukazati da to, kroz aktiviranje MAP-a za članstvo u NATO savezu, promenim”, poručio je Komšić.
Sličnim tonom govorio je i Šefik Džaferović kada je reč o pridruživanju NATO-u. “Kada je u pitanju odbrana, moramo se založiti za daljnju reformu odbrambenog sistema u skladu sa NATO standardima i Pregledom odbrane koji je usvojilo Predsedništvo u prethodnom mandatu(….) Naše Oružane snage u najvećoj meri već primjenjuju NATO standarde. Učestvuju u međunarodnim sigurnosnim i mirovnim misijama pod okriljem ove organizacije, kao i Organizacije UN. Očekujemo da će uskoro biti aktiviran Akcioni plan za članstvo BiH u NATO-u, kako bi se nastavilo sa reformama našeg odbrambenog sistema”, rekao je DŽaferović.
Dodik se u svom govoru na inauguraciji nije usprotivio članstvu BiH u NATO kao što je to činio u svojim javnim nastupima u proteklih nekoliko meseci, ali se pozvao na Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka i vojnoj neutralnosti koju je Narodna skupština Republike Srpske donela 18. oktobra 2017. godine. „Republika Srpska je trajno opredijeljena za poštovanje ustavnog poretka BiH nastale međunarodnim ugovorom uz garancije velikih sila i potpise Srbije i Hrvatske(….) BiH se graniči sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom. Hrvatska je članica EU i NATO pakta, kao i Crna Gora. Srbija ima status u NATO Partnerstvu za mir, kao što ga ima i BiH. To govorim zbog potrebe i upućenosti za razvijanje regionalne saradnje, polazeći od toga da jedni drugima trebamo biti podrška i pomoć u današnjem nestabilnom i dezorijentisanom svetu. Razne izjave i sporenja mogu najviše štete doneti BiH”, naveo je Dodik u svom inauguracionom govoru.
Valjda je računao da ne treba da citira šta piše u Rezoluciji o vojnoj neutralnosti RS, te da su Džaferović i Komšić u proteklih godinu dana pročitali da u tom dokumentu stoji da je “Republika Srpska opredeljena da svaki budući status koordiniše sa Srbijom kao potpisnicom Dejtonskog sporazuma”. ” U skladu s tim Narodna skupština RS donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti RS u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma u RS na kome bi se donela konačna odluka o tom pitanju”, ističe se u pomenutom dokumentu.
Naravno da sve ovo znaju i Džaferović i Komšić, kao što i Dodik zna da se sve političke partije Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH zalažu za članstvo BiH u NATO alijansi, često i više i pre nego za članstvo u EU. U poslednje vreme, u tome su prednjačile upravo vodeća bošnjačka Stranka demokratske akcije(SDA) iz koje dolazi DŽaferović i Demokratska fronta (DF) čiji je Komšić vođa. Kao što su najčešće iz te dve stranke isticali da “BiH treba da prizna Kosovo”.
No, srpski član Predsedništva BiH ima ustavni mehanizam pomoću koga može vrlo lako da odbaci sve što se može smatrati ugrožavanjem vitalnog nacionalnog interesa RS, a Dodik je u svom govoru jasno poručio da će tako i činiti, kao što se to radilo i pre njega. “U slučaju da kao član Predsedništva BiH budem preglasan u Predsedništvu, imam pravo proglasiti da je takva odluka destruktivna po životni interes Republike Srpske i tražiti da se o tome izjasni Narodna skupština RS. Ako Narodna skupština dvotrećinskom većinom potvrdi moje protivljenje odluci Predsedništva BiH donesenoj preglasavanjem, takva krnja odluka Predsjedništva neće stupiti na snagu. Drugim rečima, smatraće se da takva odluka nije ni postojala, kao što se već dešavalo u nekim ranijim slučajevima”, poručio je Dodik.
Dvotrećinska većina o kojoj govori Dodik postojala je i ranije, bez obzira na nepomirljive razlike među srpskim političkim partijama u RS, a postojaće i ubuduće, bez obzira što sadašnja koalicija okupljena oko SNSD-a za formiranje nove Vlade RS nema dvotrećinsku podršku u Narodnoj skupštini RS. Drugim rečima, kada je reč o ustavom definisanom vitalnom nacionalnom interesu, u Narodnoj skupštini RS lako se dolazilo ne samo do dvotrećinske većine, već i do gotovo stopostotne saglasnosti svih srpskih poslanika, pa će tako, po svemu sudeći, biti i u naredne četiri godine. Tačnije, u te četiri godine BiH neće stići u NATO alijansu, a da li će dobiti Akcioni plan za članstvo u NATO-u(MAP) najviše će zavisiti od političke volje u NATO-u. Jer, ako se Dodik bude pridržavao svog obećanja da RS i njena Geodetska uprava neće uknjižiti vlasništvo nad 23 vojne lokacije na ministarstvo odbrane BiH – što je do sada bio uslov NATO-a za aktiviranje MAP-a – onda BiH neće dobiti ni MAP.
Naposletku, ali ne i najmanje važno, između Dodika, DŽaferovića i Komšića ostaju nepremostive razlike i u vezi ostanka OHR-a i stranih sudija u Ustavnom sudu BiH. Dodik je ponovio svoj stav da sa OHR-om i troje stranih sudija od ukupno 7 sudija Ustavnog suda BiH “BiH nema pun unutrašnji suverentitet”, ali to nimalo ne smeta njegovim kolegama, a posebno DŽaferoviću za kojeg je Dodikov stav potpuno neprihvatljiv. ” I visoki predstavnik i strane sudije su deo Dejtonskog sporazuma(…) Ukoliko se Dodik i slične politike nastave ovako ponašati, doći će u pitanje i Dejton. Tada dolazi u pitanje sve, ali jedino neće doći u pitanje država BiH”, zapretio je Džaferović.
Dakle, ako je suditi po ovim nepremostivim razlikama, u naredne četiri godine neće biti ukinut OHR, niti će strane sudije otići iz Ustavnog suda BiH, niti će BiH ući u NATO, niti priznati samoproglašeno Kosovo. Sem ako možda predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u međuvremenu, ne postigne “dogovor” sa vođama kosovskih Albanaca o “razgraničenju” na Kosovu i Metohiji, a to podrže i Dodik i Džaferović i Komšić i ostali u BiH, pa sa time onda otpočne i neka vrsta političke trgovine u samoj BiH. Koja će se, naravno, završiti bez “razgraničenja” BiH, jer na tako nešto neće pristati niko u Federaciji BiH, s obzirom da ne pristaju ni na mnogo manje od toga, poput već predloženog ukidanja OHR-a i odlaska stranih sudija.
(nspm.rs)
