Britanski premijer Boris Džonson uputio je pismo predsjedniku Evropskog savjeta Donaldu Tusku u kojem ga obaviještava da nema izbora nego da potvrdi da se Velika Britanija formalno slaže s produženjem roka za izlazak iz Evropske unije.
On je, međutim, rekao da je to odlaganje “neželjeno” i da je “nametnuto ovoj vladi protiv njene volje”, prenosi AP.
Džonson je zatražio od preostalih 27 članica EU da “jasno kažu da dalje produženje roka poslije 31. januara neće biti moguće”.
Ranije danas objavljeno je da je EU pristala da odloži Bregzit do 31. januara sljedeće godine, samo tri dana prije nego što je on trebalo da se sprovede.
Tusk je napisao na Tviteru da se 27 zemalja članica EU složilo da prihvate “zahtjev Velike Britanije za fleksibilan rok Bregzita do 31. januara 2020. godine”.
Izraz fleksibilnost znači da će Velika Britanija moći da napusti ranije EU ako sporazum o Bregzitu, koji je postigao premijer Boris Džonson, bude ratifikovan prije 31. januara.
Još jedan poraz u parlamentu
Poslanici donjeg doma britanskog parlamenta odbili su zahtev premijera Borisa Džonsona da vanredni parlamentarni izbori budu raspisani 12. decembra.
Za raspisivanje izbora 12. decembra glasalo je 299 poslanika, a protiv 70, dok je za usvajanje takve odluke bila potrebna dvotrećinska većina, odnosno podrška 434 od 650 poslanika.
Pošto su poslanici odbili njegov zahtev, Džonson je kazao da će poslati u parlament kratak predlog zakona o izborima 12. decembra.
Za razliku od večerašnjeg glasanja, za usvajanje tog zakona potrebna je prosta, a ne dvotrećinska većina.
Opozicione stranke su večeras navele da žele izbore, ali ne pod Džonsonovim uslovima.
Liberalne demokrate i Škotska nacionalna partija planiraju da izdejstvuju raspisivanje izbora za 9. decembar, korišćenjem drugačije procedure.
Džonson je tražio raspisivanje vanrednih izbora kako bi rešio krizu oko Bregzita, pošto se nada da će njegovi konzervativci dobiti većinu u parlamentu, što bi olakšalo proces usvajanja sporazuma o izlasku Velike Britanije iz EU.
(Tanjug, Beta)
