Nakon vesti o pogoršanju odnosa između apsolutnog gospodara Crne Gore Mila Đukanovića i njegovog dugogodišnjeg glavnog političkog savetnika Milana Roćena, te o Roćenovim namerama da prouzrokuje rascep u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS) i javnosti predoči dugo skrivane kompromitujuće podatke o Đukanoviću, Đukanović je, kako saznajemo od krugova bliskih vrhu crnogorskih vlasti koji su insistirali na anonimnosti, odlučio da pređe u svojevrsnu kontraofanzivu. Naime, Đukanovićev čovek za prljave poslove, “kontroverzni biznismen” Zoran Bećirović-Ćoćo, inače istaknuti eksponent crnogorskih kriminalnih krugova, posredstvom svojih veza iz ruskog podzemlja došao je do podatka da Roćen na sve načine pokušava da se dodvori uticajnim krugovima u Kremlju i da ujedno reaktivira svoj nekadašnji agenturni odnos sa ruskim službama bezbednosti, uspostavljen u periodu kada je bio na diplomatskoj dužnosti u Rusiji, najpre kao ministar-savetnik u Ambasadi SRJ u Moskvi (1992-1997), a zatim, od 2003. do 2006. godine, i kao ambasador Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Da pojasnimo, Roćen je u tom periodu, u skladu sa svojom reputacijom intriganta i manipulatora, izgrađenom još u periodu članstva u Savezu komunista Crne Gore (SKCG), od ruskih službi bio tretiran kao sitni i marginalni doušnik. Inače, Roćenova ideja je da ove veze iskoristi kako bi ruskoj strani otkrio neke od najmračnijih i najstrože čuvanih tajni Đukanovićevog režima, kako bi zauzvrat, posredstvom Kremlja, pokušao da obnovi veze sa zvaničnim Beogradom, pokidane nakon što je, kao ministar spoljnih poslova Crne Gore, bio jedan od glavnih lobista priznanja tzv. Kosova od strane zvanične Podgorice. Po svemu sudeći, Roćen je shvatio da brod kojim Đukanović kormilari neumitno tone, zbog čega mu je krajnji cilj da, obnovom kontakata sa Beogradom, sebe zaštiti od krivične odgovornosti u sasvim izvesnoj novoj podeli (političkih) karata u Crnoj Gori u narednom periodu, a s obzirom na vodeću ulogu u uticajnoj političko-bezbednosno-kriminogenoj “Grand ekipi”, koja mu je omogućila da njegova građevinska firma “Bemaks” na krajnje sumnjiv način faktički monopolizuje oblast niskogradnje u Crnoj Gori.
Međutim, u svim ovim kalkulacijama, Roćen je prevideo da su srpske vlasti u više navrata ponovile principijelan stav da se neće mešati u međusobne razmirice aktera na crnogorskoj političkoj sceni, ali i to da, očigledno, ni ruske bezbednosne strukture više nemaju sluha ni strpljenja za njegovu servilnost i udvorištvo.
Kako stvari stoje, Roćen je u pokušaju da se približi ruskim službama pokrenuo brojne kontakte u oblasti politike, bezbednosti, ali i kriminala, na koji način je podatak o njegovim namerama i procureo ka Ćoću. Pošto ima duži istorijat sukoba sa Roćenom, Ćoćo je jedva dočekao da ova saznanja prenese Đukanoviću, i da na taj način istovremeno postigne dva cilja – da se umili crnogorskom diktatoru i da ocrni Roćena. Nakon toga, kako smo saznali od istih izvora, Đukanović je doneo čvrstu odluku da se do kraja razračuna sa Roćenom i u potpunosti ga “počisti” iz DPS i sa crnogorske političke scene.
Iako tek ostaje da se vidi čime će rezultirati lomovi u redovima Đukanovićeve kamarile, evidentno je da oni postaju sve učestaliji, što je manifestacija terminalne bolesti i truljenja nakaznog sistema koji već predugo drži građane Crne Gore u mraku i strahu.
(nacionalist.rs)
