PIŠE: Slobodan Reljić
Trg u grčkom malom gradu u korona dobu. Opusteo. Iako su ljudi tu negde. Gde bi bili. Muškarac u kačketu prilazi orkestru, njih troje, i nešto im govori… Znate, ono kad se naručuje pesma kod balkanskih naroda. „Zorba“, viče i diže prst…
„Zorba“, smeši se muzikant. I kreću „oni“ tonovi…
Trg kao da se trže. Čovek izlazi na tu tvrdu čistinu. Podiže ruke, kreće se kao što svi znamo da Zorba treba da se kreće… Odjednom se trgoše uši, dižu se pogledi… Rađa se čudo! Vraća se život.
Neko udari dlanom od dlan. Drugi, treći… Nekoliko devojaka izađe pored igrača. Sve se više udara dlanom o dlan. Trg se puni. Javni čovek izlazi iz zone straha…
Jednom su (1964.) od ove priče Nikosa Kazancakisa Entoni Kvin i Irena Papas, uz pomoć Mikisa Teodorakisa, napravili svetski spektal, ali ovo je više od toga. Ono od čega je Kazancakis napravio sve.
Ovo nije isprazni spektakl iako se širi preko Vibera, ovo je pravi život koji se razliva kao talasi plime…
Da, hoću da kažem, oživljava svet posle korona-gašenja. Muzika i igra nisu obavezni. Strah koji se gomilao kao sumporne magle isparava. To traje. I trajaće.
Više se ljudi i ne boje virusa, već onoga što se iza korona-halabuke valja.
Od kakvog god da ste materijala, to osvajanje slobode vas ne ostavlja ravnodušnim. Neće to ići kao na grčkom trgu, jer korona-konkvistadori nisu bacili koplja u trnje.
Socijalna distanca, socijalna distanca, viču i dalje sa svih strana „čuvari reda“.
U nekim zemljama, podseća nas ovih dana misleći dr Paskal Sakre (kakvo retko biće danas!), „pacijenti mogu napustiti bolnicu pristajući da nose elektronske narukvice“. Slobodni um dr Sakrea upozorava da je ovo „uzorak svih totalitarnih mera koje su naše vlade planirale ili čak su već odličile da bi se kriza koronavirusa održala. Ići će se i mnogo dalje, bezgranično je a utiče na dobar deo sveta, ako ne na ceo svet“.
To se zasad koncentriše na reč „vakcina“, kojoj se onda dodaje pridev „obavezna“, pa se to podupire rizikom od „drugog talasa“. Ispituje se (ne)spremnost milijardi ljudi da prihvate „ponudu koja se ne može odbiti“.
„Da li se korumpirane vlade ponašaju kao ‘policijski psi’ sa ‘pastirskim instinktima’“, pokušavajući da ustanove „da li se ‘stado’, ipak, plaši da bi krenulo na svoju ‘vladu’“, pita se Mišel Čusodovski ovih dana razmatrajući složene odnose „globalnog kapitalizma, ‘svetske vlade’ i korona krize“.
„Analogija može biti jednostavna, ali psiholozi to smatraju relevantnim“, kaže on i navodi malo dorađeni citat iz wikihow.com na temu Teach–Your–Dog–to–Herd: „Neke rase pasa [korumpirani političari] imaju pastirske nagone koji se mogu izoštriti pravom obukom i podsticati [mito]… učite svog psa [političkog opunomoćenika] bazičnoj poslušnosti i gledajte da li to [on, ona] pokazuje pastirske sklonosti… Uvek potražite trenera koji koristi metode obuke zasnovane na nagradama [mito, lični dobitak, politička podrška, pristup visokim funkcijama]“.
Ovo je deo korona-operacije. Globalni kapitalizam je više nego obično aktivirao „svetsku vladu“ koju je, upokojeni Dejvid Rokfeler, tako brižljivo podizao kroz Bilderberg grupu i slična okupljanja. I kako je ponosito napisao u svojim Memoarima: „Neki su verovali da smo deo tajnog kulta kabale koji radi protiv najboljeg interesa Sjedinjenih Država, karakterišući moju porodicu i mene kao ‘internacionaliste’ i kao deo zavere da sa drugima iz celog sveta gradimo sve integrisaniju globalnu političku i ekonomsku strukturu, jednu jedinu ako hoćete. Ako je to optužba – ja sam ponosan na to.“
Naravno, Dejvid Rokfeler je bio svestan da bi „bilo nemoguće da razvijamo naš plan za svet da smo bili izloženi svetlima javnosti tokom tih godina“ i zato se u junu 1991. na sastanku Bilderberg grupe u Badenu u Nemačkoj zahvalio (to je posle i objavljeno) „Vašington postu, Njujork tajmsu, Tajm magazinu i drugim sjajnim publikacijama čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali svoje obećanje o diskreciji skoro 40 godina“. Dakle, nije to zavera, javlja nam prvi među zaverenicima, nego rad na kontroli svetske zajednice a da ona niti te je izabrala za to, niti može saznati šta ti smeraš. On jedino ne sumnja da to treba činiti.
Korona-događanja su aktere rokfelerovskog svetskog poretka u priličnoj meri izvela na čistac. Više tu nije od pomoći ni najvrednije CIA-čedo – „teorija zavere“.
Sve što su nazivali preteranim, nemogućim da se smesti u glavu običnog čoveka koji veruje svojoj demokratiji i svom biznisu – sad se pokazuje kao nešto što se dešavalo.
Uskoro ćemo postati svesni da je nama lažnija normalna istorija, ona kojoj uče decu u školama, od prokaženih „teorija zavere“.
Usput da kažemo, da CIA operacije „teorije zavere“, u insajderskim ocenama, smatra jednim od svojih najvećih dostignuća.
Tako danas „otkrivamo“, a da niko ne sumanja, da su Bil Gejts i Rokfeleri, samoproglašeni filantropi, vrhovni štab koji radi sa lojalnim/ucenjenim/pritisnutim saradnicima širom sveta. Oni imaju svoje ljudstvo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a koji god grumen da prevrneš eto te na tragu Bila i Melinde a iza njih planina od Rokfeler fondacije i naravno mnogi, mnogi drugi.
Vlade, naravno, nekritički slede poruke iz SZO i sprovode pandemijske naredbe i sem retkih niko i ne pita – zašto se ovo čini. I ne protivreči se SZO. Ne uključuje se mozak, ni slučajno. Jer onda bi sve đavo odneo.
Zna Bil, širi se svetom kao „očenaš“. Luciferov doduše.
Vraćaju se priče, a da im niko više i ne oponira, da je Bil već sterilisao devojčice u 74 zemlje, uložio u zdravstvene operacije 30 i nešto milijardi dolara, ili možda celih 54 milijarde. Objavio javno i plan – ako se bude dobro radilo možda se populacija na Zemlji smanji u prvom cugu za 10 do 15 odsto. Da se ukloni milijarda ljudi!? Da „mi“ (niko ne veruje da će on biti „mrtav i beo“ u toj milijardi !) prodišemo. Pa, da posle nastavimo. Zato vakcina, vakcina i nano-čipovi.
Dosta su se ovi poslovi radili ovako poluorganizovano i haotično. „Zlatna milijarda“ je cilj od koga se ne odustaje.
Daće se još milijardi dolara. Evo Rokfeler fondacija je 21. aprila objavila plan za testiranje Amerikanaca: svih Amerikanaca.
Nema više migoljenja. I nema tu nikave „zavere“, to je Nacionalni akcioni plan za testiranje Kovid-19 – pragmatični koraci za otvaranje naših radnih mesta i naše zajednice.
Posle Gejtsove najave imunitetnih pasoša, javljaju vam da osnovne ljudske potrebe (ne bih ovde koristio pojam „ljudskih prava“ jer je ciničan) – susretanje i okupljanje ljudskih bića – neće biti dozvoljene bez vakcine.
Ovaj dokument je, u stvari, „nacrt za stvaranje kolosalne baze podataka DNK za celokupno američko stanovništvo“.
Zagonetni „Plan 1-3-30“, u stvari, znači – počelo bi se sa testiranjem 1 milion građana nedeljno, a onda kako se projekat zahuktava 3 pa 30 miliona nedeljno. Potrajalo bi to pola godine, ali vredi. Veliki posao.
Plan predviđa „praćenje pandemije i prilagođavanje mera socijalne distance… pokretanje najvećeg javnog ispitivanja u američkoj istoriji… a koordinaciju tako masivnog programa treba tretirati kao ratni napor“.
Ratni rečnik u korona-vremenu je standard.
Američki predsednik Tramp ne pokazuje razumevanje za početne radove Bila Gejtsa, što bi značilo da ni ovo Rokfelerovo „neće proći“ tek tako, jer izbori su tu. Doduše, ni u svetu nadanja, ne valja padati u svet iluzija. Vrana vrani oči ne vadi, govorili su oprezni. Ali, činjenica jeste, da se „stado“ uskomešalo.
Jer, kovid-19 je, ipak, pretnja „stadu“ rešetom. Ili da upotrebimo i onu drugu narodnu izreku: Pucanje topom na vrapce.
Već pomenuti dr Paskal Sakre svoj tekst „SZO i EU žele kovid vakcinu za celi svet, a šta je sa vodom i hranom“ počinje ogoljenim činjenicma : Kovid-19 324.990 smrtnih slučajeva širom sveta, a posledice nedostupnosti vode – 1.922.148 smrti od 1. januara do 15. maja; u ovoj godini umreće više od 5 miliona ljudi usled nedostatka vode, a veliki deo te zastrašujuće kolone smrti su deca! Niko ne poziva ni na kakvu akciju da se farisejski filantropi zauzmu da se žedni napiju a gladni nahrane. A žeđ i glad su strašniji od svih bolesti. I deo su iskonskog straha ljudskog bića.
Od gladi, koja se u dobu moderne medicine klasifikuje kao pothranjenost, svake godine umire između 2 i 5 miliona dece. Polovina smrti dece mlađe od 5 godina je od gladi.
„S obzirom na trenutno stanje poljoprivrede u svetu, bez problema bismo mogli nahraniti 12 milijardi ljudi. Drugim rečima, svako dete koje umre od gladi je u stvari ubijeno“, tvrdi Žan Cigler, švajcarski političar koji je bio specijalni izvestilac za pravo stanovništva na hranu Saveta UN za ljudska prava od 2000. do 2008.
Zato što se usudio da stavri gleda drugačije od miliona umreženih i dobro plaćenih eksperata Ciglerovo iznošenje istinitih činjenica je tretirano kao „teorija zavere“.
Čudi se ovih dana jedna doktorka iz Belgije: „Diplomirala sam anesteziju i reanimaciju pre 17 godina i tako sam navikla da nosim masku a sad vidim kako ih svi nose. Zašto se ovaj gest koji je daleko od toga da je značajan nameće celoj zdravoj populaciji, uprkos snažnom protivljenju velikog broja stručnjaka?“ Zašto? Zato što je kovid-19, u savremenom globalnom društvu, sve pre nego bolest. Bolje rečeno, to je opasan virus od koga je obolelo društvo poznog imperijalističkog kapitalizma i neki pojedinci rasuti širom sveta.
Inače, sve je oko korona virusa „okruglo pa na ćoše“, kao u onom proročanskom filmu Aleksandra Petrovića „Biće skoro propast sveta“ (1968). /Napravio Jova kola bez točkova,/ Pa ih tera svaki dan/Vazda je pijan/ a sve počinje od stanja /Ej, vetar duva, šljive opadaju, Siromašni jadni/ povazadan stradaju…/. Svetska istorija u šest stihova bećarca.
Tako oko kovida-19 ništa nije izvesno i pouzdano osim angažovanja Bila Gejtsa kao frontmena neke operacije, koja se u medijskoj sferi predstavlja kao briga naddruštva, tzv. svetske vlade za prost svet. A iznad svega za one starije od 65 godina. „Da zaštitimo naše roditelje“, širi se refren. Na to ide činjenica da oni za koje se Gejts i lokalne vlade najviše staraju – najviše stradaju: u evropskim zemljama polovina umrlih su iz domova za stare koji bi po logici karantina koji je odmah nametnut – trebalo da budu najzaštićeniji.
Kao da im je zaštitu organizovala Kristin Lagard koja je kao prvo lice MMF znala da je „rizik dugog života“ na ovako politički organizovanoj planeti nepodnošljiv.
Pošto su izvođači operacije nacionalne vlade pod dirigentskom palicom Svetske zdravstvene organizacije ispada da je sposobnost nacionalnih država – užasno niska. Što si pod njihovom direktnijom kontrolom, utoliko više teško tebi.
A razaranje nacionalnih ekonomija, podsticanje unutrašnjih sukoba i nepoverenja, zaoštravanje problema kao da se čine s namerom ubrzavanja revolucionarnih lomove ili nekih ratnih rešenja.
Šta da kažete na razumevanje i mir s kojim britanska vlada podnosi činjenicu da je u martu ove godine u Velikoj Britaniji u odnosu na isti mesec prošle godine propalo 21.000 kompanija više, ili tehničko prenošenje američkog državnog sekretara činjenice da je bez posla ostalo najmanje 36 miliona Amerikanaca, ili razumevanje grčke i španske vlade kojima je turizam „grana života“ za sumanute kampanje o socijalnoj distanci…
„Vakcine, maske i zatvaranje zemlje! Naše zdravstvene vlasti i novinari imaju samo ove reči u ustima.“
Posledice se ne uzimaju u obzir. Kao da se radi o nekoj drugoj planeti. Kad čovek prestane da radi to podriva „reprodukciju stvarnog života“. Bolesnima se odlažu pregledi, operacije, terapije, glad (od koje je godišnje umiralo oko 9 miliona ljudi u svetu) preti da eksponencijalno poveća taj rezultat, zna se da se broj samoubistava značajno povećava, školski sistem će da izbaci milione dece i studenata čije će znanje biti najblaže rečeno upitno…
Beskrajan broj grupnih i pojedinačnih problema koji će poremetiti „reprodukciju“ društvenih odnosa, političkih procesa i institucija, nacionalnih kultura. Nacionalnih identiteta, ako baš hoćete.
„Zaključavanja ne samo da pokreću ekonomsku krizu, već podrivaju i uništavaju osnove građanskog društva a da i ne pominjemo prirodu vlasti i institucije države (osakaćene sve većim dugovima!), a koje će na kraju biti privatizovane pod nadzorom poverilaca velikog novca“. Valjalo bi dobro zapamtiti ovu opasku Mišela Čosudovskog.
Profesor Čosudovski se ovih dana setio i Vladimira Iljiča Lenjina i njegovog pisanija iz 1915. u jeku Prvog svetskog rata o „imperijalizmu kao najvišem stadiju kapitalizma“ koji je i tada (imperijalizam) išao u pravcu jedinstvene svetske koncentracije „koja će progutati sva preduzeća i sve države bez izuzetka“, ali sa rizikom da „pre uspostavljanja finansijskog centra i formiranja Svetske unije ultra imperijalizma – imperijalizam eksplodira“.
Nastojeći da „kapitalizam pretvori i njegovu suprotnost“ Vladimir Iljič tada je imao odgovor „Proleteri svih zemalja – ujedinite se!“.
Imperijalizam jeste eksplodirao, ali proleteri nisu uspeli da se ujedine.
U Švajcarskoj, koliko se zna, nema momaka kao one Iljičeve generacije. Ali, nisu prilike da će se na Istoku „vlast valjati ulicama“ što bi zapadni imperijalisti baš želeli. Rešenje se ni u Moskvu, ni u Peking, ovaj put neće moći poslati oklopnim vozom. To rešenja koja čekamo ne čini manje dramatičnijim.
Ali, dobro su pevali oni momci sa zlatnim zubom, violinom, kontrabasom i nakrivljenim šeširom koje je okupio Aleksandar Petrović da bi Ani Žirardo kao seoska učiteljica izgledala kao biće s druge planete. Istina o tom svetu je bila lažna /Ej, u mom selu nikad blata nema,/Ej, samo sada i kad kiša pada/. Očigledno lažna. Toliko očigledno da se nema šta reći, sem da pevaš bećarac. Zato se priča morala završti: /Ej, biće skoro propast sveta,/ Nek’ propadne nije šteta, / Nek’ propadne nije šteta/.
To što je sve to moralo da bude bećarac, nije kao što sad vidite nikakva neobičnost.
Nekad nam se činilo kao sjajna umetnička dosetka, a danas u korona svetu gotovo da znamo da drugačije i ne može.
(sveosrpskoj.com)
