Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je moralna i politička pozicija Srbije posle samita u Berlinu snažnija nego ranije.
On je dodao i da je Srbija u mnogo boljoj poziciji nego neki drugi, ali da je čeka teško vreme i mnogo problema.
Vučić je istovremeno, komentarišući jučerašnje neumerene zahteve Prištine, rekao da “naša pozicija ne zavisi od njih, ali da njihova pozicija potpuno zavisi od nas”.
Utisak svih ljudi sa kojima je danas razgovarao je, preneo je Vučić novinarima u Berlinu, posle sastanka sa nemačkim poslanicima, da je Srbija na samitu bila odgovorna, ozbiljna, želeći da doprinese snaženju i stabilizaciji regiona, a ne daljem urušavanju i eskalaciji sukoba.
“Naša moralna i politička pozicija danas je snažnija nego juče, ali nas u budućnosti, i zbog teške sitaucije, čeka još mnogo problema sa kojima ćemo morati da se suočavamo”, rekao je Vučić.
On je dodao da su neki mislili da je moguće doći do rešenja bez Nemačke i Francuske, ali da to nije realno.
Dodao je i da je video “junačenje” nekih ljudi posle skupa, da se govorilo da je na stolu bila i tema međusobnog priznanja, na šta je, kaže, mogao samo da se nasmeje.
“Oni vode spoljnu politiku tako da bi se dodvorili svojim biračima, a takvi nikad ne mogu da vode spoljnu politiku na dobar način. To rade još neki drugi u regionu”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Berlinu, na pitanje novinara šta je to Srbija postigla u Berlinu, odgovorio da je Srbija štitila svoje interese.
“Ne znam šta mislite da može da postigne i čime to merite? Ako merite ugledom, onda mislim da smo stekli još ugleda kao odgovorno i ozbiljno rukovodstvo, da smo u tom moralnom smislu u mnogo boljoj poziciji nego neki drugi. Ali, da to ne tumačim ja, to sam čuo i od nekih mojih veoma važnih sagovornika od jutros”, rekao je Vučić.
Ali, kaže Vučić, nama ostaje taj veliki, najveći problem koji imamo za budućnost – sve ovo o čemu mi govorimo su taktičke stvari, a strateški mi moramo da gledamo kako da rešavamo problem za budućnost, da se naša deca ne bi time bavila.
“Ako mislite da je nerešavanje problema najbolji put za rešavanje problema, ja mislim da je to nemoguće i da to ne postoji jer je samo pitanje kada će iz ekspres lonca da izbije proključala voda. Važno je da mi razmišljamo o tome kako da pronađemo kompromisno rešenje i koji su najbolji modusi za to”, istakao je Vučić.
Ali, ističe Vučić, ne možete da pronađete rešenje ako nemate ni dijalog, ako neko neće da ukine takse.
“Sinoć smo mi prihvatali različite varijante, fleksibilne za nastavak dijaloga, jedino što nismo mogli je neukidanje taksi. To sam rekao i pre dolaska ovde”, kaže predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, takse nisu samo rušenje CEFTA i S SP, već i elementarnih civilizacijskih normi koje govore o neophodnosti slobodnog protoka roba, usluga, kapitala i ljudi.
“To je nešto što postoji svuda u svetu. Ko ste vi da to ograničavate? Vi ste to potpisali 2006. Juče sam to rekao, 2008. godine, i nije važno ko je bio na vlasti Srbija, nije uvela nikakve takse iako je neko doneo deklaraciju o proglašenju nezavisnosti na njenoj teritoriji. Oni su otcepili deo teritorije Srbije, Srbija ni takse nije uvela, zato što je poštovala CEFTA sporazum. Mi ništa nismo uradili protiv njih, a oni su uveli takse protiv Srbije”, kaže Vučić.
Niko ne razume ni kako, ni zašto – da bi oni mogli između sebe da se tuku i da stiču popularnost u Prištini i da gledaju ko će duže da vlada, kaže Vučić i dodaje da ne veruje da je to bila njihova samostalna odluka.
“Ne mislim da je u to umešan Grenel (američki ambasador u Nemačkoj sa kojim su se juče sastali Tači i Haradinaj). Ali, neki ljudi sasvim sigurno jesu, a svoje sumnje i polusaznanja i saznanja ne mogu da podelim sa vama”, zaključio je on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da se odnosi Beograda i Prištine do sastanka u Parizu početkom jula promene i da će Priština razumeti da mora da se razgovara.
“Nadam se da će se stvari izmeniti, da će neko da razume da moramo da razgovaramo. To što će neko nekoga da vređa, viče ili da donosi neke mere, neće promeniti njihovu poziciju, koja u potpunosti zavisi od Beograda”, rekao je Vučić novinarima u Berlinu upitan da li očekuje da se nešto promeni u odnosima Beograda i Prištine do sledećeg samita u Parizu.
On je istakao i da pozicija Beograda ne zavisi u potpunosti od Prištine.
“Nadam se da će neko u Prištini imati dovoljno pameti da to razume”, rekao je on.
Tači: Neće biti dvostrukog suvereniteta
Predsjednik Kosova Hašim Tači ocijenio je da je Kosovo na samitu lidera zemalja zapadnog Balkana u Berlinu “dobro prošlo” i da je imalo jasne pozicije u vezi dijaloga sa Srbijom i u vezi liberalizacije viza za građane Kosova.
Tači je po povratku iz Berlina, na konferenciji za novinare na međunarodnom prištinskom aerodromu “Adem Jashari”, kazao da je organizatorima samita njemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsjedniku Emanuelu Makronu jasno tražio da se izjasne o neophodnosti liberalizacije viza za Kosovo.
Tači je kazao da smatra da će biti reakcije, jer već ima prvih signala nakon jučerašnjih poruka, te da će se ovo pitanje ozbiljno razmotriti.
Što se tiče dijaloga sa Srbijom, kako je naglasio, Kosovo je u svojoj prezentaciji bilo jasno da dijalog može da se nastavi bez uslovljavanja, te da je uvođenje taksi od 100 posto na uvoz robe iz Srbije i BiH bilo legitimno i pravedno i da takse treba da ostanu na snazi. On je kazao da čak ako Srbija nastavi svoju agresivnu politiku prema Kosovu, treba ići i dalje.
Predsjednik Kosova je naveo da je bila jasna poruka Merkelove i Makrona o potrebi pronalaska što bržeg, najbojeg i prihvatljivog rješenja između Kosova i Srbije, a pozicija Kosova je bila jasna da Srbija treba da prizna Kosovo bez uslovljavanja. Tači je ponovio da je u procesu dijaloga potrebna i velika uloga Sjedinjenih Američkih Država o čemu je juče u Berlinu, kako je istakao, razgovarano sa američkim ambasadorom u Njemačkoj.
Kosovski predsjednik je kazao da je pozicija SAD uvijek bila jasna, te da i pismo predsjednika Donalda Trampa treba da bude vodič u finalnoj fazi dijaloga između Kosova i Srbije.
“Nastavićemo da radimo na jednom sveopštem sporazumu, koji čuva multietnički karakter Kosova, ali Srbije, što obezbeđuje sigurnu evropsku budućnost, sporazumu međunarodno pravno obavezujućem, kojim će se zatvoriti sva otvorena pitanja između država Kosovo i Srbije”, kazao je Tači.
Ponovio je i da Kosovo neće dozvoliti nikakvu dvostruku suverenost na teritoriji Kosova, niti Zajednicu srpskih opština sa izvršnim elementima, niti model dvije Njemačke koji je prevaziđen i nije u skladu sa realnošću nezavisnog i suverenog Kosova, kao što neće biti dozvoljena ni ideja o podjeli Kosova ili stvaranju modela Republike Srpske.
Tači je istakao da se nada da će Kosovo na sljedećem sastanku u Parizu, 1. jula, biti spremnije i ujedinjenije, te da će dijalog dobiti novu dinamiku.
NYT: Sahrana etničkih podela
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron sastali su se u Berlinu s liderima Kosova i Srbije u pokušaju da dodju do mirovnog rešenja, ali da bi za pokretanje pregovora o normalizaciji odnosa sa mrtve tačke bilo nade prvo moraju da posreduju u postizanju još jednog mira izmedju dvojice kosovskih lidera, ocenio je Njujork tajms (The New York Times – NYT).
U tekstu o jučerašnjem samitu Zapadnog Balkana sa liderima Francuske i Nemačke, u Berlinu, list je podsetio da su predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić, na sastanku u Austriji prošlog avgusta nagovestili da bi konačno rešenje moglo podrazumevati razmenu teritorija i promenu granica.
Tači veruje da bi takav sporazum rezultirao srpskim priznavanjem Kosova, ali se kosovski premijer Ramuš Haradinaj oštro protivi bilo kakvim teritorijalnim ustupcima, opisujući tu ideju kao “prečicu ka tragediji”, piše list dodajući da se taj njegov stav pokazao kao moćno oružje u dugom rivalstvu sa Tačijem.
List citira diplomatu, direktora Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj Ljuljzima Pecija da je gradjanima dosta prepirki i da su Tači i Haradinaj “lideri prošlosti” a “njihovi animoziteti toksični za budućnost Kosovo koje bi trebalo da bude multietnička i gradjanska država s ljudskim pravima za sve”.
“Njihov sastanak u Berlinu bio je sahrana za etničke podele i ideje o razmeni teritorija koje nisu deo projekta budućnosti u ovom regionu”, rekao je Peci.
Sporazum o zameni teritorija podrazumevao bi veliki pomak u stavovima nemačke kancelarke koja je ranije izjavila da granice na Zapadnom Balkanu nisu predmet pregovora, piše NYT i dodaje da nemačke diplomate upozoravaju da bi prekrajanje granica u regionu moglo značiti katastrofu.
Pozivajući se na zapadne diplomate list, medjutim, dodaje da ima i drugih koji veruju u ideju o promeni granica, kao što su Austrija i Madjarska.
Šefica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini podržala je ideju ukoliko bi razgraničenje bilo u skladu s medjunarodnim i evropskim pravom. Na iznenadjenje mnogih, Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost Trampove administracije, rekao je prošle godine da bi SAD bile otvorene za takav dogovor, piše NYT.
Ali, emocije su se pojavile kada su Vučić i Tači izneli ideju o razmeni teritorija, piše list i dodaje da pojedini analitičari veruju da bi to onemogućilo raspravu o bilo kakvom rešenju, uvelo Kosovo i Srbiju u spiralu poteza “milo za drago” i produbilo podele izmedju dva društva.
“Moramo se usredsrediti na širu sliku. Potrebno nam je konačno rešenje izmedju Srbije i Kosova kako bi Kosovo dobilo mesto u UN a Srbija bila postavljena na put pristupanja EU”, rekao je ekspert za Balkan Džejms Ker Lindzi.
Američki dnevnik dodaje da “u Srbiji, suočenoj s višemesečnim protestima opozicije, Vučić koristi pritisak Zapada na Beograd kao izgovor za jačanje autoritarne vladavine i zadržavanje čvrste kontrole nad privredom zemlje” i citira njegove izjave pred jučerašnji sastanak u Berlinu da “Srbiju guraju da prizna Kosovo i ne dobije ništa zauzvrat”.
Tekst o samitu u Berlinu NYT završava ocenom briselskog analitičara Srdjana Cvijića da su Merkel i Makron tim sastankom “želeli da potvrde da je EU u potrazi za konačnim rešenjem – nastavkom dijaloga o normalizaciji odnosa bez razmene teritorija i pokušali da “rasprše narativ da Pariz i Berlin stoje na suprotnim stranama mogućeg rešenja spora Kosova i Srbije”.
Pariz označio prioritete
Francuska ambasada u Sjevernoj Makedoniji objavila je danas, Strategiju te zemlje za zapadni Balkan, donijetu na zahtjev francuskog predsjednika Emanuela Makrona, s ciljem da se približi približi zemljama regiona i da dopuni i, kako se navodi, podrži aktivnosti EU za njihovo približavanje Evropi.
Strategija je objavljena na francuskom, makedonskom i albanskom jeziku na sajtu Ambasade Francuske u Skoplju, dan nakon što je u Berlinu održan samit lidera zemalja zapadnog Balkana.
Predsjednik Makron je, navodi se, zatažio izradu Strategije na osnovu analize u kojoj stoji da su zemlje regiona Slovenija, Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Sjeverna Makedonija, Crna Gora i Srbija ostvarile značajan napredak, ali da su, međutim, potrebne mnoge reforme koje bi omogućile stalnu stabilizaciju i odgovori na izazove s kojima se suočava.
Oblasti u kojima su potrebne reforme su, navodi se, ekonomska i socijalna pitanja, poteškoće u stalnom uspostavljanju vladavine prava, bezbjednosna pitanja i spoljni uticaji koji, kako se navodi, preusmjeravaju region iz njegove evropske perspektive.
Prema zahtjevu Makrona konkretna Strategija za Zapadni Balkan podrazumijeva veću predanost Franucske stabilizaciji šest zemalja regiona, koje nisu članice Evropske unije, a u smislu njihovog ekonomskog i društvenog razvoja i jačanja vladavine prava.
Francuska će prema toj strategiji intenzivirati svoje političke odnose sa zemljama regiona.
“Predsjednik Republike Francuske posetiće Srbiju u julu. Ministar za evropske poslove i spoljne poslove će ove godine posjetiti Albaniju i Kosovo. Pored toga, druge posjete članova vlade i poslanika svim zemljama u regionu pomoći će u jačanju naših odnosa”, stoji u Strategiji.
Francuska će, dodaje se, ojačati bilateralnu saradnju sa zemljama regiona u četiri oblasti: Ekonomski i socijalni razvoj kroz intervenciju Francuske razvojne agencije (AFD).
Podsjeća se da je međuvladin sporazum sa Srbijom potpisan je 25. februara, te da se pregovara o još pet drugih.
AFD će, ističe se, podržati regionalnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana kako bi pomogli njihov razvoj i stabilizaciju.
Ona će podržati tranziciju ka održivom razvoju, davanje prioriteta energetskoj i ekološkoj tranziciji, kao i teritorijalnu tranziciju, oblasti u kojima AFD može da poboljša svoje iskustvo i francusku ekspertizu, dok istovremeno doprinosi postizanju klimatskih ciljeva koje su utvrdile francuske vlasti.
Takođe, ova agencija će implementirati projekte u oblasti rodne ravnopravnosti i podržati pomirenje i mlade kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih na Zapadnom Balkanu (RIKO).
Napominje se da će godišnja pomoć, koju pruža AFD u početku iznositi od 100 do 150 miliona evra i služiće kao podrška za unapređenje finansiranja drugih donatora, posebno njemačkog Instituta za kreditiranje obnove (KFV), sa kojim ima saradnju blizu.
U oblasti bezbjednosti biće preduzete mere u borbi protiv nedozvoljenog malokalibarskog i lakog naoružanja: dalja primena francusko-njemačkih smernica za mobilizaciju zemalja regiona kroz konkretne mjere, posebno u pogledu sigurnosti, borbe protiv trgovine ljudima i stvaranja ilegalne zalihe oružja, i kroz koordinaciju pomoći međunarodne zajednice u borbi protiv trgovine oružjem.
Takođe, predviđeno je jačanje bilateralne saradnje uključujući uspostavljanje stalnih obavještajnih jedinica u kriminalu (UPRC).
Predviđena je i borba protiv terorizma i radikalizma uz podršku uspostavljanja platformi za izveštavanje ili predstavljanje ilegalnog sadržaja na internetu, kao i jačanje mehanizma operativne saradnje za pitanja unutrašnje bezbjednosti.
U oblasti pravde predviđen je nastavak tehničke saradnje u borbi protiv trgovine drogom, trgovine oružjem i trgovine ljudima i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Predviđeno je uspostavljanje nove saradnje u oblasti borbe protiv finansijskog i privrednog kriminala, borba protiv trgovine kulturnim dobrima i zaštićenim vrstama, koje bi takođe mogle biti izvori finansiranja terorizma, kao i stvaranje zajedničkih istražnih timova sa svim zemljama u regionu.
Kao četvrta oblast se navodi zašta, a predviđeno je intenziviranje razmene sa zemljama regiona (političko-strateški dijalozi, posjete vojnih vlasti), u operacionoj komandi EUFOR-Althea, 27. marta, zatim veća obuka za službenike zemalja zapadnog Balkana u francuskim školama za obuku, kao i za državljane tih zemalja u Institutu za visoke studije nacionalne odbrane (IHEDN).
Takođe, predviđena je podrška uključivanju zemalja zapadnog Balkana u zajedničke operacije očuvanja mira u inostranstvu.
Napominje se da predložena Strategija nadopunuje aktivnosti preduzete u okviru berlinskog procesa, u kojima Francuska učestvuje od svog osnivanja i biće djelimično implementirana u francusko-njemačkom okviru.
(Agencije)
