Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je razgovarao o Kosovu i EU sa Nacionalnim konventom, forumom koji okuplja oko 700 nevladinih organizacija u Srbiji.
Vučić je na ovom okruglom stolu sa predstavnicima civilnog društva izjavio da su pred Srbijom dve opcije kada je pitanju rešenje kosovskog problema.
On je istakao i da je realniji predlog opstanka zamrznutog konflikta.
“Najveći broj učesnika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu zalagao se za očuvanje statusa kvo i očuvanje zamrznutog konflikta i da čekamo neke bolje prilike”, rekao je Vučić na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.
On je kazao da je sam protivnik takvog rešenja i da protokom vremena Srbija neće dobiti ništa, već će u boljoj poziciji biti druga strana.
Vučić je rekao da će razgovori Beograda i Prištine biti nastavljeni, ali da se ne zna kako i u kom formatu.
“Kada ispunite sve što je potpisano bićemo spremni da razgovore nastavimo”, poručio je Vučić.
On je rekao da je cilj albanske strane da po svaku cenu osvoji sever KiM i ostvari put suverenitet.
Vučić je, govoreći o hapšenju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića i upada snaga kosovske policije na sever Kosova, rekao da je Priština je to radila “da prikrije proterivanje gulenista, osoba povezanih sa organizacijom Fetulaha Gulena iz Turske, a to je bila i štih proba zauzimanja severa”.
Predstavnici Nacionalnog konventa o EU, koji okuplja preko 700 organizacija civilnog društva, protive se održavanju stanja zamrznutog konflikta na Kosmetu.
Tanjug ističe da su tokom debate “izneti različiti predlozi”.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je na panelu “Politički aspekti sveobuhvatnog rešenja kosovskog pitanja“ da je za društvo i zemlju izuzetno važno što je počeo unutrašnji dijalog o KiM i da ovaj trenutak moramo iskoristiti da nađemo rešenje.
Lihtova je navela da je bez dijaloga nemoguće imati “normalno društvo”, kao i da se “društvo ne može zatvarati u sebe”.
“Ono što je osnovno i najvažnije je da je konačno pokrenut razgovor srpskog društva i Srbije kao celine prema Kosovu i Metohji”, rekla je Lihtova i ocenila da “takav dijalog već dugo nije vođen, da su stvari gurane pod tepih i da je odlagano razmišljanje o rešenju za kosovski čvor”.
“I ono što je bilo priče o tome – bilo je u uskom krugu ljudi, što nije dobro”, navodi Sonja Liht.
Kako kaže, stiče se utisak da je većina za status kvo, “ali kako bi i bilo drugačije kada je mnogo onih koji ili ne znaju dovoljno ili nisu informisani, ali i onih koji razmišljaju emocijama, a emocije nisu “najmudrija vodilja”.
Ona je istakla da unutrašnji dijalog treba nastaviti i da će on biti i “uvod u dijalog dva društva”.
“U našim rukama je mnogo toga, mnogo više nego što mislimo i treba iskoristiti ovaj trenutak” nagalsila je Lihtova.
Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose navela je da nijedan od ciljeva unutrašnjeg dijaloga do sada nije u potpunosti ispunjen, tim pre što je dovedeno u pitanje miroljubivo rešenje, a izostavljeno je i uključivanje svih slojeva društva.
“Ono što je takođe uticalo na neispunjavanje ciljeva unutrašnjeg dijaloga, jeste veliki broj učesnika koji su bili za status kvo, razgraničenje, kao i antievropsko raspoloženje pojedinih učesnika”, istakla je ona.
Kako kaže, jedan od problema je i “prisustvo nekih opozicionih partija koje su kritikovale ciljeve unutrašnjeg dijaloga”: “Jedan deo tih partija isticao je rešenja, ali su izostala realna i konstruktivna“.
Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative smatra da su Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavak dijaloga značajni “ne samo za zaštitu državnih interesa, već i za stvaranje identiteta, koji je stub za izgradnju zajednice”.
“Neophodno je da se razmena ustupaka u dijalogu učini pravedno. Ono što je posebno važno jeste suštinski jaka Zajednica srpskih opština, zaštita kulturnog nasleđa, kao i uključivanje Srba sa KiM u dijalog”, rekao je Milenković.
On je istakao da ZSO mora da bude formirana na način da omogući ostanak Srba, da se njoj mora omogućiti izvršna nadležnost koja joj se u Prištini osporava, kao i kontinuirano finansiranje iz Beograda, sve dok privatni sektor ne ojača dovoljno.
“Tako osnažena zajednica može biti osnova za dugoročni opstanak Srba na KiM”, kaže Milenković.
Ivan Ðurić iz Inicijative mladih za ljudska prava istakao je da u rešavanju kosmetskog konflikta treba uzeti u obzir šta je bio uzrok jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
“Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako ga je tretirala Kosovo. Da bismo živeli u miru moramo osvetliti najmračnije strane prošlosti i izviniti se“, poručio je on, ukazujući da su Albanci decenijama diskriminisani.
Prema njegovim rečima, neophodno je prevazići stereotipe, a naveo je i da “ekstremni nacionalizmi srpskog i albanskog razlika, između kojih ne postoji raulika, samo izazivaju mržnju i samoizolaciju”.
Đurić se zauzeo i za razmenu mladih “kako ne bi odrastali u takvoj atmosferi i kako bi saznali istinu o jedni drugima da bi promenili realnost u kojoj žive”.
Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da je stav odbora po ovom pitanju jasan, te da bez sagledavanja prirode kosovskog problema i njegove istorije nema ni realnog, ni održivog rešenja, u čemu se vidi posebnost tog slučaja. Navela je i da je podela Kosova nemoguća, kao i povratak na staro.
“Nedovršeni procesi formiranja država i etnonacionalizam u čitavom regionu ugrožava mogućnost razvoja zemalja Zapadnog Balkana. Složenost regiona zahteva od nas da usklađujemo političke, ekonomske i socijalne politike. Upravo EU nudi okvir za saradnju i sužava prostor za delovanje etnonacionalizma”, kazala je Kisićeva.
Priključenje EU je od presudnog geostrateškog značaja i u tom smislu ostanak Srbije ili bilo koje druge zemlje regiona izvan EU čini zemlju znatno osetljivijom na spoljnopolitičke izazove, dodala je onda. Kako kaže, podela Kosova na etničkom principu nije moguća, kao i da se pitanje Kosova ne može porediti sa Republikom Srpskom.
“Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u EU i UN”, rekla je Kisićeva.
Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta Novi Sad je naveo da treba razgovarati i tražiti kompromis, ali ocenio i da je sam dijalog kompromis. Kako je rekao neupitna je nužnost dijaloga, on je do opšteg interesa.
On navodi da je poltika koja je vođena u regionu u poslednje tri decenije učvrstila uverenje društva u neophpodnost dijaloga, a civilno društvo je spremno da u tom procesu pomogne.
Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike kaže da oružani sukob i rešavanje problema oko KiM upotrebom bezbednosnih snaga ne dovode do održivog rešenja, što, prema rezultatima istraživanja tog centra, smatra i 74 odsto građana.
Ono što je zabrinjavajuće, tvrdi Stojanovićeva, jeste što su sva istraživanja do sada pokazala da se Srbi na severu KiM više plaše mafijaških srpskih struktura, nego albanskih komšija.
“Postojanje tih paralelnih struktura, koje zapravo određuju život na severu, pretnje i zastrašivanja dovela su do iseljavanja Srba sa KiM“, kazala je Stojanovićeva. I dodala da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa mora garantovati neposrednu saranju Beograda i Prištine.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM Milan Antonijević rekao je da “zamrznuti odnos i status kvo nisu rešenje ukoliko želimo poboljšanje života Srba na Kosovu i Metohiji”.
Antonijević je naveo da se “strah od dijaloga mora prevazići”, kao i da sloboda izražavanja mora biti garantovana svima.
“Pitanje je da li je sloboda izražavanja garantovana ljudima u Kosovskoj Mitrovici, pritisak se ne oseća u Beogradu, već kada razgovarate sa ljudima u enklavama”, rekao je Antonijević.
“Neke od glasova razuma koji su bili spona na KiM smo izgubili, kao što je bio Oliver Ivanović, ali siguran sam da postoji još ljudi sa kojima je moguće uspostaviti saradnju”, poručio je Jovanović na otvaranju panela “Položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji”.
Antonijević je rekao i da su stavovi Srbije prema KiM jasni, pre svega u pogledu budućih razgovora u Briselu.
Dragiša Mijačić iz InTER-a koji je bio i moderator sastanka naveo je da je “realnost da će Srbija pre ili kasnije potpisati sporazum normalizacije odnosa sa Kosovom”
Osim toga, on je dodao da je svako odlaganje rada na tom sporazumu “suprotno srpskim nacionalnim interesima, a loše će se odraziti na opstanak Srba na KiM”.
“Potpisivanjem Briselskog sporazuma Srbija je priznala ustavno-pravni poredak Kosova koji podrazumeva gašenja srpskih institucija na KiM. To je danas nepovratan proces, jedino što nam ostaje jeste da radimo na unapredjenju postojećih rešenja”, kazao je Mijačić.
Kako kaže, “svako novo rešenje izvan tog okvira uvelo bi nas u političku situaciju sa nesagledivim posledicama po naše društvo i mir u regionu”.
“Izrada sporazuma o normalizaciji predstavlja odličnu, a verovatnu i poslednju priliku da se regulišu odnosi izmedju Srbije i Kosova”, navodi on i dodaje da “bez obzira na konačan status Kosova u regulisanju odnosa sa Kosovom Srbija treba da se fokusira na ispunjenje četiri cilja, a prvi i osnovni cilj je iznalaženje rešenja koje garantuje bezbednost i prosperitet Srba na KiM”.
Prema njegovim rečima, u okviru prvog cilja Srbija treba da se posveti očuvanju srpske zajednice na KiM, u šta spada bezbednost srpske zajednice, formiranje Zajednice srpskih opština, zaštita kulturno-istorijskog nasledja, rešavanja privrednih pitanja.
“Kao drugo, potrebno je jačati poverenje izmedju Srba i Albanaca, što je u interesu Srbije i u interesu omogućavanja trajnog mira. Osim toga, potrebno je i jačati privrednu saradnju Srbije i Kosova i Metohije, kao i kreirati uslove za privrednike iz centralne Srbije da posluju u pokrajini”.
Kao četvrti cilj na koji Srbija treba da se fokusira, Mijačić je istakao “evropsku perspektivu Srbije i Kosova”.
“Za 20 godina od koliko je prošlo od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Srbija nije izašla ni sa jednim predlogom ili planom za rešenje kosovskog pitanja”, rekao je Mijačić i dodao da “rešenja koja su i nudili srpski pregovarači uglavnom nisu odgovarala istorijskom trenutku”.
“Obično su kasnili pet do 10 godina, a nekada i više, a sa druge strane Srbija dugo nije bila u mogućnosti da pregovara o rešenjima koja je predlagala medjunarodna zajednica, a te predloge smo prihvatali kada smo prihvatili da učestvujemo u pregovorima. Vreme je prošlo, puno toga smo izgubili, a suštinski ništa novo nismo dobili”, kazao je Mijačić.
Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana naveo je da je “jedino rešenje za Kosovo i Metohiju dogovor koji bi Srbima pružio osećaj kao da žive u Srbiji, a Albancima da su ostvarili svoju državnost”.
Osim toga, on je naveo da to podrazumeva da Zajednica srpskih opština postane ustavna kategorija.
Surlić je rekao da je Priština prekomernom upotrebom sile pokazala da albanski ministri uživaju privilegije, a da srpski mogu da “završe sa polomljenim rebrima”.
Kako Tanjug ističe, Surlić je Vučiću poručio “da iskoristi pomoć evropskih lidera za postizanje istorijskog sporazuma i rešavanje pitanja KiM”.
“Zamrznut konflikt suočio bi nas sa populacijom koja nema nikakav identitet sa Srbijom. Podela teritorije južno od Ibra takodje nije rešenje jer bi time oni bili osudjeni na marginalizaciju”, ocenjuje on.
(Agencije, B 92)
