Srbija ima temeljne probleme u ekonomiji i društvu, njome se upravlja personalno i “manuelno”, a ne institucionalno, jer nisu uspostavljena pravila igre i zato se dešavaju čuda pa građani stalno čekaju spasioca, a oni se neprekidno nude, rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Zec.
On je u intervjuu za agenciju Beta rekao da stanje u ekonomiji nije ružičasto, što potvrđuje činjenica da višu prosečnu stopu ekonomskog rasta u poslednje tri godine imaju čak i Bosna i Hercegovina i Albanija.
“Srbija je po stopi ekonomskog rasta, visini prosečnih plata i spoljnjem dugu na poslednjem mestu liste zemalja u jugoistočnoj Evropi, a visoke strane investicije u poslednjih godinu i po dana otvaraju pitanje čime su plaćene i kakvi su im efekti”, rekao je Zec.
Po visini prosečnih plata Srbija je, kako je rekao, samo ispred Makedonije i Albanije, a javni dug je veći nego što ga imaju Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija.
On je ocenio da se Srbija vrti u krug bez obzira na “medijski dinamizam ekonomske aktivnosti” i rezultati su daleko manji od očekivanih, “a krem na torti je odluka vlasti u Beogradu da za novogodišnju jelku potroši 83.000 evra”.
“Nepristojno je da se novogodišnja rasveta uključi u septembru, kažu da su medvedi zbunjeni novim kalendarom. Na taj luksuz potrošiće se toliko struje, a smanjene su plate i penzije, nema elementarnih lekova na recept… Tužno je, nemamo se čemu radovati. Gde smo pošli, tu smo i došli”, rekao je Zec.
Na pitanje da li u najveće slabosti sistema spada, kako ističe opozicija, i partijsko zapošljavanje, Zec je rekao da društvo nije razgraničilo dva važna principa, a to su kompetencija i lojalnost.
“Ovde vlada princip lojalnosti – ko uči i radi proglašava se budalom i štreberom, a oni koji do cilja idu prečicom proglašeni su sposobnim i na vrhu su liste”, rekao je Zec i dodao da se pravila u Srbiji doživljavaju kao “smetnja”.
Odgovarajući na pitanje da li su investitori koji u poslednje dve godine dolaze u Srbiju pravi ulagači, Zec je rekao da oni uglavnom dobijaju subvencije da bi doneli doradne (lon) poslove koji se plaćaju po 200 evra kojima ne mogu da se pokriju elementarne potrebe.
“Ti investitori su došli da naprave robu i izvezu je i uglavnom ne učestvuju u ukupnom životu države, pa ih zato i ne interesuje koliko traje naplata ili sudski procesi. Država mora da napravi pravni poredak, a ne da ide okolo i zvecka kasicom kako bi namamila ulagače”, rekao je Zec.
On je rekao da je i usvojeni budžet za narednu godinu slika države.
“Iz strukture prihoda i rashoda vidi se ko puni budžet, a kome se iz njega daje. Pune ga najviše građani porezima i akcizom, zatim carina, a najmanji je porez na dobit”, rekao je Zec i dodao da su izdvajanja za obrazovanje među najmanjima, ali da su ogromna za subvencije, takse i penali za izgubljene sporove.
Nije budžet razvojni, kako se tvrdi, ako se firmama daju subvencije iz budžeta, već kako je rekao, kada se izgradi infrastruktura ili ustanova, kao što je Klinički centar u Nišu.
“Norveška ima obilje nafte, a najviše izdvaja za obrazovanje, jer kupuje budućnost”, rekao je Zec i istakao da Srbija zbog obilja propusta i činjenice da se obrazovanje pretvorilo u biznis ima ogroman problem sa njegovim kvalitetom, koje je osnov jakih, stabilnih država.
Dodao je da bi država novcem koji izdvaja za obrazovanje, trebalo da ozbiljno restrukturira školski sistem i da se besplatno univerzitetski obrazuju samo oni koji imaju potencijal i za kojima postoji potreba i radno mesto u državnom sistemu.
Ostali koji žele diplomu, prema njegovim rečima treba da plate obrazovanje i “mora se uvesti rangiranje jer nisu sve škole iste”.
“Nije Srbija toliko bogata da besplatno ustupa drugima ljudski kapital”, ocenio je Zec.
Sada je Srbija, kako je rekao, izložena riziku da lekari, inženjeri i drugi stručnjaci odlaze u inostranstvo, a da njihova mesta zauzimaju ljudi sa neadekvatnim obrazovanjem što je opasno, posebno kada je reč o lekarima.
On je istakao da država ne sme dopustiti da se u obrazovanju razvija haotičan sistem već bi trebalo da se donese zakon da se obrazovanjem osim države mogu baviti i drugi, ali da ga ne smeju koristiti kao izvor profita.
“Najveći svetski univerziteti nisu biznis organizacije. Neko bi trebalo da se zapita zašto i druge države obrazovanje nisu pretvorile u profitne organizacije ako je to tako dobro, već imaju univerzitete stare po 600 godina koji imaju legate i donacije, a sredstva se troše na stipendije talentima i za razvoj”, rekao je Zec.
Svaka zemlja, prema njegovim rečima, može u kratkom roku, hapšenjem i oduzimanjem imovine, rešiti problem nezakonitog bogaćenja, ali kada se izda “na hiljade lažnih diploma i kada njihovi vlasnici zauzmu pozicije ne mogu se lako eliminisati”.
Srbija bi, prema njegovim rečima, trebalo da prepozna talente koji bi učili od dobrih profesora da bi im se na kraju obezbedilo mesto, na primer za lekara u Kliničkom centru, za farmaceuta, pošto su prodate fabrike lekova, u kontrolnim telima za kvalitet tih proizvoda…
Domaćoj šrafciger industriji, kako je rekao, ne treba previše inženjera, ali treba državnim institucijama, jer bez njih ne mogu napraviti puteve i drugu infarstrukturu.
Dodao je da je odlazak mladih stručnjaka u inostranstvo i ekonomsko pitanje, ali da je od toga “opasnija stvar to što je Srbija zemlja sa visokom prosečnom starošću stanovništva i da je bolesnik kome je neophodna velika infuzija ljudskog kapitala”.
“Posle svih ratova kvalitetni ljudi su dolazili u Srbiju i na neki način su nadomešteni gubici, ali su sada procesi obrnuti i mozgovi se odlivaju”, rekao je Zec.
On je ocenio da srpsko društvo pati od mnogo bazičnih disproporcija proizvodnje i potrošnje, akumulacije i investicija, uvoza i izvoza, zaposlenih i nezaposlenih, razvoja regiona, zaposlenih u javnom i privatnom sektoru…, a to je posledica istorijskih okolnosti, loše koncipiranog razvoja i promašaja u ekonomskoj politici, ali je disproporcija izmedju rodjenih i umrlih najopasnija.
Kada se jednom narodu desi kao u Srbiji da je broj umrlih veći nego rođenih, a tome se priključi iseljenje mladih, školovanih ljudi time se, kako je rekao, “otvara put bez povratka” i dovodi u pitanje opstanak naroda i države.
“To su strašni problemi na koje ovde niko ne obraća pažnju, a država funkcioniše od izbora do izbora jer ima mnogo politikanata, a nema mnogo političara i državnika koji gledaju unapred od 20 do 30 godina”, rekao je on.
Reforma školstva je, kako je istakao, formalizovana i ne odgovara na suštinska pitanja ko predaje, kome predaje i kakvi su programi a rad i uspesi Matematičke gimnazije u Beogradu su “uprkos svemu”.
“Svaki univerzitet ima svoje kriterijume šta će predavati i koje će udžbenike izabrati, ne postoji saglasnost i zato je šarenilo programa jer zakon to ne reguliše precizno”, rekao je Zec.
Dodao je da Srbija nema ni snage ni para da od postojećih univerziteta napravi jedan valjan koji bi “kao nekad možda školovao i ljude iz inostanstva”.
Amerika je, prema njegovim rečima, preko lova na talente “apsorbovala” Pupina (Mihaila) koji je došao kao radnik, završio Kolumbija univerzitet i obogatio se i on i Amerika.
“Univerziteti u svetu služe za bogaćenje nacije, ne pojedinca”, ocenio je Zec i istakao da u Srbiji nema strateških institucija koje razmišljaju na dugi rok.
(Beta)
