Kako su nas obavestili neki portali, potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović i ministar spoljnih poslova Đorđe Radulović, pozvali su na konsultacije predsjednika Mila Đukanovića kako bi razgovarali „o pitanju povratka ambasadora“. Kao da je On ambasador umesto njih, jer oni ne dolaze na najavljene konsultacije zakazane za 18. januar. Danas je 20 januar – Sv Jovan Krstitelj… Kao da je započela „pobuna ambasadora tj. rat diplomata protiv demokratski izabrane vlade“. Oni kao da hoće da budu važniji od naroda, kao i njihov jedini „gospodar“, koji nepotpisivanjem ukaza kao da ih podstrekuje na omalovažavanje jedine vlasti koja vodi unutrašnju i spoljnu politiku u svakoj demokratskoj zemlji, a time i države koju navodno oni jedini brane. Ne može ambasador biti iznad Vlade niti države. Nikako. Valjda zato zovu Mila da ga pitaju gde su ovi „njegovi“, ili da im on možda otkrije tajnu kako ih najlakše „pridobiti“. Pre neki dan Đukanović se disciplinovano odazvao na konsultacije kod premijera, gde je prisustvovao i pomenuti potpredsednik Vlade, i možda računajući na tu NJegovu pokazanu i neuobičajenu poslušnost, sada ga zovu na konsultacije statusno mnogo niži od njega, o temi o kojoj je trebalo već razgovarati kod predsednika Vlade, ako on predstavlja i govori u njeno ime.
Dakle šta je cilj ovog poziva, poniziti Mila u susret njegovog kongresa gde će on ponovo biti trijumfalno izabran za Vođu, ili ga samo formalno pozvati računajući da mu minimalni nivo samopoštovanja neće dozvoliti da se ovom susretu odazove, osim na nivou nekog svog savetnika, u protivnom mogao bi očekivati da ga u zlatno doba kohabitacije u kome On gubi sve, jednog dana pozove na konsultacije i državni sekretar za male hidrocentrale, da bi se informisao koliko je On takvih koncesija potpisao svom sinu Blažu, da bi ga kasnije zbog toga okrivili da on ruši načela demokratske kohabitacije, ili je ovaj poziv zapravo poziv očajnika koji ne zna šta će sa ambasadorima koji ne dolaze, niti odluku o njihovom povlačenju iko poštuje uključujući i predsednika koji odbija da potpiše ukaz o tome.
Konsultacije bez rešenja ili pogodbe, rekli bi analitičari. Jedan je već izgubio većinu, a ovi drugi ne znaju kako da je uvaže i ispoštuju. Sve se pretvara u konfuziju i zloupotrebu demokratije reklo bi se na prvi pogled, ali ipak se jedno mora priznati, ovi koji do juče neprikosnovenog gospodara tako olako pozivaju na konsultacije u nekom od perifernih kabineta vlasti u koje „Vlasnik“ Crne Gore nije kročio svih ovih decenija, zaista imaju petlju. Ili je Predsednik toliko oslabio i to ne može sakriti, što sada skoro svakom iz Vlade daje podstrek da se „igraju“ sa njegovim statusom i ponosom, vređajući tako i one koji mu ionako sve manje veruju. Ko zna… Ali sve ovo izgleda podjednako smešno i tužno.
(nacionalist.rs)
