Liberalizam je prošao dugačak put od Voltera do Sorosa. Ovo je prva rečenica koju je ekonomista Mihail Deljagin izgovorio u intervjuu za „Politiku”, tvrdeći kako je u Rusiji na snazi pokušaj državnog udara koji predvode liberali. Pritom, oni drže ključne ekonomske resore, poput, recimo, Narodne banke i značajnih mesta u vladi.
Objašnjavajući genezu liberalizma u današnjoj Rusiji od oligarha koji su u sprezi sa državom, još od sovjetskog perioda, otimali od naroda, da bi na kraju stigli do potpunog negiranja nacionalnih interesa jer su želeli da se uključe u globalni biznis, akademik i direktor moskovskog Instituta za proučavanje globalizacije kaže da sada Rusi imaju treću generaciju kojoj liberalne vrednosti nisu rezultat lične evolucije, nego dogma s kojom su rođeni, maltene kao zakon prirode.
„Oni su uvereni da Sunce izlazi na Zapadu i da je vašingtonski konsenzus datost, tako da ne može uopšte drugačije da se razmišlja”, kaže Deljagin.
Kako je moguće da se liberalizam toliko ukorenio u Rusiji?
Pre svega, to je karakteristika ruskog državnog aparata koji je stvaran još devedesetih godina. On je i nastajao radi pljačkanja sovjetskog nasleđa. Jedan od američkih savetnika Jegora Gajdara rekao je: „Naš zadatak je da u društvenoj svesti zamenimo pojam prava pojmom udobnosti.” I to je upravo ono što je rađeno. Pritom još govorimo o vremenu konkurencije Sovjetskog Saveza sa Zapadom. Njihov zadatak nije bio uništenje Sovjetskog Saveza, nego da od nas naprave sebe. A onda je postalo jasno da to nije moguće. Da bi se to dogodilo, trebalo je da našu elitu učine sebi podobnom. Bilo je potrebno da naša elita postoji samo radi novca. Dakle, to je bilo obično zauzimanje kolonije, a postajanje radi novca jeste suština današnjeg liberalizma.
U kojem stepenu je Putin uspeo da kontroliše oligarhe?
Putin je pretvorio oligarhe u nekadašnje sovjetske direktore koji se potčinjavaju političkim odlukama. Ali tu ne postoji apsolutna vlast, taj odnos je uzajaman i između Putina i oligarha postoji međuzavisnost. Ti oligarsi, naravno, imaju ogroman uticaj na donošenje odluka jer raspolažu enormnim količinama novca. Kada oligarh dobija političke ideje, on postaje konkurencija i više nije oligarh. Ali ukoliko nema političke ideje, s retkim izuzecima, on postaje nosilac liberalne ideologije, zbog toga što je to njegov način života.
Da li onda možemo da govorimo o postojanju ruske države u državi?
Američka država u državi je element globalne menadžerske klase. Pritom se globalni aparat menadžera menja brže nego sama država u državi. U tome i treba tražiti razlog rata između države u državi i Trampa. U Rusiji država u državi pokazuje instinkt samoodržanja. To su kod nas oligarsi koji su se vratili u zemlju 2006. godine, deo njih je kasnije postao poznat, deo nije, ali su već tada to bili ljudi koji su shvatili da Rusima nije mesto na Zapadu. A neki od njih su jednostavno, bez ikakvih emocija, videli Rusiju kao idealno mesto za svoje poslove. S druge strane imamo specijalne tajne službe koje dobro razumeju kako mogu da izgledaju smutna vremena u Rusiji. Ljudi koji su videli, recimo, zverski tadžikistanski rat, bili oni generali, bili lopovi, na drugačiji način posmatraju svet. Razlika između nas i Amerikanaca je u tome što Putin direktno kontroliše državu u državi, za razliku od Trampa.
A da li kontroliše vladu koja je stecište liberala?
Ne, ne kontroliše.
Vi smatrate da je u Rusiji na delu prva faza državnog udara.
Prva faza je stvaranje situacije u kojoj narod odbija da podrži vlast. A to je već postignuto penzionom reformom za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu iza koje stoji sadašnji predsednik Finansijske komore Aleksej Kudrin (bivši ministar finansija 2000–2011, poznat po svojim liberalnim pogledima).
Putin je pokušavao da ublaži taj zakon, ali ga je na kraju ipak potpisao.
To je politička tehnologija. Imate s jedne strane bezumnike, s druge predsednika koji izlazi u zaštitu društva. Putin ima četiri poroka i naš sistem je nemoguće razumeti ako se ne znaju ti poroci. On je, prvo, demokrata i zaista pokušava da sluša ne samo ono što govore ljudi, nego i elita. I u toj elitnoj demokratiji glas hiljadu liberala je jednak glasu miliona građana. A hiljadu liberala je uticajno zato što kontrolišu banke, medije… Putin ne može da prelomi situaciju zbog toga što je humanista – to je njegov drugi porok. Jer, prema zakonima koji su uspostavljeni, liberali nemaju za šta da budu kažnjeni. A ne može se kažnjavati bez krivice. Uzmimo da se dešava situacija zbog koje bi trebalo zatvoriti pet medija i četiri banke. Ali, kako to uraditi kada prema zakonu oni nisu krivi? Treći njegov porok je to što je orijentisan ka Evropi i ne želi da se svađa sa Zapadom. On pokušava maksimalno da popušta, da ne uđe u sukob s njima. Održavanje dobrih odnosa sa Zapadom za Putina je vrednost sama po sebi. Nemoguće je izbrisati iz sećanja ukus piva iz Istočne Nemačke. I četvrta stvar je da on nije strateg nego taktičar, što mu daje apsolutnu prednost u uslovima nepredvidivih situacija.
A ko je onda strateg u Rusiji?
Nemamo ga. Stratezi su liberali, ta strategija se razvija, videćemo. Treba da se zna da na našoj teritoriji imamo kinesku strategiju, islamska se razvija, nekoliko izraelskih – četiri grupe koje su međusobno sukobljene i jedne protiv drugih ratuju u celom svetu, pa i u Rusiji.
Nedavni izbori u četiri regiona pokazali su da državni kandidati ne stoje dobro. Iduće godine se održavaju regionalni izbori i nastupa taj državni udar o kojem ste govorili ovde u Beogradu kao gost Instituta za evropske studije…
Borba se dešava upravo sada, to nije nešto što će tek uslediti. Sada se odmeravaju snage. Možemo da iznosimo različite scenarije, ali će stvarnost biti njihova mešavina. Sada je već poznato da će Ksenija Sopčak (kćerka Anatolija, bivšeg gradonačelnika Sankt Peterburga i Putinovog mentora) biti kandidat za izbore u Peterburgu. Nijedan od zvaničnih kandidata ne može joj se suprotstaviti. Pritom, ako ona postane gradonačelnik, to će biti humanitarna katastrofa za drugi grad u državi. A ukoliko joj se ne dopusti da učestvuje, to bi bila politička katastrofa.
Nastaće katastrofa koju pominjete zato što će ona sve učiniti da padnu sankcije i uvezu se francuski sirevi?
Ne znam za francuske, ali ću vam odati jednu tajnu: otkako su uvedene sankcije na tri mesta u centru Moskve prodaju se italijanski sirevi. Imaju reklamu: „Mi prodajemo sir koji je pod sankcijama.” A ako nailazi čovek u uniformi, reklama se menja.
Zar Sopčakova nije samo fingiran kandidat?
Ona je na taj način išla na predsedničke izbore, ali je devojka kasnije shvatila da je taj biznis neuporedivo bolji od estrade. I sada će zaista da bude pravi kandidat.
