Glumica Anastasia Anja Mandić tek posle četiri godine smogla je snage da progovori o smrti svog muža, legendarnog Milorada Mandića Mande. Taj kobni 15. jun, kada je na sceni Ustanove kulture “Vuk Karadžić” tokom izvođenja predstave “Petar Pan” čuveni komičar preminuo, pamti kao jedan od najtoplijih dana. Nije ni slutila da će postati najgori dan u njenom životu!
Posle predstave je trebalo da porodično, sa sinom Andrijom i Mandinom decom iz prvog braka Markom, Marijom i Filipom odu na picu i proslave đačke uspehe. Umesto toga, gledala je kako ljubav njenog života umire na sceni.
Tražila sam pomoć psihologa
Anja kaže da je odmah posle smrti muža tražila stručnu pomoć za sebe i svog sina:
– Nakon njegove smrti smo Andrija i ja potražili stručnu pomoć. Ne viđa svako smrt oca, muža, na sceni.
Upoznala sam ga kao klinka
Godinama je ćutala, a onda je odlučila da otvori dušu i ispriča sve o svom odnosu sa Miloradom Mandićem i tragediji koja ih je zadesila:
– O nekim stvarima nikada nisam govorila zato što sam mislila da su samo moje, ali možda ovo iskustvo može nekad u životu da posluži mom sinu Andriji. Prošle su četiri godine otkako nas je Milorad napustio, spremna sam da ispričamo neke stvari – rekla je u jednom dahu Anja.
Ona se prisetila da je Mandu upoznala još kao dete. Tada nije ni slutila da će jednoga dana upravo on biti otac njenog deteta:
– Prvi put sam ga videla u Dubrovniku na premijeri filma “Već viđeno”. Nisam znala ko je on, imala sam možda 13 ili 14 godina, možda i 12, ne sećam se. Pošto sam iz familije koja se bavi pozorištem, primetila sam da se pojavio nov, mlad glumac. Posle nekoliko godina počele su da se na televiziji prikazuju emisije koje je Manda veličanstveno radio s decom, čuvene “Je l’ si se zaljubiška” i “Tambalamba”. To sam uvek volela da gledam, iako sam bila tinejdžerka. Bio mi je duhovit! Kasnije sam ga gledala u pozorištu, u “Buhi”. Ma, ni na kraj pameti mi nije bilo da ćemo biti zajedno. Bila sam 12 godina mlađa od njega i nikada mi nije bio u fokusu – prisetila se glumica u emisiji Milana Kalinića “Preživeli” na K1 .
Spojila nas je gluma
Nekoliko godina kasnije, Anastasiju i Milorada spojio je posao. Dobili su poziv da rade predstavu “Program uživo” i tada je počelo njihovo zbližavanje:- Drugovali smo kroz tu predstavu, ali je svako imao svoj život. Dok smo zajedno radili, primetila sam njegovu neverovatnu, nesebičnu energiju i ljubav prema dečjem programu i deci. Ni tad nismo bili zajedno, tek posle nas je vreme spojilo.
Kada je primetila da se zaljubljuje u Mandu, Anja se poverila majci.
– Otišla sam kod mame i kazala joj: “Mislim da se nešto dešava. Čini mi se da smo iz prijateljstva ušli u neku drugu fazu. Čak mi je i on rekao: ‘Anastasia, odluči se'”. Mama me je gledala neko vreme, a zatim rekla: “Au, bre, ćero, ništa ti to ne treba. Nikada nećete imati mira! Kad njegova deca budu imala temperaturu, moraće da ustane od stola ako ste negde na večeri i ode. Ako si na to spremna, onda uđi u to.” Nastavili smo da se družimo i shvatila sam da sam spremna jer volim da sam u čoporu. Bilo mi je zanimljivo sa njim i troje dece! Polako smo počeli da se zabavljamo. Nije to bila ljubav na prvi pogled, već postepeno osvajanje – otkriva Mandina udovica.Deca su ga ostala željna Zavolela ga je jer je bio srdačan prema ljudima: poštovao je kolege, ali i sve ostale pozorišne radnike.
– Kada ulazimo u pozorište, on se javi svima, od portira, pa do čoveka u tehnici. I ja sam vaspitana tako da je svaki šraf u sistemu važan. Na sceni ne bi bilo ni mene, da nije moje garderoberke. Te ljude treba negovati, kao i dekoratere koji nameštaju i rasturaju po tri, četiri dekora dnevno. Kada ste toga svesni i tako živite, onda tako sejete, ali tako i ubirete. I to je Milorad umeo. Svi su ga cenili i poštovali jer je bio iskren i otvoren prema ljudima – priča glumica.
Bez obzira na to što ga svi pamtimo kao duhovitog, uvek nasmejanog i spremnog na šalu, Anja kaže da je Manda imao i svoju drugu stranu:- Nije bio namćor, ali je umeo dugo da ćuti. Nije bio lak. Mnogo se trošio van kuće. Sva deca su ga ostala željna! I ovi matori, kako smo ih zvali, pa i Andrija. Naravno, imao je i dane kada im je posvećivao sebe sto odsto. Jedino je tada gasio telefon, inače mu je uvek bio upaljen, pa čak i dok je spavao, za slučaj da deca pozovu.
Anastasia kaže da je njenog pokojnog supruga nepravda strašno bolela.
– Noćima nije spavao zbog nepravde! Često smo razgovarali o tome da mora da prihvati da se to dešava i dobrim ljudima! Govorila sam mu da nam niko u životu nije garantovao pravdu kad smo se rodili. Bilo mu je neverovatno da ne može ličnim primerom da promeni svet. Bio je tvrdoglav, uporan, preduhovit, vispren. Kad reši da nešto uspe, tvrdoglavo krene ka tome i ne može da se zaustavi dok se to ne ostvari, kao bik. Kod njega su ljudi dolazili po savet. Bio je otvoren i uvek spreman da pomogne. On je bio svetlo!
Gluma ga koštala zdravlja
Utehu i beg od problema uvek je nalazio u svom poslu. Gluma mu je bila izduvni ventil, ali ga je na kraju koštala zdravlja.
– Njegovo ime je Milorad, milo mu je bilo da radi. Kada mu je otac umro, njegov profesor ga je uposlio, i on je zadržao taj manir da se upošljava kada mu je teško. Sve bolne trenutke, pa i smrt majke rešio je dodatnim poslom. E, to sam videla od njega i preuzela. Uvek je govorio: “Kad ti je teško – radi. Moraš da se trošiš”. Mnogo je radio. Izdržavao je dve porodice! Kada mu je 1996. ugrađen stent, nismo se poznavali. Išao je na neke kontrole, ali to je bio znak da treba da promeni život. Međutim, s obzirom na to da je živeo u zemlji gde svi imamo prosečne plate, kvalitet njegovog života nije bio dovoljno dobar. Novac koji je zarađivao nije bio dovoljan za četvoro dece, ali ni za ono što je želeo da im ostavi. Manda je od sebe očekivao mnogo. Bio je čovek strasti, bez posla nije mogao – objašnjava ona.
Anja smatra da se Milorad posebno potrošio kada je preuzeo funkciju v. d. upravnika dečjeg pozorišta “Boško Buha”, u želji da ga renovira.
– Pre nego što je došao na tu funkciju, tokom predstave u “Buhi” se nešto zapalilo na sceni, a deca su evakuisana. Manda je mislio da je dovoljno da kaže da se dečje pozorište zapalilo i da će da se digne revolucija i sve se iz temelja popravi. Kasnije je pozvan da bude v. d. upravnika “Buhe” i prihvatio je. To je bio jedini put da me je slagao. Rekao je da će biti na toj funkciji neko vreme jer ima misiju da izgradi pozorište. Imao je i tehničke crteže kako će sve da izgleda i planove šta će biti na repertoaru. Odlazio je u “Buhu” u osam ujutro i vraćao se posle predstave uveče. Sve vreme je i snimao serije i igrao predstave jer je hteo ličnim primerom da pokaže kako, i ako imaš odgovornu funkciju, možeš sve da postigneš. U jednom trenutku sam bila protiv toga da toliko radi, pa sam mu pretila svim i svačim, ali onda sam odustala. Ako je to njegova ljubav, pa ko sam ja da mu to uskraćujem?! Umesto toga, počela sam da mu odnosim ručak u “Buhu” da ne bi jeo štapiće. Skoro mi je jedan taksista rekao: “Jednom sam vozio Mandu kući i on mi je kazao: ‘Stani, prijatelju, pored kontejnera da bacim ovaj ručak, nisam ga pojeo, ubiće me žena'”. Preuzeo je na sebe nešto što jedan čovek ne može sam – seća se glumica, i dodaje:- Sada se navršava 70 godina od osnivanja Pozorišta “Boško Buha” i to je najstariji dečji ansambl koji nema svoju scenu. Volela bih da je moje kolege konačno dobiju. Ako postoji reinkarnacija, Manda će se vratiti da završi to pozorište i osvetiće se svima koji su mu stali na put.
Pitala sam se da li sam kriva
Takav tempo je 15. juna 2016. godine legendarnog glumca Milorada Mandića Mandu koštao života! Umro je u pozorištu, ne sceni za koju je živeo i za koju se tokom čitave karijere borio. S obzirom na to da je otpočeo renoviranje Pozorišta “Boško Buha”, predstavu “Petar Pan” su igrali u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić” u Beogradu. Bez obzira na to što su mnogo puta pre toga gledali ovaj komad, Anastasia i njihov sin Andrija došli su da ponovo podrže Mandu kao Kapetana Kuku.Videla sam da je emotivno načet još od maja i sahrane Bate Živojinovića, kao i da mu teško padaju topli dani. On je uključivao klimu na 17 stepeni i išao da se odmara, a ja sam krišom gasila da mu ne duva. Taj 15. jun je bio sigurno jedan od najtoplijih dana koje pamtim. Završila se školska godina. Andrija je položio treći razred, imao je devet godina. Bio je dan kao i svaki drugi… Kada rekonstruišem događaje, kada sebe kinjim i osećam krivicu, preispitujem se da li sam mogla nešto da uradim, kako nisam videla ovo ili ono… Nije bilo nikakvih znakova, a i da mu je bilo loše, on to meni ne bi rekao. Bio je takav čovek! Kad bi mu bilo loše, otišao bi sam kod lekara i ne bi nikoga opterećivao.
Uveče je trebalo da okupe svu decu i slave porodicu i ljubav. Umesto toga, okupili su se da zajedno tuguju:
– Kad god je kraj školske godine, organizujemo se sa decom i odemo negde. U pet po podne je bila predstava “Petar Pan”, a Manda mi je rekao: “Ajde, okupi svu decu, pa posle da idemo na picu”. Rekla sam mu da ćemo Andrija i ja da dođemo da ga gledamo, a on mi je odgovori: “Šta ima da dolazite, gledali ste predstavu milion puta.” Ipak smo došli! Andrija je obožavao “Petra Pana”. Od kad je bio mali, Milorad ga je, kao Kapetan Kuka, uzimao iz prvog reda sale i iznosio na scenu. Andrija je samo čekao taj trenutak, nije disao. Zbog toga smo stalno gledali tu predstavu.
Sin mi je rekao: Skini crninu, hoću da mi svetliš Anastasija Mandić se samo dve nedelje posle Mandine smrti vratila poslu.
– Andrija je odigrao ključnu ulogu u odluci da odem u Tivat i igram “Rodoljupce”. Rekao mi je: “Znam da je sve ovo strašno, ali skini sve to crno sa sebe, hoću da svetliš i da se smeješ”. Prošle godine mi je rekao: “Mislim da si ti ispravno postupila kad je tata umro, onako kako bih i ja postupio sa mnom. Treba da se ponosiš sobom”. Rasplakao me. Odgovorila sam mu: “Ja sam samo tako umela, nisam umela drugačije”.
(Kurir.rs)
