Većina političkih stranaka odredila je nosioce kompenzacionih lista za Narodnu skupštinu RS i Parlament BiH, dok bi konačan spisak kandidata trebalo da finalizuju do 8. avgusta.
Kao i u slučaju nosilaca lista za parlamente, i na kompenzacionim će se naći uglavnom zvučna imena. Za sada je izvjesno da će nosilac kompenzacione liste SNSD za parlament BiH biti lider Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić, dok će nosilac te liste za Narodnu skupštinu RS biti dosadašnji šef poslaničkog kluba i potpredsjednik stranke Radovan Višković.
Lider PDP Branislav Borenović, nakon dugogodišnjeg staža u Narodnoj skupštini RS, od oktobarskih izbora mogao bi u poslaničke klupe u parlament BiH.
– Borenović je već gotovo izvjestan nosilac kompenzacione liste za Sarajevo, dok će organi partije narednih dana odrediti nosioca i za NS RS – navode u PDP.
Prema nezvaničnim saznanjima Srpskainfo, nosilac kompenzacione liste Socijalističke partije za Narodnu skupštinu RS biće Maksim Skoko iz Gacka, dok će za parlament BiH biti Jakov Galić iz Zvornika, inače nekadašnji direktor „Šuma Srpske“.
Nosilac kompenzacione liste za Narodnu skupštinu RS u ime SDS biće dosadašnji poslanik te stranke Nedeljko Glamočak, dok će o nosiocu za parlament BiH organi SDS odlučivati narednih dana.
Za razliku od većine stranaka, DNS Marka Pavića još nije odredio niti jedno ime.
– O nosiocima i kandidatima za kompenzacione liste DNS će odlučivati nakon što u CIK završe proces ovjere „redovnih“ lista za Narodnu skupštinu RS i parlament BiH – rekli su u DNS.
Direktor Koalicije za slobodne i poštene izbore „Pod lupom“ Dario Jovanović ističe da su kompenzacione liste mnogim kandidatima „sigurna karta“ za ulazak u parlamente, ako ne osvoje dovoljan broj redovnih glasova. Njega ne iznenađuje što će se upravo na tim listama naći i mnogi lideri partija, ali i mnoga zvučna imena unutar njih.
– Razlog zbog kojeg se upravo oni nalaze na takvim listama jeste što se pribojavaju da neće osvojiti dovoljan broj glasova birača, pa će im to biti dodatni element obezbjeđenja da će ući u parlament. Bez obzira na to što su lideri i nosioci političkih procesa i što bi logično bilo da dobijaju najviše glasova, ipak se pribojavaju da neće dobiti dovoljnu podršku birača, pa se unaprijed osiguravaju – kaže Jovanović.
Kao prednost kompenzacionih lista on navodi „pravedniji sistem raspodjele mandata“.
– Kompenzacione liste se koriste tamo gdje se raspu stranački glasovi po izbornim jedinicama, odnosno gdje određene političke partije koje su prešle izborni prag zbog nedovoljnog broja mandata u nekoj izbornoj jedinici ne dobiju redovni mandat i onda ga obezbjeđuju kompenzacijom. One ne idu u korist isključivo malim niti isključivo velikim stranakama, nego služe da zadovolje proporcionalost – da stranke zaista dobiju onoliko mandata koliko su ukupno osvojile glasova od biračkog tijela. Takođe, one obezbjeđuju i ravnomjernu polnu zastupljenost – ističe Jovanović.
Nerijetko, nosioci kompenzacionih listi su ljudi i sa redovnih lista.
– Oni na neki način pokušavaju da, ako ne osvoje redovan mandat, dobiju kompenzacioni, odnosno da imaju taj dupli element osiguranja. Tu se, onda stvara dodatni problem, da pojedinci sa malim brojem glasova ulaze u parlamente. Tako u državnom parlamentu, recimo, imate ljude koji su došli preko kompenzacija, a imaju do deset puta manje glasova nego drugi koji tu sjede i koji su dobili direktan mandat. Problem je i što se kod kompenzacionih lista ne vodi računa o ravnomjernoj geografskoj zastupljenosti, tako da teoretski može doći do toga da svi poslanci dolaze iz istog grada – navodi Jovanović.
(srpskainfo.com)
