Osnivač Amazona Džef Bezos najbogatiji je čovek na svetu, prema Forbsovoj listi milijardera.
Njegovo bogatstvo se procenjuje na 131 milijardu dolara. On je najbogatiji čovek u savremenoj istoriji.
Ali nije najbogatiji čovek svih vremena.
Ta titula pripada Mansi Musi, vladaru Zapadne Afrike iz 14. veka koji je bio toliko bogat da su njegovi velikodušni pokloni uspeli da unište ekonomiju jedne zemlje.
“Današnje priče o Musinom bogatstvu toliko su zadivljujuće da je gotovo nemoguće steći pravu sliku o tome koliko je bio bogat i moćan”, rekao je za BBC Rudof Buč Ver, vanredni profesor istorije na Univerzitetu u Kaliforniji.
Mansa Musa je bio “bogatiji nego što to iko može da dočara”, napisao je Džejkob Dejvidson o afričkom kralju za sajt Novac (Money.com) pre četiri godine.
Američki sajt Selebriti Net Vort (Celebrity Net Worth) je 2012. godine procenio je njegovo bogatstvo na današnjih 400 milijardi dolara, ali se istoričari ekonomije slažu da je vrednost onoga što je Musa posedovao nemoguće definisati brojkama.
10 najbogatijih ljudi svih vremena
Mansa Musa (1280-1337, kralj carstva Mali) bogatstvo nepojmljivo
Cezar Avgust (63 p.n.e. -14 n.e., rimski car) 4,6 triliona dolara
Šenzong (1048-1085, kineski car iz dinastije Sung) bogatstvo neprocenjivo
Akbar I (1542-1605, car indijske dinastije Mogul), bogatstvo neprocenjivo
Endrju Karnegi (1835-1919, škotsko-američki industrijalac) 372 milijarde dolara
Džon D. Rokfeler (1839-1937) američki poslovni magnat) 341 milijarda dolara
Nikolaj Aleksandrovič Romanov (1868-1918, ruski car) 300 milijardi dolara
Mir Osman Ali Kan (1886-1967, indijski vladar) 230 milijardi dolara
Vilijam Osvajač (1028-1087) 229,5 milijardi dolara
Moamer El Gadafi (1942-2011, dugogodišnji vladar Libije) 200 milijardi dolara
Zlatni kralj
Mansa Musa je rođen 1280. godine u porodici vladara. Njegov brat, Mansa Abu-Bakr, vladao je carstvom sve dok 1312. godine nije abdicirao kako bi pošao u ekspediciju.
Prema sirijskom istoričaru iz 14. veka Šibabu Al-Umariju, Abu-Bakr je bio opsednut Atlantskim okeanom i onim što se nalazi sa druge strane okeana. Navodno se upustio u ekspediciju sa flotom od 2.000 brodova i hiljadama muškaraca, žena i robova. Otplovili su i nikad se nisu vratili.
Neki, poput pokojnog američkog istoričara Ajvana Van Sertima, veruju da je Abu-Bakr stigao do Južne Amerike, ali ne postoje nikakvi dokazi za to.
U svakom slučaju, Mansa Musa nasledio je kraljevstvo koje je njegov brat ostavio.
Pod njegovom vladavinom, kraljevstvo Mali značajno je uvećano. Musa je pripojio 24 grada, uključujući Timbuktu.
Kraljevstvo se prostiralo na površini od oko 3.000 kilometara, od Atlantskog okeana sve do današnjeg Nigera, obuhvatajući delove Senegala, Mauritanije, Malija, Burkine Faso, Nigera, Gambije, Gvineje-Bisao, Gvineje i Obale Slonovače.
Uz tako veliku teritoriju, došle su i obilne količine zlata i soli.
Tokom vladavine Mansa Muse, carstvo Mali držalo je gotovo polovinu zlata Starog sveta, prema podacima Britanskog muzeja.
I sve je to pripadalo kralju.
“Kao vladar, Mansa Musa je imao gotovo neograničen pristup najcenjenijem izvoru bogatstva u srednjevekovnom svetu”, rekla je za BBC istoričarka umetnosti Ketlin Bikford Berzok.
“Veliki trgovački centri koji su trgovali zlatom i drugom robom takođe su se nalazili na njegovoj teritoriji, a on je gomilao bogatstvo od te trgovine”, dodala je ona.
Put u Meku
Iako je carstvo Mali bilo bogato, mnogi za njega nisu ni znali.
To se promenilo kad je Mansa Musa, pobožni Musliman, odlučio da pođe na hodočašće u Meku, prolazeći kroz Saharu i Egipat.
Kralj je navodno napustio Mali sa karavanom od 60.000 ljudi.
Sa sobom je poveo kompletnu kraljevsku svitu i zvaničnike, vojnike, zabavljače, trgovce, 12.000 robova, kamile, kao i mnogobrojne koze i ovce.
Bio je to grad koji se kretao kroz pustinju.
Grad čiji su stanovnici, sa sve robovima, bili obučeni u zlatni brokat i najfiniju persijsku svilu. Za njima je išlo stotine kamila noseći stotine kila čistog zlata.
Bio je to prizor za pamćenje.
A prizor je postao još raskošniji kad je karavan stigao u Kairo, gde su Musa i njegovi saradnici mogli da se razmeću bogatstvom.
Zlatni krah Kaira
Mansa Musa je ostavio toliko jak utisak na Kairo, da je Al Umari, koji je grad posetio 12 godina posle kralja Malija, ispričao sa koliko su oduševljenja stanovnici Kaira i dalje govorili o njemu.
Delio je zlato šakom i kapom svima po Kairu u toj meri da je njegov tromesečni boravak izazvao pad cene zlata u regionu. Pad vrednosti zalata trajao je deset godina i potpuno uništio ekonomiju.
Američka tehnološka kompanija SmartAsset.com procenjuje da je zbog obezvređivanja zlata, hadžiluk Mansa Muse doveo do ekonomskih gubitaka u vrednosti od 1,5 milijardi dolara i to širom Bliskog istoka.
Vraćajući se u Mali, Mansa Musa je ponovo prošao kroz Egipat. Neki kažu da je pokušao da pomogne i da je povukao deo zlata iz opticaja pozajmivši ga nazad po drastičnim kamatama. Drugi kažu da je potrošio toliko da je ostao bez zlata.
Lusi Duran iz Škole afričkih i orijentalnih studija u Londonu ističe da su se malijski zabavljači, koji su praktično bili raspevani istorijski pripovedači, posebno naljutili na njega.
“Usput je podelio toliko malijskog zlata da zabavljači nisu voleli da ga veličaju u pesmama, jer su mislili da je spiskao lokalne resurse van imperije”, rekla je ona.
Obrazovanje
Nema nikakve sumnje da je Mansa Musa potrošio, ili proćerdao, mnogo zlata tokom hodočašća. Ali ta preterana velikodušnost je i privukla pažnju ostatka sveta.
Mansa Musa je ucrtao Mali i sebe na mapu sveta, i to bukvalno. U katalonskom atlasu iz 1375. godine nalazi se crtež afričkog kralja koji sedi na zlatnom tronu na vrhu Timbuktua, držeći komad zlata u ruci.
Timbuktu je postao afrički El Dorado i ljudi su dolazili iz raznih krajeva sveta su da ga vide rođenim očima.
U 19. veku još je imao mitski status izgubljenog zlatnog grada na ivici sveta, mamac istovremeno za evropske lovce na bogatstvo i istraživače. Za ovo su mahom zaslužni podvizi Mansa Muse koji je Malijem vladao 500 godina ranije.
Musa se vratio iz Meke sa nekoliko islamskih učenjaka, uključujući direktne potomke proroka Muhameda, kao i andaluzijskog pesnika i arhitektu po imenu Abu es hak es Saheli, koji važi za čoveka koji je osmislio slavnu džamiju Đingarejber.
Kralj je navodno pesnika platio sa 200 kilograma zlata, što bi u današnjem novcu iznosilo 8,2 miliona dolara.
Pored toga što je podsticao umetnost i arhitekturu, finansirao je i književnost i gradio škole, biblioteke i džamije. Timbuktu je uskoro postao centar obrazovanja i ljudi su putovali iz svih krajeva sveta kako bi studirali na mestu koje će postati Univerzitet Sankore.
Za bogatog kralja često se kaže da je pokrenuo obrazovanje u Zapadnoj Africi, iako je priča o njegovom carstvu i dalje relativno nepoznata izvan Zapadne Afrike.
“Istoriju pišu pobednici”, govorio je bivši britanski premijer Vinston Čerčil.
Nakon što je Mansa Musa umro 1337. u 57 godini, carstvo su nasledili njegovi sinovi, ali nisu uspeli da ga očuvaju. Manje države su se otcepile i carstvo se srušilo.
Kasniji dolazak Evropljana u region bio je poslednji ekser u kovčegu carstva.
“Istorija srednjevekovnog perioda i dalje se uglavnom doživljava isključivo kao istorija Zapada”, kaže Lisa Korin Graciose, direktorka Blokovog muzeja umetnosti, objašnjavajući zašto priča o Mansa Musi nije poznatija.
“Da je više Evropljana stiglo (u Afriku) u Musino vreme, sa Malijem na vrhuncu vojne i ekonomske moći, umesto nekoliko stotina godina kasnije, stvari bi sasvim sigurno danas izgledale drugačije”, kaže Ver.
(BBC na srpskom)
