Nakon više od sedam godina, Lazar Ristovski uspeo je da snimi istorijski spektakl “Kralj Petar Prvi”, inspirisan romanom “Čarape kralja Petra” Milovana Vitezovića. Glumac i producent kaže u intervjuu nedelje za Kurir da su mu je ova uloga kao i ceo film po mnogo čemu najvažniji u životu.
On vrlo vešto, kao i njegov kralj Petar, odgovara na nezgodna pitanja iz politike, o Kosovu, napadima na koleginicu Mirjanu Karanović i otkriva ko ga je razočarao od domaćih političara.
Kritike na račun filma su pozitivne. Da li ste zadovoljni odzivom publike u bioskopima?
– Mislim da je pravda zadovoljena. Čak i oni najostrašćeniji mrzitelji ovog projekta, ili samo mog dela, koji su ga unapred osudili na propast i širili negativnu energiju, ili čak pozivali na bojkot jednog umetničkog dela, što u novijoj srpskoj istoriji nije poznato, na kraju su priznali da smo napravili film koji dira u dušu svakog gledaoca, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripada.
Mogu samo da zamislim kako bi nas rastrgli da smo napravili loš film. Mene su iskreno iznenadile veoma dobre i stručne, pozitivne kritike filma u najljućim opozicionim časopisima. Iznenađen sam zbog toga što je u Srbiji počeo da preovladava osvetnički duh. Da se sve svodi na dnevnu politiku i da se političari, a samim tim i njihovi mediji, služe svim sredstvima da pridobiju što više glasača, gde im često umetnici služe kao topovsko meso, a njihovi mediji satiru i one koji to svojim delom ne zaslužuju. Moje zadovoljstvo je zato danas veće kada su “Kralja Petra Prvog” ipak dočekali kritika i publika kao filmsko delo koje će ostati za pamćenje po svom kvalitetu, a ne po odjecima dnevne politike ili dežurne mržnje.
Zato se zahvaljujem kritičarima, osim pojedinim neukim i nepismenim, koji su ocenili film visokim ocenama bez obzira na političku obojenost medija sa kojih su se oglašavali.
Kome onda smetaju Lazar Ristovski i njegov “Kralj Petar”?
– Mislim da “Kralj Petar” sada ne smeta nikome. Naprotiv. Smatram da je film primljen kod svih kako zaslužuje. A da li im i kome ja smetam? Pa ne mogu svi da me vole. Jebeš čoveka koga svi vole!
Da li ste svesni odgovornosti što ste svoj film nazvali “Kralj Petar Prvi”?
– Naravno. Tako veliki kralj zaslužuje da se snimi film o njemu. Mi smo napravili film u kome su naši junaci živi ljudi, a ne legende i mitovi. Oslobodimo se mitova i pogledajmo istini u oči. A istinu čine samo ljudi, koji tu istoriju ispisuju svojim delima. I mi smo ovim filmom ušli ako ne u tu veliku istoriju, onda sigurno u istoriju srpske kinematografije.
Kakvu poruku “Kralj Petar Prvi” nosi mladim generacijama koje žive potpuno drugačije od one koja je prošla golgotu Velikog rata i koje ne žele da se žrtvuju?
– Ovaj film ne govori eksplicitno o tome da li je Srbija u stvaranju Jugoslavije pogrešila ili ne, ali on govori o velikoj žrtvi koju je Srbija podnela, i ovaj film kroz lik kralja Petra Prvog postavlja pitanje da li je ta žrtva bila prevelika i da li se Srbija ikada oporavila posle nje?
To je pouka koju mladima šaljemo i koju oni, sudeći po poseti bioskopima, prepoznaju. Mladi ne znaju mnogo o tom istorijskom periodu, ali naš film ih emocijom veže i oni emotivno reaguju. To i jeste zadatak umetnosti. Ne da objašnjava, već da uzdrma, da probudi emociju.
Ostajete li pri svojoj odluci da se povučete sa glumačke scene nakon ovog filma?
– Verovatno će tako biti. Ovo je moja najznačajnija uloga u mojoj karijeri, a u životu sigurno. Uradio sam ovaj film kao producent i kao glumac za svog sina koji je film režirao, kako sada to kritika i potvrđuje, sjajno. Meni u životu više ništa ne treba.
Od aktuelnih političara u Srbiji možete li nekog da uporedite s kraljem Petrom?
– Kralj Petar je bio osobena ličnost. Nema danas takvih političara. Njegova dobrota nije svojstvena političarima današnjeg vremena.
Dragan Marković Palma na premijeri u Jagodini ocenio je da Srbija i sada prolazi kroz Albansku golgotu, a ovaj put u liku Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. Delite li njegovo mišljenje?
– Odluke koje Srbija danas treba da donosi u vezi sa pitanjem Kosova jesu užasno teške. Ne bih voleo da sam u koži predsednika Vučića. Realno govoreći, i bez strasti sa bilo čije strane, na njega je pao teret rešavanja pitanja koja su otvorena mnogo ranije. Ne samo od demokrata iz vremena Tadića, Đinđića ili Koštunice. Rekao bih da ti problemi datiraju i iz perioda komunističke vladavine, ali ono što ja kao naivni poznavalac politike čitam jeste da mi se čini da tu postoji vekovna mržnja usađena u generacije. Tako se izgleda vaspitavaju i mladi sa obe strane i dan-danas. I ako je to tačno, onda ne vidim da se taj problem može ikada rešiti. Možda treba da se navikavamo da sa njim živimo ili da se nadamo da će doći neki drugi, pametniji, tolerantniji ljudi koji će moći da pomire dva naroda.
A Tači i Haradinaj?
– Teško je prihvatiti činjenicu da ratni zločinci formiraju svoju vojsku naočigled sveta, koji ih pritom i podržava. Svet je sve, samo nije mesto na kome vlada pravda. Zato se nemojmo busati u prsa. To više nije na ceni.
Uspešan ste glumac. Da li može da se bude uspešan u poslu bez političke zaleđine i kako? Nekako vama najviše zameraju podršku Aleksandru Vučiću.
– Dajte, molim vas. Ja sam i pre učestvovanja u političkim kampanjama bio glumac koji iza sebe ima na desetine i filmskih i pozorišnih uloga, najvećih domaćih i svetskih nagrada. Te uloge i te nagrade mi nije doneo niti dodelio ni Tadić, ni Dinkić, ni Vučić.
Znam zašto je mnoge zabolelo to što sam govorio na mitingu podrške Vučiću u njegovoj kampanji za predsednika. Zabolelo ih je to što sam ih nazvao pravim imenom. A moj govor je odjeknuo jer sam se ja kao glumac profesionalac spremio da održim taj govor kako se drže politički govori. Učio sam to na akademiji. Ja sam se kao profesionalac spremio i održao jedan politički govor za pamćenje. Pritom, taj govor nije bio niti uvredljiv niti agresivan. Ko ga se još seća, videće da sam govorio o toleranciji među ljudima, polovima, političkim različitostima. Ali mržnja u Srbiji je zavladala na svim prostorima i u ljudima, i to je najveća opasnost po budućnost Srbije. Ne postoji nijedna stvar oko koje bismo mogli da se složimo zarad budućnosti Srbije. Takva zemlja nema budućnost.
Nedavno ste izjavili da je Gaga Antonijević novac za “Zaspanku” dobio iako je pljuvao po sadašnjoj vlasti. Šta time hteli da poručite?
– To da vlast ne može i ne treba da kupuje one koji pljuju po njoj.
Optužuju vas da ste ubacili u film celu svoju porodicu.
– Ako mislite na to da je projekat “Kralj Petar” izašao iz porodične manufakture, u pravu ste. Objasniću i vama i mnogima po ko zna koji put. Dakle, država je dala kompletan novac da se snimi serija “Kralj Petar Prvi”. Film pod istim naslovom finansiran je delom od novca koji je projekat dobio na konkursima kao i drugi srpski filmovi, i to mnogo manje, i dobio je novčanu pomoć od grada Novog Sada i Beograda. Ostatak novca, od skoro dva miliona evra, dali su sponzori, a deo novca smo uložili mi kao porodica, to jest, naša producentska kuća “Zilion film”. Uložio sam i sav novac koji sam dobio od karata iz pretprodaje, koje sam dao po duplo jeftinijoj ceni da bih film učinio pristupačnim siromašnijem delu društva. Zato ovaj film deluje tako moćno. Žao mi je jedino što me je, izgleda, Dodik prevario. Obećao je pare za film, ali se više ne javlja. Biće to moje veliko razočaranje ako tako ostane.
Kako komentarišete činjenicu da se Mirjani Karanović osporava pravo na političko mišljenje i uverenje, a da vladajuća stranka gleda na vašu podršku blagonaklono?
– Mirjana Karanović i ja smo nezavisni i veoma uspešni ljudi i umetnici, a i veoma se poštujemo kao kolege. Kod nje sam uvek cenio slobodu mišljenja i ponašanja. Nadam se i ona kod mene. Ja sam prošlog leta pozvao Mirjanu na naš festival u Ravnom Selu da dođe sa svojim filmom “Dobra žena” i ona je bila naš dragi gost i publika koja je mahom uz vlast primila ju je s ovacijama.
Šta to dokazuje? To dokazuje da su veliki umetnici iznad dnevne politike i da pošten narod to prepoznaje. Pa neću valjda da izvodim zaključke na osnovu dežurnih mrzitelja sa interneta ili ostrašćenih političkih neistomišljenika o Miri Karanović, ili ona o meni. Veći smo mi od toga. Najčešće su najglasniji oni koji su najmanje vredni. Proći će i politika i političari, a naše delo će ostati zauvek ako valja.
(Kurir)
