Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov doputovao je u dvodnevnu posetu BiH, gde se u Istočnom Sarajevu sastao sa zvaničnicima Republike Srpske. On je izjavio da Rusija podržava principe Dejtonskog sporazuma i pozvao sve da ga poštuju, uz poruku da svaki pokušaj njegovog rušenja može izazvati najozbiljnije rizike i posledice.
“Temeljni principi zahtevaju da svi problemi u Bosni i Hercegovini budu rešeni unutrašnjim političkim dijalogom, bez stranog mešanja”, istakao je šef ruske diplomatije na konferenciji za novinare nakon sastanka sa zvaničnicima Republike Srpske i predsedavajućim Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, prenela je RTRS.
Lavrov je kazao da je sazrelo pitanje o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika jer, kako je naglasio, Bosni i Hercegovini nije potreban međunarodni protektorat.
On je istakao da je primljena na znanje odluka Republike Srpske o vojnoj neutralnosti, dodavši da Rusija smatra da je ona ispravna.
Lavrov je istakao da je Rusija spremna za nastavak saradnje sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom u borbi protiv pandemije virusa korona, uključujući i aspekt koji se odnosi na nabavku ruske vakcine.
Dodik je na konferenciji za medije rekao da je na sastanku sa Lavrovom razgovarano o Dejtonskom sporazumu koji nije napravljen da bude promenjen i ukinut bez saglasnosti oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda.
“Mi smo se godinama protivili međunarodnom intervencionizmu viskog predstavnika i zato danas tražimo da Kancelarija visokog predstavnika i on sam budu ukinuti”, kazao je Dodik.
On je istakao da su takozvana Bonska ovlašćenja prevara i da svi zakoni koje je nametnuo visoki predstavnik moraju da budu ukinuti.
Dodik je istakao da je na današnjem sastanku razgovarano o dobrim odnosima Republike Srpske i Rusije i da je konstatovano da nema otvorenih pitanja, a zahvalio je Rusiji na ulozi u kreiranju i dolasku do Dejtonskog sporazuma, a posebno za podršku njegovoj implementaciji.
“Ta podrška je bila veoma važna i dovela je do toga da zaista znamo da u svetu postoje oni koji su spremni da se drže potpisanog sporazuma”, istakao je Dodik.
Ponovio je da Republika Srpska ne želi i ne prihvata članstvo u NATO, a poručio je i da se Banjaluka neće pridružiti sankcijama protiv Rusije. Naglasio je da Republika Srpska od Rusije nije tražila nikakvu podršku za secesiju, za šta neki pokušavaju da je optuže.
Sastanku su, pored Dodika, prisustvovali predsednica RS Željka Cvijanović, premijer RS Radovan Višković, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, kao i zvaničnici Predstavničkog doma i Doma naroda BiH Nebojša Radmanović i Nikola Špirić.
Dodik je poklonio Lavrovu ikonu staru 300 godina u pozlati, koja je pronađena u Lugansku, prenosi N1 Sarajevo.
Na poleđini ikone utisnut je pečat.
Lavrov je rekao i da nije Moskva ta koja će priznati Džoa Bajdena za predsednika SAD-a ili ne, već je to američki zakon.
“Što se tiče procesa koji se sada dešavaju u SAD posle predsedničkih izbora, želim da kažem da nije Moskva ta strana koja priznaje ili ne priznaje predsednika, već je to američki zakon“, kazao je Lavrov novinarima u Istočnom Sarajevu, odgovarajući na pitanje da li Rusija priznaje Bajdena za novoizabranog američkog predsednika.
Upitan kako komentariše to što su SAD uvele ograničene sankcije Turskoj zbog kupovine ruskog raketnog sistema S-400, Lavrov je kazao da on nije iznenadjen, jer se te sankcije najavljuju već duže vreme.
“To pokazuje odnos SAD, to je arogantan odnos prema svojim partnerima i to SAD pokazuje kao nepouzdanog partnera, koji nije baš odgovoran”, kazao je ruski šef diplomatije.
Govoreći o reformisanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i stavu Rusije o tom pitanju, Lavrov je kazao da je njegova zemlja predala partnerima svoj koncept, koji se tiče stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a. “Taj koncept je predložio naš predsednik Vladimir Putin i mi smo već dobili odgovore od nekih zemalja, neke još razmišljaju o tome”, kazao je on.
Prema njegovim rečima, što se tiče zvaničnog Vašingtona, Rusija razume da SAD sada trebaju vreme za odgovore na ruski predlog. Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja ranije je rekao da reformisanje Saveta bezbednosti UN-a ne može uključivati pitanje veta.
“O pitanju veta se ne razgovara, ne može se pregovarati. O tome nema kompromisa. Veto je instrument koji omogućava da se održi ravnoteža interesa u Savetu bezbednosti. To je ono što održava SB”, rekao je on.
(Agencije, N1)
