Stav srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika može bitno da usmeri glasačka opredeljenja srpske dijaspore i toga su vrlo svesni predstavnici suverenističkih snaga u Evropskoj uniji, koji se sada bore za svaki glas, kaže za Sputnjik politički analitičar Dragomir Anđelković.
Prema nezvaničnim saznanjima, srpski član Predsedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik trebalo bi u narednim mesecima da se sastane sa evropskim političarima — premijerom Mađarske Viktorom Orbanom i ministrom unutrašnjih poslova Italije i liderom „Lige“ Mateom Salvinijem, kako bi razgovarali o načinima za uspostavljanje „bliske saradnje“.
Dodik je, navodi list „Danas“, u kontaktu i sa Stivom Benonom, glavnim strategom kampanje predsednika SAD Donalda Trampa i pokretačem tink-tenka „Pokret“. Benon, navodno, želi da Dodikova partija bude deo „Pokreta“.
Kako za Sputnjik ocenjuje istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković, ono što je zajedničko Orbanu, Salviniju, Dodiku i mnogim drugim evropskim liderima, jesu suverenizam i bliskost nacionalnim vrednostima i to ne u negativnom smislu, već u smislu poštovanja sopstvene tradicije i sopstvenog nasleđa.
„Štaviše, u mnogim evropskim krugovima Dodik se prepoznaje kao neko ko je prvi na veliku scenu vratio takve vrednosti, mnogo pre nego što je takav pokret počeo da dobija ozbiljniji zamah u Evropskoj uniji. Ono što je slično svim tim liderima, ali i američkom predsedniku Trampu, jeste želja da se sopstvene države ojačaju i da ne robuju bilo kakvim mondijalističkim konstrukcijama, već da budu u funkciji nacije i građana“, objašnjava Anđelković.
Naš sagovornik veruje da je vrlo realno da se uspostavi ozbiljna saradnja Dodikovog SNSD-a i partija i pokreta koje predvode Salvini, Orban i Stiv Benon.
„Ne treba zaboraviti da je srpska dijaspora vrlo brojna u Evropskoj uniji, mnogi građani srpske nacionalnosti su državljani zemalja EU i imaju pravo glasa. Takođe, mnogi od tih ljudi vrlo često, bez obzira na to da li su iz Srbije, Crne Gore ili Republike Srpske, u Dodiku vide nekoga ko je oličenje nacionalnih vrednosti i nacionalnog kursa. Zbog toga njegov stav može bitno da usmeri glasačka opredeljenja srpske dijaspore i toga su vrlo svesni predstavnici suverenističkih snaga u Evropskoj uniji koji se sada bore za svaki glas“, ukazuje Anđelković.
Na pitanje da li bi Dodikova saradnja sa Orbanom, Salvinijem i Benonom pomogla da SNSD postane vidljiviji na evropskoj političkoj sceni i da li bi takav potez ojačao njegove pozicije u samoj BiH, Anđelković kaže da su pozicije Milorada Dodika već bitno jače nego ranije.
„Mnogi političari u evropskim zemljama prepoznaju u Republici Srpskoj taj suverenistički zamah kojem oni sada prilaze, a Dodika u tim krugovima doživljavaju kao autentičnog zastupnika nacionalnih vrednosti na Balkanu, nekoga ko im je najbliži u pogledu poštovanja hrišćanskog nasleđa i tradicija nacionalne države. Sa druge strane, Trampova pobeda u Americi smanjila je uticaj mondijalističkih krugova, koji, iako u samoj SAD vode rat protiv Trampa, sada imaju manji potencijal da u Evropi vode ratove protiv lidera kao što je Dodik. Dakle, njegova pozicija je već jača, a mislim da će znatno ojačati u ovom periodu pred izbore za Evropski parlament, a i nakon njih ukoliko te snage postignu značajniji rezultat kao što se očekuje“, smatra Anđelković.
Komentarišući mogućnost da deo „Pokreta“ Stiva Benona, pored SNSD-a, bude i Hrvatsko-demokratska zajednica BiH, koju predvodi Dragan Čović, Dragomir Anđelković kaže da je to pitanje hrišćanske solidarnosti.
„Benon vrlo drži do toga da je Evropa hrišćanski utemeljena, da njena tradicija datira iz nekih minulih vremena i da se ne može sve svesti na postmoderne mondijalističke vrednosti. U takvom kontekstu bitna mu je saradnja sa naglašeno hrišćanski orijentisanom strankom Hrvata u BiH i sa Dodikovom strankom koja je svakako odraz nacionalno-suverenističkog opredeljenja. Svakako da tako nešto može da ojača položaj Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini, ali i generalno“, ocenjuje Anđelković.
Sa druge strane, dodaje sagovornik Sputnjika, takav kurs SNSD-a bitan je za jačanje veza sa Džonom Boltonom, Trampom i predstavnicima vrlo uticajnih evangelističkih i drugih protestantskih denominacija u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su od velikog značaja za Trampa.
„Povezivanje sa konzervativnim, hrišćanskim crkvama u Americi može bitno da ojača poziciju i Republike Srpske i samog Dodika“, zaključuje Dragomir Anđelković.
Kako je najavljeno, osnivačka skupština Benonovog „Pokreta“ biće održana u martu, a jedan od ciljeva te organizacije je okupljanje desnih snaga u trci za dobijanje mandata na majskim izborima za Evropski parlament.
(Sputnjik)
Planirani susreti sa evropskim suverenistima
Milorad Dodik, član Predsedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata iz Republike Srpske, sastaće se u narednih nekoliko meseci sa evropskim političarima poput premijera Mađarske Viktora Orbana i ministra unutrašnjih poslova Italije Matea Salvinija, sa kojima će u svojstvu predsednika SNSD razgovarati o načinima za uspostavljanje „bliske saradnje“, saznaje Danas nezvanično od izvora u Evropskom parlamentu. Naši sagovornici ističu da su „suverenističke ideje, odnosno zagovaranje nacionalnih država“ glavna „nit“ koja povezuje Dodika, Orbana i Salvinija.
„Milorad Dodik je već u kontaktu sa Stivom Benonom, koji je bio glavni strateg kampanje predsednika SAD Donalda Trampa, i pokretač je tink-tenka Pokret („The Movement“). Benon želi da Dodikova partija bude deo Pokreta, a razmišlja se i o priključenju Hrvatsko-demokratske zajednice BiH, koju predvodi Dragan Čović, objašnjavaju izvori Danasa iz Brisela.
Željka Cvijanović, aktuelna predsednica Republike Srpske i bliska saradnica Milorada Dodika, susrela se prošle godine sa Stivom Benonom u njegovom domu u Vašingtonu. Cvijanović je tada bila na čelu Vlade RS, a kako su preneli banjalučki mediji njih dvoje su razgovarali o odnosima RS i SAD i načinima za unapređenje tih odnosa.
Pojedini regionalni portali preneli su da se Benonovom Pokretu priključio crnogorski Pokret za promjene, koji predvodi Nebojša Medojević. Lider Pokreta za promjene se nedavno susreo sa izvršnim direktorom fondacije Pokret, Mišelom Modrikamenom, i obe strane, kako je istaknuto, „iskazale su spremnost za početak dugoročne strateške saradnje, utemeljene na zajedničkim vrednostima suverenizma i otvorenoj, progresivnoj viziji EU kao zajednice suverenih država“.
Osnivačka skupština Benonovog „Pokreta“ biće održana u martu, a jedan od ciljeva ove organizacije je okupljanje „desnih snaga“ u „trci“ za dobijanje mandata na majskim izborima za Evropski parlament. U potrazi za saveznicima, Benon i Modrikamen su u prethodnih nekoliko meseci obilazili Evropu, uključujući sastanak sa mađarskim Orbanom, čija stranka Fides je deo Evropske narodne partije, ali je Orban po mnogim idejama bliži „Pokretu“, pa se ne isključuje mogućnost da se i on pre izbora za EP pridruži timu Stiva Benona. Kao argument za takvu tvrdnju koristi se, između ostalog, izjava Orbana da želi „mnogo sreće“ Benonovom projektu, dok je Benon rekao da planira da „provede dosta vremena u Mađarskoj“.
Benonov Pokret, makar u ovoj fazi, ne zagovara izlazak država iz EU ili ukidanje evra, ali okosnicu njegovog programa predstavlja zamisao da Brisel mora da vrati najveći deo moći i nadležnosti u ruke pojedinačnih članica Unije. Kako se dalje navodi, potrebno je fokusirati se na „ekonomski nacionalizam“, a to podrazumeva „udruživanje evroskeptičnih političkih grupa koje se pripremaju za bitku za izbore za EP“.
(Danas)
