Nakon brojnih najava, odugovlačenja i pomjeranja termina, prije dva dana na Sarajevski aerodrom sletio je avion novoosnovane aviokompanije „FlyBosnia“. S obzirom na vlasničku strukturu i političku zaleđinu, ni građani ni poslovna zajednica nisu bili euforični zbog ovog događaja.
Uz kontroverznog saudijskog biznismena Sulejmana el-Šidija veže se nekoliko milionski teških koruptivnih afera u kojima se za male pare dokopao vrijedne državne imovine. El-Šidi inače važi za dugogodišnjeg partnera Bakira Izetbegovića, uz čiju je pomoć cvjetao njegov sumnjivi biznis.
Za direktora „FlyBosnije“ postavljen je navodno poznati australski biznismen Kris Gabrijel (Chris Gabriel). Gabrijel je poznatiji kao suprug počasne konzulice BiH u Australiji i kandidatkinje SDA za Parlament FBiH Đemile Talić-Gabrijel. On se navodno ranije raspitivao da investira u BiH, ali je, umjesto toga, očigledno shvatio da je bolje da se uhljebi u El-Šidijevu „investiciju“.
Đemila Talić-Gabrijel poznata je po svom obećanju da će od Neuma napraviti Monte Karlo, i to za samo godinu. Koliko je bila uvjerljiva, pokazuje i podatak da je dobila svega 1.847 glasova i tako nije ušla u Parlament.
Ona, također, važi za osobu blisku Izetbegovićima. Pretpostavlja se da je tom linijom njen muž i postavljen za direktora „FlyBosnije“. Inače, bračni par Gabrijel bio je redovan na predizbornim skupovima koje je organizirala SDA.
A stranac Gabrijel odličan je paravan El-Šidiju koji bi s jedne strane trebao dati lažnu ozbiljnost kompaniji, dok se s druge strane odvijaju sumnjivi poslovi.
Skoro isti scenarij odigrao se i prilikom osnivanja BBI banke. Za njenog prvog menadžera postavljen je Holanđanin, kojem više niko ime i ne pamti, dok je konce, prema tvrdnjama medija, u stvarnosti vukao čovjek s crne liste SAD i siva eminencija SDA – Hasan Čengić.
Tako je vijest o pokretanju „FlyBosnije“ stigla je u trenutku kada je uništenje prijašnje državne aviokompanije „BH Airlines“ privedeno kraju. Nekoliko dana nakon što je u komadima posljednji avion „BH Airlinesa“ odvezen na otpad u Njemačku, objavljena je informacija da BiH dobiva novu aviokompaniju – saudijsko, a naše.
Da bi El-Šidi nesmetano mogao razvijati svoj posao, prvo je bilo potrebno raščistiti teren, odnosno uništiti kompaniju koja se bavi istim poslom. „BH Airlines“ godinama je grcao u dugovima, a posljednji potez Vlade FBiH na čelu sa Fadilom Novalićem (SDA) od kojeg se ova kompanija nikad nije oporavila jeste uvođenje „Turkish Airlinesa“.
Nakon što su se Turci povukli, „BH Airlines“ ostao je na vjetrometini dok se konačno nije ugušio u dugovima, a nadležni su to posmatrali sa strane.
Vrlo brzo nakon toga misteriozno se osniva „FlyBosnia“, a cijeli proces bio je dosta skriven od javnosti. Kompanija, koja još nije dobila sve dozvole za obavljanje posla, navodno je izabrala kabinsko osoblje, a ima i pilote.
Odgovor na pitanje odakle El-Šidiju novac mogao bi se naći u ratnim snimcima koji prikazuju prikupljanje donacija za narod u BiH.
Ovaj Saudijac vidi se na velikom broju snimaka u društvu porodice Izetbegović, koja je vodila sakupljanje donacija. Prema snimcima, u inozemstvu je skupljeno nekoliko miliona u novcu, ali i zlatu. Većina tog novca nikad nije stigla u BiH.
Ipak, zanimljivo je da je novac koji El-Šidi navodno investira u BiH, dolazi s Kajmanskih otoka, a završava na računima BBI banke. Zbog svega, postoji jaka sumnja da se radi o novcu koji je porodica Izetbegović zajedno s El-Šidijem skupljala po svijetu, a sada ga vraćaju i peru preko raznoraznih „investicija“.
Fantomski saudijski biznismen El-Šidi oštetio je još ranije državu za najmanje nekoliko stotina miliona maraka, i to poslovima gradnje „Sarajevo City Centera“ (SCC) i privatizacije sarajevskog hotela „Bristol“.
Država je u višegodišnjim mutnim poslovima, za višestruko nižu vrijednost od stvarne, izgubila najatraktivniju lokaciju u centru Sarajeva te hotel s tradicijom. Osim toga, kroz ove objekte, kako su brojni mediji špekulisali, navodno je oprano više od stotinu miliona maraka, najvjerovatnije ratnih donacija namijenjenih odbrani BiH, a nakon što su na tajnim računima ležali još od agresije.
El-Šidi se 2006. godine pojavio niotkud i uz pomoć tadašnjeg direktora Zavoda za izgradnju Kantona Sarajevo Bakira Izetbegovića domogao atraktivne lokacije na Marindvoru, u centru Sarajeva. Za mizerna dva miliona maraka kupio je firmu „Magros“ te se obavezao investirati 117.360.000 KM za tri godine i osigurati posao za 227 radnika.
On je nekoliko puta kršio sporazum s Agencijom za privatizaciju u Kantonu Sarajevo, ali to vlasti nije potaknulo da ga i raskinu, već mu je još odobreno da SCC otvori bez upotrebne dozvole. Cijeli slučaj istraživalo je i Tužilaštvo KS.
Prije toga El-Šidi se na sumnjiv način dokopao kultnog sarajevskog hotela „Bristol“ za svega šest miliona KM. Ranije je u njega Zavod za izgradnju KS uložio pet miliona KM.
(avaz.ba)
TS: Zašto se krije ugovor?
Transparentnost Srbija je juče ukazala da vest da je koncesionar Aerodroma „Nikola Tesla“, francuska kompanija Vansi, uplatio 501 milion evra jednokratne koncesione naknade i da je postao operater beogradskog aerodroma na 25 godina, nije praćena objavljivanjem ugovora iz kojeg bi se videle sve obaveze koje je Republika Srbija preuzela, niti objavljivanjem onih delova ugovora i aneksa koji nisu označeni kao poverljivi.
„Da apsurd bude još veći, još nije objavljena ni studija, koja je trebalo da pokaže i dokaže zbog čega je uopšte aerodrom dat u koncesiju, nakon dvogodišnjeg prikazivanja od strane zvaničnika da aerodrom dobro posluje i prihoduje (iako se odricao prihoda od kompanije Er Srbija)“, navodi se u saopštenju TS.
I novinarima većine beogradskih redakcija je u petak, 21 decembra bilo uskraćeno da od ministra finansija Siniše Malog dobiju odgovore na pitanja o koncesiji.
Samo nekoliko „odabranih“ redakcija bilo je pozvano na konferenciju za novinare u Vladi Srbije na kojoj je Mali saopštio da je koncesionar uplatio koncesionu naknadu.
Transparentnost Srbije je podsetila da je tražila studiju o opravdanosti koncesije i koncesioni akt još početkom 2017. godine, od Vlade i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i ocenila da je postupak koji traje gotovo dve godine „slika i prilika iznalaženja raznih izgovora da se ove važne informacije ne saopšte gradjanima u koje je uključeno nekoliko aktera“.
„Usled toga, ne samo da građanima nije jasno predočeno zbog čega je koncesija najisplativiji vid razvoja beogradskog aerodroma, već se ne može sa sigurnošću tvrditi ni da li ova analiza, čija izrada je zakonska obaveza, uopšte postoji“, piše u saopštenju TS.
Vlada na zahtev TS nije odgovorila, zbog čega je podneta urgencija, a potom i tužba Upravnom sudu. Ministarstvo saobraćaja je odbilo zahtev, navodeći da bi objavljivanjem Koncesionog akta i Studije opravdanosti bili ugroženi vitalni interesi Republike Srbije.
TS je saopštila da je podnela žalbu Povereniku protiv ovog rešenja, ali je istovremeno suzila obim zahteva, tražeći da Ministarstvo dostavi samo one delove ovih dokumenata na osnovu kojih se može zaključiti da li je odabrani model koncesije za Srbiju povoljniji od alternativnih rešenja (nastavak rada na dosadašnji način, ulaganje sopstvenog kapitala ili sredstava iz kredita, prodaja aerodroma, drugi oblik javno-privatnog partnerstva).
Pošto je Poverenik doneo rešenje po kojem moraju da dostave tražene dokumente, iz Ministarstva je TS dobila novi odgovor – da oni uopšte nemaju ni koncesioni akt ni studiju, već su ti dokumenti u posedu Vlade.
Na novi zahtev TS, da dostave dokument na osnovu kojeg će se videti kako su od 3. marta do 24. aprila dokumenti izgubljeni ili premešteni iz poseda Ministarstva, stigao je odgovor da ih nikada nisu ni imali, a da su prethodno odbili da ih dostave zbog „mogućeg ugrožavanja vitalnih interesa“.
Upravni sud potom je presudio po tužbi TS, ali nije naložio da Vlada dostavi tražene dokumente, već da, umesto što ignoriše zahtev, odluči po njemu.
„Vlada je i ovu presudu ignorisala, pa je TS tražila od suda da on donese akt. U tom trenutku Vlada se budi i donosi rešenje – odbija zahtev. TS podnosi novu tužbu Upravnom sudu u februaru 2018. zbog neopravdanog odbijanja zahteva. Po ovoj tužbi sud bi mogao da naloži Vladi da dostavi tražene dokumente. Međutim, sud u aprilu vraća tužbu i traži od TS da dostavi dokaze da je potpisnik tužbe pravni zastupnik organizacije. TS dostavlja i te dokaze. Od tada je prošlo osam meseci, potpisan je ugovor, Vansi je preuzeo upravljanje, a Upravni sud se ne javlja, ugovor nismo videli, kao ni traženu studiju“, piše u sapštenju TS.
Dodaje se da jedna od stvari zbog koje je bitno da se objavi koncesioni ugovor jeste i eventualno preuzimanje obaveza za izgradnju pruge od Aerodroma „Nikola Tesla“ do grada.
„Izgradnju te pruge je najavio zamenik gradonačelnika. Međutim, vest da se o izgradnji pruge ‘već pregovara sa Vladom Japana’ krajnje je zbunjujuća. Naime, iz nje se čini da ovu prugu neće graditi koncesionar radi svojih interesa, već država Srbija ili Grad Beograd“, piše u saopštenju.
„Takođe, iz okolnosti da se ‘pregovara’ s vladom druge države o toj pruzi, ukazuje da je u pitanju još jedan veliki infrastrukturni projekat u koji će se ući bez konkurencije, koja bi mogla da rezultira nižom cenom/najpovoljnijom ponudom“, ocenila je TS.
(Beta)
