Četvorica penzionera, odevenih u dresove hrvatske fudbalske reprezentacije, ukrali su Tuđmanov leš. I ne samo to, još jedna grupa ljudi ukrala je leš Slobodana Miloševića i prenela ga u Hrvatsku. Niko ne zna šta nameravaju da rade sa telima pokojnih predsednika.
Ne, ovo se nije zaista dogodilo. U pitanju je scenario za film “Koja je ovo država” Vinka Brešana, jednog od najboljih hrvatskih reditelja. U srpske bioskope nam stiže 4. aprila.
Ovo ostvarenje, za čiji scenario je zadužen Mate Matišić, neće se mnogo dopasti hrvatskim desničarima i nacionalistima, ali čini se da će ga srpska publika voleti.
Zvuči kao parodija, ali ovaj film, uverili smo se, nije to.
Goran Bogdan, jedan od glumaca ovog ostvarenja, rekao je da je film “Koja je ovo država?” teško ugurati u neki žanr. “To je neka šizofrena, fantazmagorična slika, ruganje toj slici”, opisao je on. Možda je najprikladniji opis “crna komedija”, uz naglasak na crnilo koje ćete spoznati tek na kraju filma.
Film prati tri paralelne priče. Imamo jednog ministra u vladi, penzionere koji kradu Tuđmanov leš i penzionisanog ratnog veterana. Međutim, penzionerima se pridružuje još jedna grupa – ekipa koja krade Miloševićev leš. Svi će se oni spojiti, kao što unapred možete da naslutite, ali njihov susret je još jedna od stvari koje je Brešan maestralno izrežirao.
Sjajnu glumačku postavu predvode hrvatski glumac Krešimir Mikić (ministar koji sam sebe želi da ostavi u zatvoru), srpski glumac Lazar Ristovski, koji je na čelu ekipe penzionera, kao i Nikša Butijer, ratni veteran koji neprestano sanja svoje samoubistvo.
U filmu su zapažene uloge ostvarili i ostali poznati glumci iz našeg regiona: Bojan Navojec, Sebastijan Kavaca, Goran Grgić, Goran Navojec, Zdenko Jelčić, Alma Prica, Iva Mihalić, Dražen Kühn, Slavko Knezović, Goran Bogdan i Milan Pleština.
Reditelj Vinko Brešan poznat je po filmovima koji izvrgavaju tabue hrvatskog društva (“Kako je počeo rat na mom otoku”, “Maršal”, “Svećenikova djeca”). Iako se u ovom ostvarenju u osnovi bavi temeljima na kojima je nastala država Hrvatska, uveriće vas u ono što pokušate da uverite sebe – “da je svuda kao i kod nas”.
Naime, tokom poslednjih meseci imali smo nekoliko ostvarenja u hrvatsko-srpskoj koprodukciji. Na prvi pogled, svi oni imaju jednu zajedničku nit – odnos Hrvat – Srbin, rat, vera, politika… Jedna sveopšta kritika društva, poruka da je sve ono što se dešava i što se dešavalo, zapravo, izvan naših ruku. I da, kada sve počnemo da sumiramo, zapadamo u sve veći apsurd.
Ali Brešanov film nije samo to. On se vešto poigrava sa tim, tera vas da se smejete, opustite, pomislite da je ovo još jedna komedija o večito aktuelnim pitanjima našeg regiona, da bi vam na kraju lupio šamar. Za neke je taj šamar malo više bolan.
Međutim, ako, pak, neko opiše ovaj film kao kontroverzan, svrstaće se u one koje njegova tematika najviše pogađa.
Ukoliko želite da pogledate film, pripremite se za istinu. Ne neku posebnu koju film želi da nametne, već ono što želi da predstavi kao jedino istinito.
(B92)
