Interes Republike Srpske je da i Srpska i BiH imaju dobru saradnju sa Srbijom, prvenstveno ekonomsku. Radi se o velikim tržištima, a zajedničkim nastupom u turizmu i raznim drugim oblastima mogli bismo ostvariti korist.
Nažalost, ključni bošnjački lideri nisu bili spremni da napravimo dogovor o granici sa Srbijom. A to bi bio snažan umirujući argument za obe strane. Ali ja nemam nameru da odustanem od toga ni u narednom mandatu, to pitanje će biti ponovo na dnevnom redu. Stav Srbije i predsednika Vučića je da će učiniti sve da brane ustavni integritet Srpske i BiH zasnovan na Dejtonu, a to je i više nego korektno i pošteno, kaže u razgovoru za Danas Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH, odgovarajući na pitanje kako vidi odnose “u trouglu” Banjaluka – Beograd – Sarajevo. Ivanić će se, podsetimo, ove godine ponovo “nadmetati” za funkciju srpskog člana Predsedništva BiH, a glavni rival u toj “trci” biće mu Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.
Kako komentarišete najnovije Dodikove izjave da je „vreme da se Srbi u BiH razgraniče“?
– Tih Dodikovih velikih reči bilo je i pre. Sećam se da je svojevremeno rekao da će, u slučaju da Crna Gora dobije nezavisnost, i Republika Srpska biti nezavisna. Pa evo, danas imamo nezavisnu Crnu Goru, a gde je nezavisna Republika Srpska? Velike reči o razgraničenju mogu da dovedu do toga da mi Srbi unutar BiH izgubimo ovo što imamo. A Dejtonskim mirovnim sporazumom dobili smo mnogo. Ne znam šta znači to razgraničenje. Uspostavljanjem Republike Srpske narod je dobio svoje institucije koje mu garantuju samostalnost unutar BiH. Nijedna odluka ne može biti donesena bez Srba. Bilo kakvo razgraničenje nije moguće bez promene Dejtona, a ideja o razgraničenju podrazumeva upravo njegovu promenu. A Dejton ne može biti promenjen bez saglasnosti sva tri naroda. Osim toga, za takvo nešto nema saglasnosti ni unutar međunarodne zajednice. Ne vidim onda ko može da nas razgraniči, a da ne ugrozi ovo što sad imamo. Ova izjava je samo gruba zloupotreba kompletnog srpskog pitanja za ličnu izbornu kampanju.
Kako vi gledate na trenutni položaj Srba u BiH?
– Koliko je snažna Republika Srpska unutar BiH najbolje pokazuju finansijski pokazatelji. Budžet BiH je jednu milijardu KM. Od toga je udeo Republike Srpske oko 350 miliona KM. U Srpsku se kroz plate vojnika, zaposlenih u SIPA, Graničnoj policiji BiH, agencijama, ministarstvima… vrati više od 200 miliona KM. Kroz angažovanje naših preduzeća u isporuci roba vrati se još najmanje 50 miliona KM. Prostom računicom dolazi se do zaključka da BiH Republiku Srpsku košta oko 100 miliona KM. Istovremeno, budžet Republike Srpske je više od dve milijarde maraka, a sa fondovima prelazi četiri milijarde. To pokazuje koliko smo stvarno samostalni, a istovremeno niti jedna odluka u BiH ne može da bude donesena bez nas. I to je jako dobra pozicija. Žestoko sam protiv Dodikovog olakog dodeljivanja BiH Bošnjacima. Na taj način se odriče onoga što je srpsko i pravi Srbe uljezima na njihovoj sopstvenoj zemlji. Podsetiću na staru narodnu: Bosna i Hercegovina – Svetog Save djedovina. Nemamo nijedan razlog da predajemo BiH Bošnjacima i time njih činimo ekskluzivnim gazdama unutar BiH. BiH je i srpska.
Ima li, prema vašem mišljenju, „dejtonska BiH“ budućnost?
– Dejtonsko rešenje BiH nije ni blizu savršenog. I dalje ima puno otvorenih problema. Da bi takva BiH funkcionisala neophodne su sledeće pretpostavke: poverenje između naroda i ključni lideri na svim stranama spremni na kompromis i konsenzus. Samo na takvim osnovama BiH može da funkcioniše i sada nam je preko potreban i takav bošnjački lider.
Od početka godine neretko se govori da ćete vi i Dodik „voditi glavnu bitku“ za srpskog člana Predsedništva BiH. Na čije glasove računate u tom „nadmetanju“? Šta čini okosnicu vašeg političkog programa?
– Nesporno je da će bitka između mene i Dodika obeležiti ovogodišnje izbore. Nas dvojica imamo dva potpuno suprotna pristupa. Dodik mnogo govori, skoro da ništa ne radi. Ja malo govorim, ali radim. Dodik vodi u neizvesnost i stalno otvara pitanje promene Dejtona, ja sam uveren da je zaštita srpskog naroda i statusa Republike Srpske trenutno najbolja upravo kroz Dejtonski sporazum. Većina ljudi želi nezavisnu Srpsku, ali moramo gledati šta je ovog momenta realno i moguće i šta je najbolje za Srbe. Narod ima priliku da bira. Pre četiri godine imao sam 318.000 glasova, ubedljivo više i od Dodika, i od Željke Cvijanović, Bakira Izetbegovića, Dragana Čovića, najviše u BiH. Uveren sam da sam u protekle četiri godine načinom rada opravdao poverenje koje mi je narod pružio i da nisam izgubio nijedan glas. Dodik ima veći problem – on ima posla da skupi glasove kako bi stigao mene, a tek onda da me prestigne. A ne znam da danas, imajući u vidu ekonomsku propast u koju su on i njegova partija doveli Republiku Srpsku, Dodik ima ijedan argument da privuče one koji ni pre četiri godine nisu glasali za njega. Stanje je danas mnogo teže nego 2014. godine, u Republici Srpskoj je egzodus nesrećnih ljudi koji odlaze jer nemaju posla, nemaju normalan život. U međuvremenu, dok se mi borimo sa imaginarnim neprijateljima koji svaki dan kroz medije pod kontrolom SNSD navodno napadaju Republiku Srpsku i kroz te iste medije objavljujemo na sva zvona da smo ekonomski nikad stabilniji, u sve zemlje u regionu, uključujući i Srbiju, stižu investicije, osim kod nas. Kod nas godinama nije otvorena nijedna fabrika. Republici Srpskoj ne trebaju avanture, već snažna ekonomska, privredna, biološka i moralna obnova. U situaciji kad se vlast SNSD, DNS i SP hvali napretkom, u Srbiji se ne zna da je broj Srba u Republici Srpskoj spao na oko 900.000.
Kako komentarišete tvrdnje da vas Zapad „gura“ da zadržite funkciju srpskog člana Predsedništva BiH?
– Interesantno je da o tome pišu mediji i kojekakvi analitičari pod kontrolom Dodika i SNSD, miljenika Zapada, koji su upravo na tenkovima došli na vlast. To se desilo tada i više nikad u ovoj zemlji niko ne može da dođe na vlast, bez isključive volje naroda. Mene je na izborima prije četiri godine ”gurao” narod i narod će i da me zadrži na toj funkciji.
Kako ocenjujete svoj dosadašnji rad u tročlanom Predsedništvu BIH, uključujući saradnju sa Čovićem i Izetbegovićem?
– Naš mandat je 2014. počeo dobro. Dogovorili smo se da ćemo na dnevni red stavljati samo stvari oko kojih imamo punu saglasnost i toga smo se i držali. Onda su u drugoj polovini mandata došle stvari poput objavljivanja pogrešnih rezultata popisa kojima se srpski narod stavlja u podređen položaj, pokušaja ukidanja Dana Republike, pokušaja revizije presude pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi BiH protiv Srbije. To je proizvelo nepoverenje, jer su udarili na ključne vrednosti srpskog naroda. A to nikada neću dozvoliti.
Posle nedavnog susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu izjavili ste da „međunarodna zajednica treba da pokaže širinu prema pokušajima Srbije da pronađe trajno rešenje za Kosovo“. Šta bi ta „širina“ trebalo da podrazumeva?
– Da rešenje ne može biti jednostrano. Ako neko zaista veruje da je za Srbiju nezavisno Kosovo realnost, to je potpuno pogrešno. To ne bi dopustio nijedan srpski politički lider. Srbija mora dobiti trajno rešenje, a sve drugo je samo priča o rešenju.
Kako komentarišete stav nemačke kancelarke Angele Merkel da „nema promene granica na Balkanu“?
– Pitanje promene granica na Balkanu je otvoreno raspadom bivše Jugoslavije i teško ga je zaustaviti. Još ima otvorenih pitanja.
Kako ocenjujete izjavu bivšeg visokog predstavnika za BiH Volfganga Petriča da je „odbacivanje izveštaja o Srebrenici nanelo sramotu Republici Srpskoj“?
– S obzirom na to da Vlada Republike Srpske tvrdi da imamo nove činjenice i argumente za novi izveštaj, onda je logično i da ga pišemo. Vrlo je važno da sve bude istinito, bazirano na činjenicama, da se ne negira nijedan zločin. Ako sve bude tako, onda nema razloga da se ne dopuni izveštaj iz 2004. novim činjenicama i da bilo ko smatra da je to loše.
“Sačuvao sam obraz Srpskoj”
Šta smatrate svojim najvećim dostignućima u aktuelnom mandatu?
– U ovom mandatu sam dobio sve političke bitke. Od zaustavljanja ugovora o izvozu oružja u Ukrajinu, što Dodikovi ljudi pre mene nisu uspeli da obore, sprečio svaki pokušaj uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji, uverio međunarodne institucije da su rezultati popisa pogrešni. Za Dan Republike sam izveo vojsku i sačuvao obraz i Srpskoj, i srpskom vojniku i oficiru, a svoj stav o 9. januaru sam branio i pred tužilaštvom. Za najveći uspeh srpskog naroda pred međunarodnim sudovima zaslužan sam upravo ja i moj kabinet – zahvaljujući našim aktivnostima odbačen je pokušaj revizije presude Međunarodnom suda pravde u Hagu po tužbi BiH protiv Srbije. Što je bila tužba protiv celog srpskog naroda. I što bi, da je izmaklo kontroli, napravilo neizmernu i nenadoknadivu štetu i Srbiji i Republici Srpskoj.
(danas.rs)
