Čini se da su građani Srbije toliko oguglali na priče o izborima da se većina i ne obazire na njih dok ne počne kampanja. Na samom kraju upravo završene godine, na pitanje da li očekuju parlamentarne izbore u 2019, tek 30 odsto ih je odgovorilo potvrdno. Gotovo polovina, 48 odsto, ne očekuje izbore, a čak 22 odsto anketiranih nema stav o tome.
Sličnu rezervu ispitanici u novogodišnjem istraživanju „Politike” i agencije „Faktor plus” iskazali su i na pitanju o izlaznosti na potencijalne izbore ove godine. Njih 42 odsto odgovorilo je da će izaći, 28 procenata neće, a čak 30 odsto anketiranih nije znalo šta da odgovori. Objašnjenje je jednostavno: bez obzira na to što su izbori opet česta medijska tema, istraživanje je rađeno u vanizbornoj sezoni i ovi procenti su uobičajeni, ističe direktor agencije „Faktor plus” Vladimir Pejić.
U stalnim rubrikama o rejtinzima političara, na vrhu nema promena – predsednik Srbije Aleksandar Vučić je popularniji od svih ostalih zajedno. I njegova Srpska napredna stranka s 53,8 odsto čvrsto drži vrh liste u kojoj smo merili rejtinge stranaka, a osim SNS-a i socijalista (9,8 procenata), još je samo Savez za Srbiju sa 14,4 odsto iznad cenzusa.
„SzS se pozicionirao kao alternativa aktuelnoj vlasti. Nemaju još nekih akcija da bi ljudi rekli da su za njih iz određenog razloga, što nije loša taktika, ali mislim da bi morali mnogo hrabrije da izreknu svoje stavove o ključnim pitanjima za državu”, ocenjuje Pejić.
Ukazujući da sve ostale liste zavise od nekog pregrupisavanja, navodi da se, osim radikala koji su blizu cenzusa, donekle izdvaja još samo PUPS, koji sa svojim rezultatom može da bude poželjan koalicioni partner, pogotovo za socijalno orijentisane stranke.
Kosovsko pitanje obeležilo je političku scenu u Srbiji u 2018, a na građane je ostavilo najveći utisak. Značajan set pitanja vezanih za ovu temu u našem upitniku pokazuje da građani naslućuju da je neki rasplet na pomolu, samo što još ne znaju – kakav. „Imamo kontradiktornu situaciju da su pregovori prekinuti, gomilaju se negativne pojave, poput taksa od 100 odsto, a povećao se broj onih koji vide da će biti nekog rešenja. Zapravo, misle da do nekog rešenja mora doći. Suštinski, ljudi i dalje više znaju šta neće, nego šta hoće i šta je na stolu, a u formiranju prave slike moraće da im pomognu ljudi od uticaja u državi, i oni koji su na vlasti i oni u opoziciji”, ukazuje Pejić.
Prema rezultatima istraživanja, koje je sprovedeno od 17. do 26. decembra, na uzorku od 1.250 ispitanika, građani su u najvećem broju uvereni da Beograd neće pristati da Kosovo dobije stolicu u UN, a u sličnom procentu veruju da je trenutno najbolje rešenje za problem KiM – takozvani zamrznuti konflikt.
Kada je reč o Evropskoj uniji, pesimizam i evroskepticizam građana je već postao trend. Raste broj onih koji misle da ćemo na ulazak u EU čekati više od 10 godina ili da nećemo nikada ući, pada broj onih koji smatraju da bi Srbija trebalo da bude član EU (s 38 procenata pre godinu dana, na 34 odsto sada), mada je još dosta i neodlučnih, a prilično su podeljena mišljenja i o tome da li će EU opstati u ovom obliku (da hoće misli 31 odsto, da neće – 35, nije sigurno njih 26, a ne zna osam odsto ispitanika).
„Problemi su oko same EU, a i oko našeg učešća u svemu tome – i da li treba i da li možemo i da li hoćemo i da li nas hoće, tako da procenti još i nisu tako loši s obzirom na to šta se sve dešava. Ali, u svakom slučaju, broj onih koji misle da treba da uđemo u EU nije na naročito visokom nivou”, napominje Pejić i dodaje da visoki procenti građana (u proseku oko trećine) bez stava o važnim pitanjima govore o jednoj konfuziji u društvu. Iako to nije naša specifičnost, napominje on, jer i u Evropi i u svetu vlada određena konfuzija o važnim pitanjima, primetno je da su građani Srbije zbunjeni i ne znaju šta je rešenje ni za KiM ni za naš evropski put. Ali, kako dodaje, ne možemo ni da očekujemo da građani imaju jasan stav kad većina političara ne iznosi eksplicitno svoj stav.
Stavovi o međunarodnoj sceni
Vladimir Putin je svjetski lider u koga građani Srbije imaju najviše povjerenja.
(Politika, Tanjug)
